Javno mnjenje Srbije - decembar 1999.
U Srbiji prilike su tak'e
Na pitanje: u kom pravcu se kre�e dru�tvo, samo 10 odsto punoletnih gra�ana Srbije odgovara: "U dobrom!"
Na kraju milenijuma 95 odsto gra�ana Srbije nezadovoljno je me�unarodnim statusom svoje zemlje, 85 odsto li�nom budu�no��u i budu�no��u dece, 67 odsto �ivotnim standardom, 60 odsto po�tenjem i pona�anjem sugra�ana. To su prilike koje su na�li eksperti Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje (CPIJM) Instituta dru�tvenih nauka u Beogradu u istra�ivanju "Javno mnjenje Srbije - decembar 1999. godine"
Uzorak
To istra�ivanje obavljeno je na uzorku od 2039 punoletnih gra�ana u Srbiji, bez Kosova, metodom intervjua gra�ana u 102 slu�ajno odabrane mesne zajednice. Odbilo je da u�estvuje u anketiranju 25,4 odsto gra�ana (21 odsto direktno bez izvrdavanja). Uzorak je odslikao odraslu populaciju Srbije po polu, starosti, nacionalnosti, �kolskoj spremi, zanimanju, verskom opredeljenju, radnom statusu i mestu stanovanja (selo-grad). Re� je o istra�ivanju institucije koja ovih dana slavi 36. godi�njicu svog postojanja, koja je prva zapo�ela sa istra�ivanjem javnog mnjena na jugoistoku Evrope i koja je u dosada�njim sonda�ama prili�no ta�no prognozirala izborne rezultate ("proma�ili" su samo Pani�a, za koga su prognozirali da �e u�i u drugi krug predsedni�kih izbora 1992).
Oni su zaklju�ili da u bira�kom telu u Srbiji dominira opoziciona orijentacija, ali gra�ani ostaju skoro podjednako nezadovoljni opozicijom kao i partijama na vlasti. (Vidi tabelu "Izborna orijentacija 1997-1999.")
Velika neodlu�nost
U rezultatima istra�ivanja do
izra�aja dolazi i neverica da razjedinjena opozicija mo�e pobediti i da bi, posle
eventualne pobede, uspela da dogovori i realizuje strategiju izvla�enja dru�tva iz
sveop�te krize.
Izborno je neodlu�no 41 odsto bira�a, apstinenata devet odsto, dok 11 odsto ne zna da li bi glasalo.
Neodlu�ni, oni koji ne znaju za koju stranku da glasaju �ine dve petine bira�kog tela i mo�da je u njihovim rukama klju� budu�ih izbora. Reklo bi se da je to uobi�ajena bira�ka dilema, u sonda�i javnog mnjenja istog CPIJM-a iz juna 1998. broj izborno neodlu�nih je manji samo za jedan procenat. Po nekim indikatorima moglo bi se zaklju�iti, mada istra�iva�i to ne saop�tavaju direktno, da su dve tre�ine neodlu�nih potencijalno opozicioni bira�i.
Me�u neodlu�nima, anketari zapa�aju one koji izjavljuju da su na prethodnim izborima glasali, ali da su se razo�arali. Od ukupnog broja bira�a koji su 1997. glasali za SPS, 42 odsto izjavljuje da ne namerava ponovo da glasa za ovu stranku; u slu�aju Srpskog pokreta obnove (SPO) takvih je 57 odsto, a u slu�aju Srpske radikalne stranke (SRS) �ak 69 odsto. Razo�arani glasa�i su se u ve�em broju preselili u neodlu�ne i apstinente nego me�u pristalice drugih stranaka.
