Javno mnjenje Srbije - decembar 1999.
U Srbiji prilike su tak'e
Na pitanje: u kom pravcu se kreće društvo, samo 10 odsto punoletnih građana Srbije odgovara: "U dobrom!"
Na kraju milenijuma 95 odsto građana Srbije nezadovoljno je međunarodnim statusom svoje zemlje, 85 odsto ličnom budućnošću i budućnošću dece, 67 odsto životnim standardom, 60 odsto poštenjem i ponašanjem sugrađana. To su prilike koje su našli eksperti Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM) Instituta društvenih nauka u Beogradu u istraživanju "Javno mnjenje Srbije - decembar 1999. godine"
Uzorak
To istraživanje obavljeno je na uzorku od 2039 punoletnih građana u Srbiji, bez Kosova, metodom intervjua građana u 102 slučajno odabrane mesne zajednice. Odbilo je da učestvuje u anketiranju 25,4 odsto građana (21 odsto direktno bez izvrdavanja). Uzorak je odslikao odraslu populaciju Srbije po polu, starosti, nacionalnosti, školskoj spremi, zanimanju, verskom opredeljenju, radnom statusu i mestu stanovanja (selo-grad). Reč je o istraživanju institucije koja ovih dana slavi 36. godišnjicu svog postojanja, koja je prva započela sa istraživanjem javnog mnjena na jugoistoku Evrope i koja je u dosadašnjim sondažama prilično tačno prognozirala izborne rezultate ("promašili" su samo Panića, za koga su prognozirali da će ući u drugi krug predsedničkih izbora 1992).
Oni su zaključili da u biračkom telu u Srbiji dominira opoziciona orijentacija, ali građani ostaju skoro podjednako nezadovoljni opozicijom kao i partijama na vlasti. (Vidi tabelu "Izborna orijentacija 1997-1999.")
Velika neodlučnost
U rezultatima istraživanja do
izražaja dolazi i neverica da razjedinjena opozicija može pobediti i da bi, posle
eventualne pobede, uspela da dogovori i realizuje strategiju izvlačenja društva iz
sveopšte krize.
Izborno je neodlučno 41 odsto birača, apstinenata devet odsto, dok 11 odsto ne zna da li bi glasalo.
Neodlučni, oni koji ne znaju za koju stranku da glasaju čine dve petine biračkog tela i možda je u njihovim rukama ključ budućih izbora. Reklo bi se da je to uobičajena biračka dilema, u sondaži javnog mnjenja istog CPIJM-a iz juna 1998. broj izborno neodlučnih je manji samo za jedan procenat. Po nekim indikatorima moglo bi se zaključiti, mada istraživači to ne saopštavaju direktno, da su dve trećine neodlučnih potencijalno opozicioni birači.
Među neodlučnima, anketari zapažaju one koji izjavljuju da su na prethodnim izborima glasali, ali da su se razočarali. Od ukupnog broja birača koji su 1997. glasali za SPS, 42 odsto izjavljuje da ne namerava ponovo da glasa za ovu stranku; u slučaju Srpskog pokreta obnove (SPO) takvih je 57 odsto, a u slučaju Srpske radikalne stranke (SRS) čak 69 odsto. Razočarani glasači su se u većem broju preselili u neodlučne i apstinente nego među pristalice drugih stranaka.
Ravnoteža "Crveno-crni" - SZP
Vladajuća crveno-crna koalicija Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice (SPS, SRS, JUL) i Saveza za promene (SZP) trenutno bi dobili približno istu podršku birača na izborima. Iako je rejting vladajuće koalicije skoro dvostruko niži u odnosu na izbore 1997. godine, ona bi trenutno dobila najviše, 13 odsto glasova, dok bi za SZP glasalo 12 odsto građana, za SPO 7, a za Demokratsku stranku Srbije (DSS) 3 odsto.
Ko za koga glasa
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
SPS: Na izborima 1997. "Leva koalicija SPS-JUL-ND Slobodan Milošević" osvojila je 24 odsto glasova, a u decembru 1999. godine SPS ima samo 13 odsto podrške.
To je izuzetno stara i u proseku manje obrazovana glasačka populacija: 49,4 odsto glasača ove partije ima preko 60 godina, a do 29 godina samo dva odsto; osnovnu školu ima 59 odsto socijalističkih glasača, a srednju 32 odsto, oko 39,2 odsto glasača SPS-a su penzioneri, 10,6 odsto poljoprivrednici...
