Problem 2000.

Sada kada smo uspe�no pre�li u dvehiljaditu mnogi poru�uju informati�arima da su od "milenijumske bube" napravili "medijskog slona"

Negde oko osam uve�e, u petak 31. decembra 1999. godine, nakon �to sam po ko zna koji put proverio svoju elektronsku po�tu i pro�itao vesti o napredovanju dvehiljadite godine od Novog Zelanda prema nama, doneo sam �vrstu odluku. Ostavu�u svoj ra�unar uklju�en. Lepo me je slu�io proteklih godina, pa ako mu je do�lo vreme mreti, neka mi umre na rukama uz gromoglasnu paljbu �to petardi, �to municije preostale nakon rata, umesto da samo tu�no kvrcne u hladnom metalnom ku�i�tu gde bih ga prona�ao tek sutradan popodne. Na moju sre�u, on je Novu godinu do�ekao juna�ki i radno, poku�avaju�i da se prika�i na Internet, ali uzaman. Od svih problema vezanih za dolazak dvehiljadite godine, najvi�e se ispoljio problem zagu�enja svih sredstava komunikacije, mobilnih telefona, obi�nih telefona, interneta i tome sli�no. Uostalom, tako je bilo u celom svetu, i to je bila udarna vest koja je preticala Novu godinu sa Dalekog istoka: sve je u redu ljudi, kompjuteri rade, ali ne mo�emo da vas dobijemo jer su svi seli na telefon!

Prelazak iz 1999. u 2000. godinu u informati�kom svetu predstavljao je najkriti�niji trenutak od kada je 1945. godine napravljen prvi ra�unar. Takozvani problem 2000 jeste jedna bizarna situacija, potencijalna gre�ka ili re�nikom programera "bag" (buva), nastala zbog izra�avanja godine dvocifrenim umesto �etvorocifrenim brojem. Tako se 1999. godina pisala kao 99, a problem je bio u prelasku iz te 99. u narednu, koju bi trebalo obele�iti sa 00. Ta godina bi se mogla smatrati podjednako i 2000. i 1900. �to dovodi do �itave zbrke, i kod ra�unara i kod korisnika. Neki ra�unari (odnosno programi) takvu godinu ne priznaju i obustavljaju dalji rad, a neki je tretiraju kao 1900. i shodno tome pogre�no obra�unavaju kamate, vreme, datume i sli�no. U svetu koji je visoko automatizovan i informati�ki veoma razvijen ovakva gre�ka mogla bi da dovede do raznih komi�nih, ali i tragi�nih situacija. Komi�no je ako ra�unar u va�em video klubu obra�una da film koji ste uzeli pre tri dana niste vratili celih sto godina i od vas zatra�i 91.000 dolara (�to se dogodilo jednom �oveku u Njujorku, gre�ka je ispravljena ru�no, a vlasnik video kluba oprostio mu je i redovan najam), a tragi�nih situacija za sada nije bilo mada su mnogi od toga strahovali, naro�ito kada su nuklearne elektrane i njihovi sistemi za kontrolu u pitanju.

Problem je nastao jo� tokom �ezdesetih godina, kada je usvojeno da se broj cifara za obele�avanje godine skrati sa �etiri na dve, kako bi se makar malo u�tedelo na tada preskupoj kompjuterskoj memoriji. I tada su neki programeri upozoravali da bi ovo mogao da postane ozbiljan problem u budu�nosti, ali ih je malo ko slu�ao. U suprotnom ra�unari bi bili skuplji, profit od njih manji, sporije bi se razvijali i tome sli�no, pa je ve�ina odlu�ila da primeni dva klju�na pravila za re�avanje informati�kih zavrzlama. Prvo ka�e - ako ima� neki komplikovan i neprijatan problem, prebaci ga nekom drugom. Drugo pravilo je da ako nema nikoga kome bi problem mogao da se uvali, onda poku�a� da ga odlo�i� - u me�uvremenu �e ve� neko drugi na�i re�enje. Sve do po�etka devedesetih ova pravila su dr�ala vodu, a onda se pokazalo da je problem prili�no narastao, da elegantno re�enje (neka konverzija koja bi automatski dvocifrene godine prevodila u �etvorocifrene) nije na�eno i da �e morati mnogo da se radi kako bi se gre�ka koja dolazi sa dvehiljaditom godinom predupredila. To mnogo zna�ilo je zaista mnogo. Trebalo je popraviti �esto milijardi kodnih linija u kojima se gre�ka javljala i to sve ru�no ili, kako to programeri ka�u, "pe�ke".