Ravnote�a "Crveno-crni" - SZP
Vladaju�a crveno-crna koalicija Socijalisti�ke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice (SPS, SRS, JUL) i Saveza za promene (SZP) trenutno bi dobili pribli�no istu podr�ku bira�a na izborima. Iako je rejting vladaju�e koalicije skoro dvostruko ni�i u odnosu na izbore 1997. godine, ona bi trenutno dobila najvi�e, 13 odsto glasova, dok bi za SZP glasalo 12 odsto gra�ana, za SPO 7, a za Demokratsku stranku Srbije (DSS) 3 odsto.
Ko za koga glasa
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
SPS: Na izborima 1997. "Leva koalicija SPS-JUL-ND Slobodan Milo�evi�" osvojila je 24 odsto glasova, a u decembru 1999. godine SPS ima samo 13 odsto podr�ke.
To je izuzetno stara i u proseku manje obrazovana glasa�ka populacija: 49,4 odsto glasa�a ove partije ima preko 60 godina, a do 29 godina samo dva odsto; osnovnu �kolu ima 59 odsto socijalisti�kih glasa�a, a srednju 32 odsto, oko 39,2 odsto glasa�a SPS-a su penzioneri, 10,6 odsto poljoprivrednici...
SRS: Osipanje glasa�a SRS-a je ve�e od gubitka koje trpe SPS i JUL. Ipak, istra�iva�i CPJIM-a upozoravaju da sa SRS-om treba biti obazriv - podr�ka radikala varira u zavisnosti od konjunkturnih faktora, pristalice SRS-a su u pojedinim periodima instruisane da kriju svoju izbornu orijentaciju. Ipak, istra�iva�ima se �ini nespornim da su ulazak SRS-a u koaliciju sa SPS-om i politika koju vodi vladaju�a partija znatno osuli podr�ku ovoj partiji.
Glasa�i radikala su u najve�em broju nezaposleni (22,2 odsto), penzioneri (20,8), VKV radnici (12), NKV radnici (11,1).
Radikali su podjednako raspore�eni po godi�tima: 22,2 odsto radikalskih glasa�a je mla�e 0d 29 godina i isto toliko (22,2) ih je u godi�tima 50-59, a u drugim starosnim grupama tek za po neki procenat manje.
Osnovnu �kolu ima 52,8 odsto radikala, a srednju 40,3...
SZP: Koalicija SZP nije postojala u vreme izbora 1997; njene �lanice su bojkotovale izbore, a sada bele�i rast podr�ke. Izgleda da je najvi�i rejting podr�ke ova koalicija imala krajem septembra i po�etkom oktobra 1999, u vreme po�etka druge serije protestnih okupljanja i intervencije policije protiv demonstranata.
Izborne pristalice SZP-a se regrutuju iz redova apstinenata na izborima 1997, a takvih je 32 odsto; iz redova onih koji nisu �eleli da ka�u za koga su ranije glasali, a takvih je 31 odsto (deo njih stvarno nije glasao dok deo njih krije svoj raniji izbor); dok tre�u grupu �ine oni koji su glasali, ali su nezadovoljni svojim tada�njim izborom, i to nezadovoljstvo ne kriju - na primer, 21 odsto je glasalo za SPO.
Ovde postoji prostor za razu�enije interpretacije koje bi mogle pokazati da li je ovde re� o biv�im "stalnim" glasa�ima SPO-a ili "pozajmljenim" s obzirom na to da veliki deo simpatizera bojkota�kih partija nije poslu�ao poziv na bojkot izbora 1997. i iza�ao je na birali�te. Jo� interesantnije je pitanje koliko je onih koji kriju svoje opredeljenje, a koji su do�li s druge strane "crveno-crne crte", da li je re� o prebezima koji su promenili stranu i iz re�ima pre�li u opoziciju ili o "uskocima" koji su na poslednjim izborima u znak protesta glasali za drugu stranu (za �e�elja ili protiv �e�elja), pa se sad "vra�aju ku�i".
