Mitrohinov arhiv (10)

Uloga KGB-a u istoriji

Najve�i i najobuhvatniji policijsko-obave�tajni aparat na svetu i u istoriji podelio je sudbinu sistema koji ga je stvorio: posle perioda skleroze sveo se na samo jednu zemlju, a onda se i reformisao posle operetskog pu�a iz avgusta 1991. KGB, nekada jedinstveni sistem, podeljen je na dve odvojene slu�be: FSB (Federaljnaja slu�ba bezopasnosti), za unutra�nju bezbednost, kontra�pijuna�u i za�titu ustavnog poretka i na SVR (Slu�ba vnje�noj razvjodki), spoljnu obave�tajnu slu�bu; kao u ve�ini normalnih dr�ava. Dok se FSB i dalje trudi da se distancira od nepopularne i mra�ne tradicije "ma�a revolucije", SVR se i dalje uveliko oslanja na slavne tradicije Prve glavne uprave KGB-a, one za spoljnu �pijuna�u

Pokojni ser Ficroj Meklejn, u svojoj sjajnoj knjizi "Uzmimo devet �pijuna" (Take Nine Spies), obojenoj neskrivenom fascinacijom ruskim obave�tajnim talentima, od intriganta Ohrane Azeva do "ilegalca" KGB-a "Lansdejla" (Konon Molodi), ka�e da su Rusi u dva zanata apsolutno superiorni: u cirkusu i u �pijuna�i. U pravu je: carska tajna slu�ba Ohrana imala je svega �etrdesetak zaposlenih profesionalaca i dvesta-trista "saradni�kih veza", ali je funkcionisala besprekorno, stvarala�ki i inventivno. Naravno - u svoju korist: na kraju se jedan ogranak Ohrane bavio za�titom vladaju�e klase, a drugi organizovanjem atentata na ministre i velike kne�eve, jer se tako ne�to nije smelo "prepustiti stihiji", kako to drugovi komunisti lepo ka�u. Svaki atentat ja�ao je potrebu za boljom za�titom prestola i efikasnijom penetracijom zavereni�kih grupa; svaka uspe�na penetracija otvarala je mogu�nost za nove atentate, jer bi ina�e Slu�ba postala suvi�na. Narodovoljci, levi i desni eseri, menj�evici i bolj�evici, cela ta ruska revolucionarna fauna bila je prore�etana agentima-obave�tajcima i agentima-provokatorima Ohrane.

NEDOSTAJE KVALITET: Veliki �ekisti, osniva�i Slu�be iz 1917, Feliks Edmundovi� �er�inski, Uricki (po kome se zove fabrika onih trolejbusa u kojima se Beogra�ani voze) i drugi, nau�ili su zanat od protivnika. Za razliku od Ohrane, koja se dr�ala zakona i morala da doka�e optu�be pred sudovima, �eka, OGPU, NKVD, MGB i KGB koristili su se privilegijom "revolucionarne pravde", streljaju�i i zatvaraju�i u logore "administrativnim merama" svakoga ko je bio "objektivni neprijatelj" ili jednostavno "klasno i socijalno tu�". Rezultat je poznat.

Na planu spoljne �pijuna�e, me�utim, prva zemlja socijalizma postigla je zavidne rezultate u prvoj fazi, do 1945. Vasilij Nikiti� Mitrohin bio je o�igledno fasciniran kvalitetom, ve�tinom i iznad svega idejno��u slavnih "veli�anstvenih" obave�tajaca iz tridesetih godina, bili oni sovjetski dr�avljani, "ilegalci" ili stranci odani ideji komunizma. Mitrohin je tako sa�uvao i preneo na Zapad celu slu�benu biografiju legendarnog dr Arnolda Doj�a, koji je u Londonu zavrbovao "veli�anstvenih pet" - Filbija, Meklina, Bard�esa, Blanta i Kernkrosa, najuspe�nijih sovjetskih �pijuna ikad, uz Riharda Zorgea.

