Idiotska no�

Zamislite, Ma�ar i Ma�arica, pa pri�aju na ma�arskom!

Znate li �ta je sindrom "idiotske no�i"? To je ono kada stvari najednom po�nu da se odvijaju po nekom �udnom, nastranom redosledu, kada bez svoje prepoznatljive krivice umar�irate u urbanu zonu sumraka u kojoj su sve vrednosti okrenute naglava�ke, pa po�nu da vam se de�avaju stvari za koje niste verovali da su mogu�e, a ljudi vam se prikazuju u nekom gotovo demonskom svetlu... Jedan novosadski tinejd�er je pre neko ve�e, na�alost, nau�io dosta o tome. Do odre�ene ta�ke, sve je izgledalo normalno: bio je u pozori�tu, a potom je krenuo ku�i, gradskim autobusom. U autobusu (linija br. 1, koja vozi ka Telepu, starom periferijskom naselju u kojem tradicionalno �ivi dosta Ma�ara) bezbri�no je �eretao s prijateljicom, komentari�u�i odgledanu predstavu. A onda je krenulo: stanoviti nedefinisani - i od Organa Gonjenja jo� uvek neidentifikovani - �ovekoliki entitet po�eo je da ga vre�a i da mu preti, a zatim ga i fizi�ki napao usred javnog prometala, pred gomilom zabezeknutih, ali samoza�titno pasivnih, naprasno u metafizi�ke daljine & dubine zagledanih (ne)svedoka. Razlog ovom napadu bio je, oh, tako dra�esno fa�isti�ki: doti�ni tinejd�er je, naime, Ma�ar, a po svemu sude�i to je i njegova prijateljica; prime�eno je, izgleda, od strane �ovekolikog, da ti Ma�ari, �im se na�u zajedno (tj. u vi�e od jednog primerka), imaju ekscentri�an, duboko iritiraju�i i srbougro�avaju�i, podmuklo genocidni obi�aj da me�usobno komuniciraju na - ma�arskom! Dakle, u neku ruku, �ovekoliki Napada� je bio izazvan: zamisli, Ma�ar i Ma�arica ("Grk tra�i Grkinju", rekao bi Fridrih Direnmat), pa pri�aju na ma�arskom! Javno! Bez ustezanja! Bez stida! Bez, makar, ustreptale (bogo)boja�ljive, samoizvinjavaju�e i na promptni ustuk vazda spremne skromnosti! Ba� kao u onom minijaturnom biseru Sergeja Dovlatova iz Sola na Andervudu: "Tavari� sudija, evo ovako je to bilo: u�em ja u restoran, a kad tamo - Jevtu�enko! I kako onda �ovek da ga ne opali po labrnji!?"...

Nemili verbalno-pesni�arski incident postao je veoma brzo lokalna tema br. 1, pravi talk of the town; svi novosadski politi�ki subjekti demokratske provenijencije odmah su izrazili svoje zgra�anje, lokalni nezavisni mediji posvetili su tome ne�to pa�nje, stvar je stigla �ak i do gradona�elnika koji je pristojno, biranim re�ima, osudio divljanje nepoznatog �ovekolikog i naglasio da se u Novom Sadu, koji jeste "srpska Atina", ali i multikulturalna prestonica multikulturalne Vojvodine (ovo je ve� moja slobodna interpretacija) ovakve svinjarije ne�e tolerisati.