Pri�a o "problemu 2000" do�la je u medijsku �i�u tokom 1995. godine (kada je postalo jasno da re�enja nema na vidiku) da bi pred 1999, tokom nje, a naro�ito u njenim poslednjim danima do�ivela nevi�enu medijsku halabuku. Upozorenja stru�njaka za ra�unare �ta bi sve moglo da se desi ukoliko se propust ne ispravi predstavljana su kataklizmi�no, prizivan je Nostradamus i sli�ni proroci koji su najavljivali kraj sveta poslednjeg dana drugog milenijuma, govorilo se o padanjima aviona, sudaranju vozova zbog neispravnih signala, nestancima struje, poplavama i sli�no. Iako su informati�ari, po prirodi dosta racionalni ljudi, na ovo �esto kolutali o�ima, niko od njih se nije posebno trudio da ovakva "proro�anstva" demantuje. Razlog je bio jednostavan. Za popravku problema bilo je potrebno mnogo, premnogo para. A da bi se taj novac dobio u tako kratkom roku, bilo je neophodno da ljudi shvate koliko je situacija ozbiljna i gde bi sve "milenijumska buba" mogla da udari.

U popravku se, dakle, ozbiljno krenulo negde 1995. godine, da bi veliki deo posle bio ura�en 97. i 98. Najvi�e se radilo u najrazvijenijim zemljama, pre svega u Americi, jer je tamo i stepen automatizacije dru�tva najvi�i. Prvi pravi test bio je oktobra 1998. kada su ra�unari u SAD po�eli da kalkuli�u bud�ete za 2000. godinu, i pokazalo se da je ovaj test bio uspe�an, odnosno ve�ih problema nije bilo. Naredna dva testa bila su 9. aprila i 9. septembra 1999. U prvom slu�aju radilo se o 99. danu 99. godine, a u drugom o 9.9.99. Neki stariji programski jezici (neke verzije Cobola) niz od �etiri devetke �itali su kao naredbu za obustavljanje rada. Trebalo je stoga prona�i sve ra�unare koji koriste takve programe i reprogramirati ih (sre�om, takvih nije bilo puno). Kada je i to proteklo bez ve�ih te�ko�a, ostalo je da se sa�eka i famozni prelazak iz 1999. u 2000, te da se vidi da li su silne pare ba�ene ili su dobro investirane.

Ako ste se pitali gde su odlika�i �ekali Novu godinu, odgovor je: uz neki ra�unar koji obavlja neku va�nu funkciju, negde u svetu. Te ve�eri 31. decembra na desetine hiljada najve�ih svetskih stru�njaka za ra�unare bilo je u stanju najvi�e pripravnosti, umesto da ban�i na nekom skveru ili na jo� neki bizarniji na�in tro�i milione i milijarde zara�ene na softveru i hardveru. Iako su danima (u nekim slu�ajevima i mesecima) pre toga firme izdavale saop�tenja u kojima se tvrdilo da su potpuno spremni za do�ek 2000. godine, niko nije smeo da se zakune da �e stvari zaista pro�i u najboljem redu. Kompjuter je �udna zverka, zna svako ko mu je posvetio malo vremena u �ivotu, ho�e da otka�e i kada mu je naoko sve potaman, a �ta tek da o�ekujemo kada za takvo pona�anje ima opravdanje. Stru�njaci u najrazvijenijim zemljama zloslutno su gledali na zemlje u razvoju, sumnjanju�i da su se tamo izborili sa problemom (ako su ga uop�te razumeli, pitali su se neki), a odatle im je poru�ivano da brinu svoju brigu, koja je ionako mnogostruko ve�a. Pored programera, zadatak da budu na radnom mestu imali su i brojni novinari koji pokrivaju nove tehnologije, i koji su zatrpavali internet vestima iz �asa u �as.