Mitrohinu je sasvim jasno kako je do�lo do podele istorije Prve glavne uprave na herojski deo, do 1945, na stagnaciju 1945-1968. i na sumrak i pad kasnije. Nije tu re� o parama i zanatskoj ve�tini, ve� o ljudskoj motivaciji: predratni komunisti duboko su verovali u svoju ideju i bili su spremni na sve �rtve u odbrani Sovjetskog Saveza, "otad�bine svih proletera". Kraj Drugog svetskog rata doneo je pre svega poja�anu represiju unutar SSSR i vrhunac krvolo�ne staljinske paranoje; sve vi�e pouzdanih i uverljivih informacija o Gulagu i stvarnom �ivotu sovjetskih ljudi curilo je u svet; okupacija Isto�ne Evrope, tamo�nji staljinski monstr-procesi i ugnjetavanje vodili su u neizbe�nu konfrontaciju koja �e prerasti u hladni rat. Neki hrabriji i po�teniji rezidenti KGB-a u Engleskoj, Americi i drugim protivni�kim zemljama ve� sredinom pedesetih godina upozoravaju moskovski Centar da ne o�ekuje uspehe u vrbovanju velikih agenata, uporedivih sa "veli�anstvenima" iz tridesetih godina rata, i Mitrohin na vi�e mesta navodi ta upozorenja. Njihov sadr�aj je jasan: onih najboljih �pijuna koji rade zbog ideje sve je manje i prolazi im rok trajanja; Slu�ba se sve vi�e iz nu�de oslanja na ljude motivisane novcem ili pukim avanturizmom ili ucenjene za saradnju. To, dakle, vi�e nije onaj kvalitet: idealisti vi�e ne veruju u misiju SSSR da spase svet; najbolji su na drugoj strani.

Drugi, veoma zna�ajan i do sada nepotpuno rasvetljen segment je kontraobave�tajni. Velike sile Zapada uzele su SSSR kao ozbiljnu pretnju i krenule u reorganizaciju postoje�ih i stvaranje novih slu�bi, kakva je CIA, ali i u organizovanje efikasnih kontraobave�tajnih agencija. Najmisteriozniji deo toga ostaje onaj koji se ti�e �ifrovanja i - jo� va�nije - de�ifrovanja.

TEHNOLO�KO ZAOSTAJANJE: Sovjetska nauka, ina�e vrhunska u fundamentalnim disciplinama, iz slaboumnih ideolo�kih razloga bila je zanemarila informatiku i kibernetiku upravo u vreme kada je Zapad shvatio njihov zna�aj. Iz Mitrohinovih papira i iz nekoliko poglavlja knjige posve�enih nau�no-tehni�koj �pijuna�i jasno se vidi gr�eviti napor SSSR da pokrade ono u �emu je zaostao. Najkriti�niji tehni�ki resurs bili su kompjuteri. Sistematski razvoj informatike omogu�io je Zapadu da sve lak�e hvata i sve br�e de�ifruje sovjetske komunikacije, od superza�ti�enih �pijunskih radio depe�a, sve do me�umesnih telefonskih razgovora. Zaostajanje u kompjuterskoj nauci sve je vi�e bacalo SSSR u pro�lost. Koliko je ta utakmica bila va�na, vidi se iz dramati�nih pove�anja bud�eta za agencije koje se bave elektronskom �pijuna�om i de�ifrovanjem. Za svega nekoliko godina bud�eti ameri�ke Agencije za nacionalnu sigurnost (NSA) i britanske GSHQ nadma�ili su bud�ete CIA-e i Intelid�ens servisa, kao i broj zaposlenih, uostalom. Za to vreme Rusi su morali da se zadovoljavaju isto�nonema�kim kompjuterima i da iz vozova, koji kroz DDR idu u Berlin, no�u kradu personalne kompjutere IBM 286, �iji je izvoz na Istok bio zabranjen, dok su se na Zapadu deca njima igrala. Strogo �uvane tajne de�ifrovanja u velikoj meri doprinele su otkrivanju, manipulaciji i uni�tavanju sovjetskih obave�tajnih mre�a i pozicija, ali o tome podataka jedva da ima. Akcija "Venona" (de�ifrovanje sovjetskih �ifara) u SAD, na primer, trajala je godinama; tek nedavno se saznalo da su Slu�ba veze Armije SAD i FBI-a uspeli da razbiju sovjetski sistem �ifara za jednokratnu upotrebu jo� 1946, ali je taj uspeh eksploatisan sa najve�im oprezom, tako da CIA nije znala za to godinama, kao ni ameri�ki predsednici. Staljin i MGB doznali su za taj projekt, ali im to nije bilo od velike pomo�i. Kasnije �e NSA i GSHQ mo�nim kompjuterima razbijati sovjetske �ifre sve lak�e, a usavr�avati sopstvene na�ine tajne i �ifrovane komunikacije do te mere da je KGB ostao bespomo�an.

Druga prednost ostvarena je u svemirskoj �pijuna�i: tehnolo�ki napredniji Zapad proizvodio je sve efikasnije �pijunske satelite koji ne samo �to su skupljali elektronske signale iz SSSR nego su sve bolje snimali njegovu teritoriju. Ve� 1974. znalo se da Amerikanci iz svemira snimaju radio-vezu Leonida Bre�njeva izme�u njegovog automobila i Kremlja, na primer.