Ovde treba podsetiti da razo�aranih glasa�a koji kriju svoje bira�ko opredeljenje ima i me�u apstinentima i da je tu po svoj prilici re� o razo�aranim glasa�ima socijalista i radikala... U ranijim istra�ivanjima uo�eno je da je crvenu liniju izme�u re�imskih i demokratskih opozicionih partija malo ko prelazio, a da je najvi�e prelazaka glasa�a bilo na liniji socijalisti - radikali.
Najvi�e bira�a SZP-a dolazi iz redova slu�benika sa visokom spremom 15,4 odsto, slu�benika sa srednjom srednjom �kolskom spremom 15,4 odsto, penzionera 12,4 odsto i privatnika 10 odsto. U najve�em broju glasa�i SZP-a su srednjeg (49 odsto) i visokog (19,1) obrazovanja.
SZP prikuplja glasa�e aktivnog doba - do 29 godina ima 25,7 odsto njih; izme�u 30 i 39 godina 29,1...
SPO: Po istra�ivanjima CPIJM-a imao je najni�i rejting u junu 1998 - kada su se pokazali nerealnim izborni ciljevi iz 1997 (pobeda na parlamentarnim izborima i pobeda predsedni�kog kandidata) i kada je opoziciona javnost ka�njavala izvesno koketiranje SPO-a sa SPS-om i JUL-om oko formiranja savezne vlade "narodnog jedinstva". U decembarskoj (1999) sonda�i rejting SPO-a je dostigao tri �etvrtine izbornog rezultata ove partije iz 1997.
SPO me�u svojim glasa�ima ima najvi�e nezaposlenih (19,8 odsto); u�enika (12,5); penzionera (11). Moglo bi se re�i da SPO okuplja najmla�u glasa�ku populaciju - 36,8 odsto "sokolova" je mla�e od 29 godina; a onih izme�u 30 i 39 godina ima 21,3 odsto.
Po obrazovanju, najvi�e je onih koji imaju srednju (42) i osnovnu �kolu (33 odsto).
DSS: DSS je bojkotovala izbore 1997, a u junskoj sonda�i bila je tri puta manje zapa�ena nego u decembarskom pulu. DSS bele�i konstantnu podr�ku od nekoliko procenata bira�kog tela. Me�u glasa�ima najvi�e ima slu�benika sa srednjom stru�nom spremom (28,8 odsto), slu�benika sa visokom spremom 15,3, penzionera 17,3; KV i VK radnika 13,5, nezaposlenih 11,5 odsto.
DSS mobili�e glasa�e srednjeg aktivnog doba, mada su glasa�i ove partije stariji od glasa�a SZP-a - izme�u 30 i 39 godina ima 28 odsto, izme�u 40-49 godina ima njih 25 odsto. Srednju �kolu ima 55 odsto bira�a DSS-a, a visoku 19,2 odsto.
Siroma�ni, oslonac vlasti
Ta starosna i profesionalna
rentgen-slika govori da partije vlasti imaju upori�ta u masovnijim delovima populacije.
Socijalisti i radikali dominiraju me�u onima koji imaju osnovnu �kolu, i u toj, kako
�emo videti, prili�no velikoj grupi konkuri�e im samo SPO. Oko 18 odsto stanovnika je
bez �kole ili sa nezavr�enom osnovnom �kolom; sa osnovnom �kolom je 26 odsto (zbir ove
dve kategorije je, dakle, 44 odsto).
Me�u srednjo�kolcima, SPS-u konkuri�u DSS, SPO, SZP. Onih sa �kolom za radni�ka zanimanja ima 17 odsto, gimnazista ima 6 odsto, druge srednje �kole zavr�ilo je 19 odsto (ima, dakle. 42 odsto srednjo�kolaca).
Opozicione partije dominiraju me�u onima koji imaju visoko obrazovanje, ali ta grupa je dvostruko manja od svake od prethodne dve obrazovne grupe. Vi�u �kolu ima 4, a visoku 10 odsto gra�ana.