Nova godina je prvo stigla na Kiribate, malu grupu ostrva u Pacifiku, ali prve dobre vesti o prevazila�enju "problema 2000" stigle su iz Sidneja u Australiji, gde je 2000. �ekao i prvi �ovek informati�kog sveta i predsednik Majkrosofta Bil Gejts. Osim ve� pomenutog zagu�enja telefonskog saobra�aja, koje nije bilo povezano sa samim "milenijumskim bagom", nikakvih drugih problema nije bilo, izuzev nekih automata za izdavanje autobuskih karata u Brizbejnu koji su se uzjogunili i obustavili rad. Na redu je bio Japan, gde se dogodio prvi "ozbiljniji incident". Jedan kompjuter koji kontroli�e deo procesa (sistem za uzbunjivanje zbog pove�ane radijacije) u nuklearnoj elektrani �iga prestao je da radi, ali je to na vreme detektovano i njegov deo posla preuzeli su tehni�ari, ne obustavljaju�i rad same elektrane. Ra�unar je vra�en u funkciju 17 sati kasnije, nakon �to je gre�ka na njemu ispravljena. Najve�u neprijatnost do�iveli su stanovnici jednog stambenog naselja u Seulu u Ju�noj Koreji kada je u pono� otkazao njihov deset godina star sistem za grejanje. Kvar je otklonjen tek u ve�ernjim �asovima.

Nova godina je pre�la preko Kine i Rusije bez ikakvih problema, a kada je i Evropa zagazila u 2000. bilo je jasno da velikih vesti o krahu informati�kog sveta ne�e ni biti. Novinari su tada ve� po�eli da se otimaju o svaku pa i najmanju vesticu o otkazivanju bilo kakvog ra�unara, bilo gde u svetu, a u vezi sa problemom 2000, tako da smo saznali o problemima sa elektrokardiografima u Upsali u �vedskoj, neispravnim ma�inama za kla�enje u Delaveru, SAD i blamovima poput onog koji je zadesio delove web sajta "Njujork tajmsa" gde je datum bio 1. januar 1900. ili internet prezentaciju ameri�ke pomorske slu�be osmatranja za koju je upravo po�ela 19100. godina.

"�ta nam se to nije dogodilo? I za�to?" bilo je klju�no pitanje koje su postavljali mediji u subotu ujutru, izmorenim ali zadovoljnim informati�arima. Iako je sve bilo u najboljem redu, iz tona kojim je ovo pitanje postavljano moglo se zaklju�iti da ima mnogo nezadovoljnih, koji su se ba� pripremili za kataklizmu, po mogu�stvu malo dalje od mesta gde se oni nalaze, kad ono ni�ta. �ak ni u Africi, Iraku, na Kubi ili nekoj sli�noj zemlji za koju se tvrdilo da je potpuno nespremna (ili da se o njenoj kompatibilnosti sa prelaskom u 2000. ni�ta ne zna). Odmah je sra�unato da je na prevazila�enje problema u svetu potro�eno do sada 600 milijardi dolara, ali da suma nije kona�na i da bi mogla biti i tri puta ve�a (dobar deo bi mogli da uzmu i advokati, kada firme krenu me�usobno da se optu�uju ko je kriv za problem i kolika im je �teta naneta). Tako�e, razvila se teorija da je problem neumereno preuveli�an, da se ni�ta ne bi dogodilo i da je sve ovo poslu�ilo samo da se neko fino obogati. Na sav trud koji su informati�ari godinama ulagali u popravku sistema ba�ena je senka.

"�injenica da vatrogasci nisu imali posla te ve�eri ne zna�i da nam oni uop�te ne trebaju", rekao je sekretar za energetiku SAD Bil Ri�ardson. On je pohvalio sve koji su radili na re�avanju problema, ali je i upozorio da nije jo� sve gotovo. "Do sada je sve bilo u redu, ali je jo� uvek rano da proglasimo pobedu", poru�io je onima koji sada na milenijumski bag gledaju sa omalova�avanjem.