SRS: Osipanje glasača SRS-a je veće od gubitka koje trpe SPS i JUL. Ipak, istraživači CPJIM-a upozoravaju da sa SRS-om treba biti obazriv - podrška radikala varira u zavisnosti od konjunkturnih faktora, pristalice SRS-a su u pojedinim periodima instruisane da kriju svoju izbornu orijentaciju. Ipak, istraživačima se čini nespornim da su ulazak SRS-a u koaliciju sa SPS-om i politika koju vodi vladajuća partija znatno osuli podršku ovoj partiji.
Glasači radikala su u najvećem broju nezaposleni (22,2 odsto), penzioneri (20,8), VKV radnici (12), NKV radnici (11,1).
Radikali su podjednako raspoređeni po godištima: 22,2 odsto radikalskih glasača je mlađe 0d 29 godina i isto toliko (22,2) ih je u godištima 50-59, a u drugim starosnim grupama tek za po neki procenat manje.
Osnovnu školu ima 52,8 odsto radikala, a srednju 40,3...
SZP: Koalicija SZP nije postojala u vreme izbora 1997; njene članice su bojkotovale izbore, a sada beleži rast podrške. Izgleda da je najviši rejting podrške ova koalicija imala krajem septembra i početkom oktobra 1999, u vreme početka druge serije protestnih okupljanja i intervencije policije protiv demonstranata.
Izborne pristalice SZP-a se regrutuju iz redova apstinenata na izborima 1997, a takvih je 32 odsto; iz redova onih koji nisu želeli da kažu za koga su ranije glasali, a takvih je 31 odsto (deo njih stvarno nije glasao dok deo njih krije svoj raniji izbor); dok treću grupu čine oni koji su glasali, ali su nezadovoljni svojim tadašnjim izborom, i to nezadovoljstvo ne kriju - na primer, 21 odsto je glasalo za SPO.
Ovde postoji prostor za razuđenije interpretacije koje bi mogle pokazati da li je ovde reč o bivšim "stalnim" glasačima SPO-a ili "pozajmljenim" s obzirom na to da veliki deo simpatizera bojkotaških partija nije poslušao poziv na bojkot izbora 1997. i izašao je na biralište. Još interesantnije je pitanje koliko je onih koji kriju svoje opredeljenje, a koji su došli s druge strane "crveno-crne crte", da li je reč o prebezima koji su promenili stranu i iz režima prešli u opoziciju ili o "uskocima" koji su na poslednjim izborima u znak protesta glasali za drugu stranu (za Šešelja ili protiv Šešelja), pa se sad "vraćaju kući".
Ovde treba podsetiti da razočaranih glasača koji kriju svoje biračko opredeljenje ima i među apstinentima i da je tu po svoj prilici reč o razočaranim glasačima socijalista i radikala... U ranijim istraživanjima uočeno je da je crvenu liniju između režimskih i demokratskih opozicionih partija malo ko prelazio, a da je najviše prelazaka glasača bilo na liniji socijalisti - radikali.
Najviše birača SZP-a dolazi iz redova službenika sa visokom spremom 15,4 odsto, službenika sa srednjom srednjom školskom spremom 15,4 odsto, penzionera 12,4 odsto i privatnika 10 odsto. U najvećem broju glasači SZP-a su srednjeg (49 odsto) i visokog (19,1) obrazovanja.
SZP prikuplja glasače aktivnog doba - do 29 godina ima 25,7 odsto njih; između 30 i 39 godina 29,1...
SPO: Po istraživanjima CPIJM-a imao je najniži rejting u junu 1998 - kada su se pokazali nerealnim izborni ciljevi iz 1997 (pobeda na parlamentarnim izborima i pobeda predsedničkog kandidata) i kada je opoziciona javnost kažnjavala izvesno koketiranje SPO-a sa SPS-om i JUL-om oko formiranja savezne vlade "narodnog jedinstva". U decembarskoj (1999) sondaži rejting SPO-a je dostigao tri četvrtine izbornog rezultata ove partije iz 1997.
SPO među svojim glasačima ima najviše nezaposlenih (19,8 odsto); učenika (12,5); penzionera (11). Moglo bi se reći da SPO okuplja najmlađu glasačku populaciju - 36,8 odsto "sokolova" je mlađe od 29 godina; a onih između 30 i 39 godina ima 21,3 odsto.
Po obrazovanju, najviše je onih koji imaju srednju (42) i osnovnu školu (33 odsto).