Neko bi - ne nu�no nedobronameran - rekao da se previ�e pa�nje posve�uje jednom prozai�nom kasnove�ernjem incidentu koji je spontanom provalom nekontrolisane, agresivne gluposti izazvala neka pijana budala (ili samo: budala), da se sli�ne stvari stalno de�avaju svugde me�u ljudima, samo �to povod za pesni�enje ne bude ne�iji materinji jezik nego, recimo, to �to se nekome ne svi�a va�a faca (ono �uveno: "�ta me tako gleda�" ili "kome ti kevu?"). Ih, �ta sve �oveku mo�e da se desi u pari�kom ili njujor�kom metrou, ta i'te molim vas! A tek kako u Lujzijani mu�e crnce! Pa jo� koriste sarkazam! U neku ruku, sve ovo stoji. Pa ipak, u tome ima ne�eg u najmanju ruku povr�nog, neodgovorno upro��avaju�eg, i utoliko i falsifikuju�eg. Izvestan procenat �ovekolikih dvono�aca svugde na ovom svetu je agresivan, i samo tra�i povod za to da, onako hroni�no prepun sebe, deo svog fekalnog sadr�aja ispolji na fiziolo�ki atipi�an na�in, kroz �ake. Ali, svo�enje telepske sitnosatne pri�e na to bio bi isuvi�e jeftin na�in da se prikrije su�tina. Svaka sredina ima svoje tabue, ono u �ta se ne sme dirati: u Vojvodini je to jezik, vera, nacionalnost. I nije isto kada vas neko za�aketa zato �to mu se ne dopada va�a faca, i kada vas napadne jer mu se ne dopada va� jezik! Jer, ovo potonje je trenutak kada se obi�na, animalna agresija na�ih slabije razvijenih srodnika pretvara od "aistorijske", proste manifestacije samosvrhovitog nasilja u ne�to "politi�ko", u �in s "dru�tvenom te�inom"; s obzirom na to da su takvi, periferni primerci ljudskog roda po svojoj prirodi bi�a najni�e malogra�anske psihologije, i da su posve nesposobna za bilo kakav "nonkonformisti�ki" akt, za bilo koji �in koji se odmi�e od Dru�tvenog Kanona (onakvog kakvim ga oni "interpretiraju"), mo�e se re�i da je �ovekoliki iz telepskog autobusa napao onog klinca zato �to je bio ube�en da to ne samo "sme" da se uradi nego da je to �ak i akt sa stanovitom pozitivnom konotacijom, dru�tveno "higijenski" postupak simboli�ke ekskomunikacije iliti (po)ni�tenja Drugog. Pre petnaestak godina te�ko da bi ne�to ovakvo u nare�enoj "mikrosredini" ikome palo na pamet. Pojednostavljeno tuma�enje ove razlike izme�u "nekad" i "sad" pose�i �e za faktorom represije, i na njemu �e i ostati: u dru�tvu vladaju�e doktrine "bratstva i jedinstva", svaki "nacionalisti�ki incident" mogao vas je odvesti na robiju, u Vojvodini i Bosni naro�ito. To nije neta�no, ali opet podla�ki prikriva va�nije stvari, ozbiljnije tektonske poreme�aje u dru�tvu. �alosna je istina da osnovni faktor nestajanja ko�nice nije u odsustvu represije "kao takve" nego u vi�egodi�njem hu�kanju na Drugog od strane "dominantnog diskursa". Mo�da je �ovekoliki pesni�ar iz telepskog autobusa neko ko se konvencionalno mo�e opisati kao "dru�tveni marginalac", outsider; ali, njegovu ruku je prema licu mladog Ma�ara vodio sam "dru�tveni krem", sam establi�ment. Otuda nijedna reakcija na nare�eni doga�aj nije "preterana" ili isuvi�e nervozna, naprotiv. Ta �aka u letu kroz autobus jeste prvorazredni dru�tveni problem, jer je indikator svega onoga �to se na "istorijskom", "politi�kom" nivou, na ravni Velikih Pri�a zbiva u Milo�evi�evoj Srbiji. Nasilje se godinama valjalo po tradicionalnim Prizori�tima Istorije, a sada je taj ciklus zavr�en, vi�e se nema kud. Sada se nasilje ka etni�ki, jezi�ki, politi�ki, svetonazorno Drugom seli u svakodnevicu, u gradske autobuse ili na Ibarsku magistralu, sasvim svejedno. Na nivou "visoke politike" tu je organizovana represija sa elementima dr�avnog terorizma, na nivou svakodnevice svakodnevni fa�izam (Umberto Eko) dru�tvenog taloga koji je sklepan u retortama Novog srpskog poretka. I zato se ne treba zavaravati ili uljuljkivati eufemizmima: onaj de�ko je dobio batine od "svih nas", jer smo stvorili dru�tvo u kojem je takvo ne�to i stvarno i mogu�e. Oni koji su staklasto zurili u neku samo sebi znanu Nirvanu - dok je taj klinac trpeo rasisti�ko nasilje - pravi su, rasni pripadnici jednog razorenog dru�tva. Za njega mo�da jo� i ima nade, ali oni su ve� mrtvi, mada se mrdaju.