Gledano po zanimanju glasa�a, "najpenzionerskija" i "najselja�kija" partija je SPS, "najradni�kija" je SRS, mada DSS ima relativno zna�ajniju podr�ku vi�ih radni�kih slojeva - KV i VK radnici �ine 13,5 odsto glasa�a DSS-a, partije koja bi se mogla nazvati "najslu�beni�kijom", u �emu joj konkuri�e SZP.
Opozicione partije su takore�i potpuno istisle socijaliste iz mla�ih generacija, vlast dobija izvesnu podr�ku mladih uglavnom preko radikala; ali su socijalisti, osloniv�i se na stariju populaciju jo� na relativno sigurnom terenu, s obzirom na njenu brojnost. Do 30 godina ima 22 odsto stanovnika, 30-39 godina 18 odsto; 40-49 godina oko 18 odsto, 59-59 godina 19 odsto, a preko 60 godina ima 22 odsto stanovnika.
Ovde treba primetiti da su mla�i glasa�i malodu�niji od starijih pristalica re�ima, jer se stariji, �to se izlaska na izbore ti�e, pona�aju disciplinovanije.
Vanredni izbori
U atmosferi u kojoj opozicija tra�i da se u Srbiji moraju odr�ati vanredni izbori kako bi se iza�lo iz krize, a vlast govori o redovnim izborima u javnom mnjenju Srbije, dominantno je raspolo�enje da se vanredni izbori odr�e. Za vanredne izbore je 62 odsto gra�ana, neodlu�nih je 18, a protiv 20, uglavnom pristalica vladaju�e koalicije, mada je za prevremene izbore i 44 odsto pristalica radikala. Za vanredne izbore je 96 odsto pristalica SPO-a, 90 odsto pristalica SZP-a, 79 odsto pristalica DSS-a, 43 odsto neodlu�nih. Ne�to manje od polovine bira�a (45 odsto) smatra da bi opozicija trebalo da iza�e na izbore �ak i ako vlast ne bi ispunila izborne uslove.
Najpopularniji politi�ar
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
O Dragoslavu Avramovi�u 50 odsto gra�ana ima povoljno mi�ljenje. O lideru DSS-a Vojislavu Ko�tunici tako se izja�njava 28 odsto anketiranih, o jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo�evi�u 20 odsto, o lideru SPO-a Vuku Dra�kovi�u 18, o predsednik DS-a Zoranu �in�i�u 13 i o vo�i radikala Vojislavu �e�elju 13 odsto.
Me�utim, na pitanje ko je politi�ar od najve�eg poverenja, �to mo�da zna�i "Za kog bi politi�ara glasali?", najvi�e gra�ana izjasnilo se za odgovor "nijedan" (37 odsto); za Slobodana Milo�evi�a (13 odsto), za Avramovi�a (11), Dra�kovi�a (6), Ko�tunicu (5), �e�elja (3), �in�i�a (2). Ostali politi�ari s minimalnom i izborno neva�nom podr�kom privla�e pet odsto gra�ana, a neodlu�no je 18 odsto ispitanika.
Pore�enje podataka o "povoljnom mi�ljenju" sa podacima o "najve�em poverenju" govori o �irokoj a plitkoj podr�ci opozicionim politi�arima - Slobodan Milo�evi� "zadr�ava" dve tre�ine onih koji o njemu imaju pozitivno mi�ljenje, Avramovi� ne�to vi�e od jedne petine, Dra�kovi� tre�inu, �e�elj �etvrtinu, Ko�tunica petinu, �in�i� �estinu.
U pore�enju s ranijim istra�ivanjima, rejting poverenja u Slobodana Milo�evi�a opada. Njega je 1993. oko 27 odsto anketiranih pominjalo kao najomiljenijeg politi�ara: 1995. godine njih 31 odsto, 1997. godine 19, a 1999. 13 odsto. Stabilan rejting poverenja imaju Vojislav Ko�tunica (4,4-4,5) i Vuk Dra�kovi� (5,3-5,6). Poverenje Dragoslava Avramovi�a raste, on 1993. nije pominjan, 1995. imao je manje od 1 odsto, 1997. godine 5, a 1999. godine 11 odsto.