DSS: DSS je bojkotovala izbore 1997, a u junskoj sondaži bila je tri puta manje zapažena nego u decembarskom pulu. DSS beleži konstantnu podršku od nekoliko procenata biračkog tela. Među glasačima najviše ima službenika sa srednjom stručnom spremom (28,8 odsto), službenika sa visokom spremom 15,3, penzionera 17,3; KV i VK radnika 13,5, nezaposlenih 11,5 odsto.
DSS mobiliše glasače srednjeg aktivnog doba, mada su glasači ove partije stariji od glasača SZP-a - između 30 i 39 godina ima 28 odsto, između 40-49 godina ima njih 25 odsto. Srednju školu ima 55 odsto birača DSS-a, a visoku 19,2 odsto.
Siromašni, oslonac vlasti
Ta starosna i profesionalna
rentgen-slika govori da partije vlasti imaju uporišta u masovnijim delovima populacije.
Socijalisti i radikali dominiraju među onima koji imaju osnovnu školu, i u toj, kako
ćemo videti, prilično velikoj grupi konkuriše im samo SPO. Oko 18 odsto stanovnika je
bez škole ili sa nezavršenom osnovnom školom; sa osnovnom školom je 26 odsto (zbir ove
dve kategorije je, dakle, 44 odsto).
Među srednjoškolcima, SPS-u konkurišu DSS, SPO, SZP. Onih sa školom za radnička zanimanja ima 17 odsto, gimnazista ima 6 odsto, druge srednje škole završilo je 19 odsto (ima, dakle. 42 odsto srednjoškolaca).
Opozicione partije dominiraju među onima koji imaju visoko obrazovanje, ali ta grupa je dvostruko manja od svake od prethodne dve obrazovne grupe. Višu školu ima 4, a visoku 10 odsto građana.
Gledano po zanimanju glasača, "najpenzionerskija" i "najseljačkija" partija je SPS, "najradničkija" je SRS, mada DSS ima relativno značajniju podršku viših radničkih slojeva - KV i VK radnici čine 13,5 odsto glasača DSS-a, partije koja bi se mogla nazvati "najslužbeničkijom", u čemu joj konkuriše SZP.
Opozicione partije su takoreći potpuno istisle socijaliste iz mlađih generacija, vlast dobija izvesnu podršku mladih uglavnom preko radikala; ali su socijalisti, oslonivši se na stariju populaciju još na relativno sigurnom terenu, s obzirom na njenu brojnost. Do 30 godina ima 22 odsto stanovnika, 30-39 godina 18 odsto; 40-49 godina oko 18 odsto, 59-59 godina 19 odsto, a preko 60 godina ima 22 odsto stanovnika.
Ovde treba primetiti da su mlađi glasači malodušniji od starijih pristalica režima, jer se stariji, što se izlaska na izbore tiče, ponašaju disciplinovanije.
Vanredni izbori
U atmosferi u kojoj opozicija traži da se u Srbiji moraju održati vanredni izbori kako bi se izašlo iz krize, a vlast govori o redovnim izborima u javnom mnjenju Srbije, dominantno je raspoloženje da se vanredni izbori održe. Za vanredne izbore je 62 odsto građana, neodlučnih je 18, a protiv 20, uglavnom pristalica vladajuće koalicije, mada je za prevremene izbore i 44 odsto pristalica radikala. Za vanredne izbore je 96 odsto pristalica SPO-a, 90 odsto pristalica SZP-a, 79 odsto pristalica DSS-a, 43 odsto neodlučnih. Nešto manje od polovine birača (45 odsto) smatra da bi opozicija trebalo da izađe na izbore čak i ako vlast ne bi ispunila izborne uslove.
Najpopularniji političar
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
O Dragoslavu Avramoviću 50 odsto građana ima povoljno mišljenje. O lideru DSS-a Vojislavu Koštunici tako se izjašnjava 28 odsto anketiranih, o jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću 20 odsto, o lideru SPO-a Vuku Draškoviću 18, o predsednik DS-a Zoranu Đinđiću 13 i o vođi radikala Vojislavu Šešelju 13 odsto.
Međutim, na pitanje ko je političar od najvećeg poverenja, što možda znači "Za kog bi političara glasali?", najviše građana izjasnilo se za odgovor "nijedan" (37 odsto); za Slobodana Miloševića (13 odsto), za Avramovića (11), Draškovića (6), Koštunicu (5), Šešelja (3), Đinđića (2). Ostali političari s minimalnom i izborno nevažnom podrškom privlače pet odsto građana, a neodlučno je 18 odsto ispitanika.