"Izgleda da smo suvi�e dobro obavili ovaj posao", rekao je D�on Koskinen, �ef grupe za re�avanje problema 2000. pri ameri�koj vladi. "Mo�da je trebalo da namerno napravimo neke propuste kako bi ljudi shvatili koliko je ovaj problem bio ozbiljan."

I on i mnogi drugi upozoravaju da ne treba �uriti sa slavljem, pa ni sa kritikama na ra�un informati�ara. Jedna pobeda je izvojevana, ali rat jo� nije gotov.

"Samo deset posto od problema �e se manifestovati u periodu od dve nedelje oko Nove godine", tvrdi Lu Marku�io, analiti�ar Gartner grupe. "Sa ostatkom �emo se suo�avati tokom narednih dvanaest meseci."

Ovo je potvrdio i Bil Gejts koji je bio gost Larija Kinga na CNN-u.

"U narednim mesecima nailazi�emo na probleme sa sistemima za napla�ivanje i oporezivanje koji �e praviti gre�ke tu i tamo. Ipak, to ne�e biti katastrofalnih razmera, ve� pre u domenu neprijatnosti", rekao je tom prilikom Gejts.

Svi se sla�u da opreznost ne sme da izostane tokom prvih radnih dana u 2000. godini, kada se o�ekuju izvesni problemi, naro�ito kod manjih firmi. Velike svetske berze ve� su po�ele sa radom, objavile da problema nije bilo i pozvale ljude da investiraju. Odgovor je bio vi�e nego povoljan, tako da se rast berzanskih indeksa bele�i svuda u svetu. I pored milenijumske "gre�ke" i svih crnih predvi�anja o propasti informati�kog sveta u vezi sa njom, Nasdak indeks koji prati rast akcija kompanija koje se bave kompjuterima i softverom porastao je samo tokom pro�le godine za 85 odsto.

Neki analiti�ari tvrde da je upravo "problem 2000" inicirao ovakav bum akcija visoke tehnologije. Veliki broj firmi je problem re�io tako �to je nabavio novu opremu, a porasla je i prodaja softvera koji je deklarisan kao "Y2K ready" (spreman za 2000, ono Y2K je popularna oznaka za tu godinu, Y je od engleskog "year" ili godina, a 2K je oznaka za dva "kila", odnosno dve hiljade). Svi koji su opremu i softver nabavljali/unapre�ivali od sredine devedesetih naovamo bili su za�ti�eni od problema, tako da su se ugradili u ukupni ceh, a da toga nisu ni bili svesni. Otuda i podsmeh kod mnogih koji misle da oni, eto, prstom nisu mrdnuli, a problem se re�io sam od sebe.

Jedno od ve�ih iznena�enja za sve bilo je da je "problem 2000" tako glatko pro�ao u zemljama u razvoju, iako mnoge od njih nisu indikovale da se na njegovom prevazila�enju i�ta radi. Met Hotl iz ve� pomenute Gartner grupe objasnio je to mogu�no��u da je uticaj visoke tehnologije, odnosno ra�unara, na infrastrukturu zemalja u razvoju precenjen, odnosno da tamo mnogo toga jo� uvek kontroli�e �ovek a ne ma�ina.

Da je pred nama jo� "sto ofanziva" kako bismo sa�uvali "informati�ki mir" ve� smo rekli, ali prva nas �eka ve� 29. februara. Ova godina je prestupna, a mnogi programi ne misle tako. Razlog je pravilo da godine koje su deljive sa sto (1800, 1900) nisu prestupne. Izuzetak je ako su deljive sa 400, kada to ipak jesu (prestupne su, �to je slu�aj sa ovom, 2000). Kao da nam cela zbrka sa "jeste novi milenijum, nije novi milenijum" nije bila dovoljna. Ukoliko vas je sve ovo oko arapskih brojeva zamorilo, pre�ite na rimske. Tamo smo upravo iz MCMXCIX pre�li u MM, i nikakvi problemi nisu detektovani.