Na kraju krajeva ispalo je da je SSSR hladni rat izgubio sam, bez mnogo pomo�i od protivnika. Naime, priroda sistema i ideologije uspela je da prevlada neospornu nadmo� u ljudskim resursima. Briljantni sovjetski nau�nici nisu smeli da se bave odre�enim stvarima iz ideolo�kih razloga; stru�na literatura sa Zapada klasifikovana je kao tajna; nedostatak normalnih veza sovjetske nau�no-istra�iva�ke zajednice sa ostatkom sveta, ali unutar sebe vodila je neizbe�nom zaostajanju. Zatvorenost i paranoja nisu upropastili samo sovjetsku nauku i industriju ve� i �pijuna�u. Kad je mogao da se dokopa najmodernijeg "Simensovog" kompjutera, KGB se nije usudio da ga iskoristi, jer nijedan sovjetski nau�nik nije mogao da garantuje da u tom kompjuteru nije podmetnuta neka "buba" ili "zadnja vrata" na koja �e BND ili CIA izvla�iti sovjetske dr�avne tajne.

MUZEJSKI EKSPONAT: "Mitrohinov arhiv" je na neki na�in poslednji ekser u mrtva�kom sanduku biv�eg KGB-a. Slu�ba-naslednica SVR te�ko je podnela Mitrohinova otkri�a, jer je i sama poku�avala da rehabilituje KGB kroz svoje slu�bene istorije, pa je ispalo da to nije sve ba� tako. �uveni �pijun "Rudolf Abel" (pravo ime: Vili Fi�er), na primer, pao je 1957. iz gluposti pre nego �to je bilo �ta uspeo da postigne; razmenjen je 1962. na berlinskom mostu Glikener za pilota �pijunskog aviona U-2 Gerija Pauersa, a kasnije - kako je sam rekao - postao "muzejski eksponat" u Prvoj glavnoj upravi. Mitrohin je pru�io i materijalne dokaze u svojoj knjizi, otkriv�i lokacije skrivenih radio-stanica i skladi�ta oru�ja KGB-a u vi�e zemalja, zajedno sa uputstvima kako se izbegavaju eksplozivne zamke. Osim toga i niza agenata koji su otkriveni i uhap�eni (a ponekad ignorisani), autenti�nost ve�ine papira nije sporna, jer je potvr�ena paralelnim (kolateralnim) saznanjima zapadnih slu�bi. To, naravno, ne zna�i da u Mitrohinovoj knjizi perfidni Britanci nisu provukli i ciljane dezinformacije; na rasvetljavanje tog segmenta, me�utim, mora�emo da sa�ekamo. Uskoro se o�ekuje i drugi tom "Mitrohinovog arhiva", posve�en �pijuna�i KGB-a u zemljama Tre�eg sveta; to bi trebalo da bude zanimljivo, naro�ito za na�u publiku koja pamti na�e nesvrstane "prijatelje", pa �e se "Vreme" potruditi da blagovremeno do�e do primerka knjige.

�pijuna�a je - kao i cirkus, uostalom - uveliko precenjena pojava. I jedno i drugo, razume se, zahtevaju veliku ve�tinu, upornost i - naravno - hrabrost. U obe profesije imamo artiste na trapezu, krotitelje divljih zveri, lepotice poput legendarne �ehinje Hane Keherove, koja je odvela u krevet pola Va�ingtona, DC, da im izme�u ostalog isisa i tajne informacije; ali i klovnove, ma�ioni�are-mun�ose-d�eparo�e i autenti�ne, glupe Avguste. Svi oni igraju svoje uloge i imaju svoja mesta u velikoj areni �ivota i politike. Kao �to je D�on Le Kare - bez kojega se tu ne mo�e -svojevremeno primetio, �pijuna�a je adrenalin, ne�to "�to pada na pamet ljudima koji mnogo vremena provode dosa�uju�i se po zadimljenim sobama"; kao i cirkus, �pijuna�a je "biti onaj koji jesi, ali mnogo vi�e" (Le Kare opet), amfetamin, kockarski rizik, izazov avanturistima i drugi najstariji zanat na svetu.

KGB, to jest njegova Prva glavna uprava, sada je istorija. Repovi i nevezani krajevi te istorije verovatno �e se vu�i okolo jo� nekoliko godina. Rusija, me�utim, ostaje i dalje velika sila, pa SVR, novu slu�bu, valja uzeti ozbiljno, s obzirom na potvr�ene talente i sklonosti Rusa. Bi�e tu i �pijuna�e i cirkusa.

Priredio: Milo� Vasi