Poređenje podataka o "povoljnom mišljenju" sa podacima o "najvećem poverenju" govori o širokoj a plitkoj podršci opozicionim političarima - Slobodan Milošević "zadržava" dve trećine onih koji o njemu imaju pozitivno mišljenje, Avramović nešto više od jedne petine, Drašković trećinu, Šešelj četvrtinu, Koštunica petinu, Đinđić šestinu.
U poređenju s ranijim istraživanjima, rejting poverenja u Slobodana Miloševića opada. Njega je 1993. oko 27 odsto anketiranih pominjalo kao najomiljenijeg političara: 1995. godine njih 31 odsto, 1997. godine 19, a 1999. 13 odsto. Stabilan rejting poverenja imaju Vojislav Koštunica (4,4-4,5) i Vuk Drašković (5,3-5,6). Poverenje Dragoslava Avramovića raste, on 1993. nije pominjan, 1995. imao je manje od 1 odsto, 1997. godine 5, a 1999. godine 11 odsto.
Avramović je domaći političar koji bi naišao na najmanji otpor - samo 21 odsto anketiranih izjašnjava se o njemu negativno. O Koštunici 29 odsto građana misli negativno, o Miloševiću 56, Draškoviću 52, Đinđiću 57, a o Šešelju 64 odsto.
Gubitak podrške
Zoran Đ. Slavujević i Srećko Mihailović u studiji "Dva ogleda o legitimitetu" (Beograd, 1999) pokazuju rast otvorenog nepoverenja i pad poverenja u najvažnije institucije. Vlada Srbije, na primer, 1997. uživa poverenje manjeg procenta građana nego 1993, kada je ovde vladala hiperinflacija i opšte siromaštvo. Po podršci republičkoj vladi Srbija se 1996. godine nalazila pri dnu rang liste zemalja u tranziciji, a 1997. godine na samom dnu. Tabela koja to pokazuje, gledana s dna, izgleda ovako: Belorusija (razlika između procenta građana koji imaju poverenja u vladu i onih koji u nju ne veruju je negativna i iznosi - 70); Srbija '97. sa - 55; Ukrajina sa - 47; Mađarska sa - 39; Srbija '96. sa - 29; Rumunija sa - 29... Građani Srbije ne vide vladu kao odgovornu i e?kasnu izvršnu vlast: 38 odsto smatra da ona odgovara direktno S. Miloševiću; 10 odsto misli da ona odgovara samo nekolicini funkcionera SPS-a; dok 21 odsto smatra da ona ne odgovara nikome. Kao izvršnu vlast koja odgovara parlamentu vidi je 7 odsto, a da je odgovorna građanima Srbije smatra samo 4 odsto.
Autori te studije ukazuju na paradoks da prorežimski blok uspeva da održi vlast, odnosno politički sistem koji je nametnuo SPS i pored toga što mu se izborna podrška konstantno osipa - sa 40 odsto biračkog tela iz 1990. na 20 odsto 1997. To će reći da se izborna podrška sistemu i partiji na vlasti prepolovila i da je 1997. iznosila samo jednu petinu biračkog tela.
Najnovije istraživanje CPJIM-a pokazuje da od republičkih parlamentarnih izbora 1997. stranke vladajuće koalicije stalno gube podršku građana i podrška SPS-u i JUL-u se gotovo prepolovila. (Vidi tabelu "Izborna orijentacija 1997-1999")
Istraživanje je pokazalo i da čak 59 odsto građana smatra da se bombardovanje Jugoslavije moglo izbeći mudrijom spoljnom politikom. Suprotno mišljenje ima samo većina pristalica vladajuće koalicije - 82 odsto SPS-a i 74 odsto građana koji podržavaju radikale. Rezultati ukazuju i da je većina građana prozapadno orijentisana (43 odsto), posebno opoziciono opredeljenih. Od pristalica SPS-a i radikala većina je (64, odnosno 60 odsto) za savez sa Rusijom i Belorusijom.
Međunarodnim položajem Srbije zadovoljno je svega pet odsto građana, u odnosu na 95 odsto 1996. godine. Nezadovoljstvo među pristalicama opozicije je između 96 i 100 odsto, ali je i među pristalicama Socijalističke partije Srbije (SPS) 57 odsto nezadovoljnih, a među radikalima čak 85.
Zima našeg nezadovoljstva. Jače od Stajnbeka?
Milan Milošević