Avramovi� je doma�i politi�ar koji bi nai�ao na najmanji otpor - samo 21 odsto anketiranih izja�njava se o njemu negativno. O Ko�tunici 29 odsto gra�ana misli negativno, o Milo�evi�u 56, Dra�kovi�u 52, �in�i�u 57, a o �e�elju 64 odsto.
Gubitak podr�ke
Zoran �. Slavujevi� i Sre�ko Mihailovi� u studiji "Dva ogleda o legitimitetu" (Beograd, 1999) pokazuju rast otvorenog nepoverenja i pad poverenja u najva�nije institucije. Vlada Srbije, na primer, 1997. u�iva poverenje manjeg procenta gra�ana nego 1993, kada je ovde vladala hiperinflacija i op�te siroma�tvo. Po podr�ci republi�koj vladi Srbija se 1996. godine nalazila pri dnu rang liste zemalja u tranziciji, a 1997. godine na samom dnu. Tabela koja to pokazuje, gledana s dna, izgleda ovako: Belorusija (razlika izme�u procenta gra�ana koji imaju poverenja u vladu i onih koji u nju ne veruju je negativna i iznosi - 70); Srbija '97. sa - 55; Ukrajina sa - 47; Ma�arska sa - 39; Srbija '96. sa - 29; Rumunija sa - 29... Gra�ani Srbije ne vide vladu kao odgovornu i e?kasnu izvr�nu vlast: 38 odsto smatra da ona odgovara direktno S. Milo�evi�u; 10 odsto misli da ona odgovara samo nekolicini funkcionera SPS-a; dok 21 odsto smatra da ona ne odgovara nikome. Kao izvr�nu vlast koja odgovara parlamentu vidi je 7 odsto, a da je odgovorna gra�anima Srbije smatra samo 4 odsto.
Autori te studije ukazuju na paradoks da prore�imski blok uspeva da odr�i vlast, odnosno politi�ki sistem koji je nametnuo SPS i pored toga �to mu se izborna podr�ka konstantno osipa - sa 40 odsto bira�kog tela iz 1990. na 20 odsto 1997. To �e re�i da se izborna podr�ka sistemu i partiji na vlasti prepolovila i da je 1997. iznosila samo jednu petinu bira�kog tela.
Najnovije istra�ivanje CPJIM-a pokazuje da od republi�kih parlamentarnih izbora 1997. stranke vladaju�e koalicije stalno gube podr�ku gra�ana i podr�ka SPS-u i JUL-u se gotovo prepolovila. (Vidi tabelu "Izborna orijentacija 1997-1999")
Istra�ivanje je pokazalo i da �ak 59 odsto gra�ana smatra da se bombardovanje Jugoslavije moglo izbe�i mudrijom spoljnom politikom. Suprotno mi�ljenje ima samo ve�ina pristalica vladaju�e koalicije - 82 odsto SPS-a i 74 odsto gra�ana koji podr�avaju radikale. Rezultati ukazuju i da je ve�ina gra�ana prozapadno orijentisana (43 odsto), posebno opoziciono opredeljenih. Od pristalica SPS-a i radikala ve�ina je (64, odnosno 60 odsto) za savez sa Rusijom i Belorusijom.
Me�unarodnim polo�ajem Srbije zadovoljno je svega pet odsto gra�ana, u odnosu na 95 odsto 1996. godine. Nezadovoljstvo me�u pristalicama opozicije je izme�u 96 i 100 odsto, ali je i me�u pristalicama Socijalisti�ke partije Srbije (SPS) 57 odsto nezadovoljnih, a me�u radikalima �ak 85.
Zima na�eg nezadovoljstva. Ja�e od Stajnbeka?
Milan Milo�evi�
