Problem 2000.

Sada kada smo uspešno prešli u dvehiljaditu mnogi poručuju informatičarima da su od "milenijumske bube" napravili "medijskog slona"

Negde oko osam uveče, u petak 31. decembra 1999. godine, nakon što sam po ko zna koji put proverio svoju elektronsku poštu i pročitao vesti o napredovanju dvehiljadite godine od Novog Zelanda prema nama, doneo sam čvrstu odluku. Ostavuću svoj računar uključen. Lepo me je služio proteklih godina, pa ako mu je došlo vreme mreti, neka mi umre na rukama uz gromoglasnu paljbu što petardi, što municije preostale nakon rata, umesto da samo tužno kvrcne u hladnom metalnom kućištu gde bih ga pronašao tek sutradan popodne. Na moju sreću, on je Novu godinu dočekao junački i radno, pokušavajući da se prikači na Internet, ali uzaman. Od svih problema vezanih za dolazak dvehiljadite godine, najviše se ispoljio problem zagušenja svih sredstava komunikacije, mobilnih telefona, običnih telefona, interneta i tome slično. Uostalom, tako je bilo u celom svetu, i to je bila udarna vest koja je preticala Novu godinu sa Dalekog istoka: sve je u redu ljudi, kompjuteri rade, ali ne možemo da vas dobijemo jer su svi seli na telefon!

Prelazak iz 1999. u 2000. godinu u informatičkom svetu predstavljao je najkritičniji trenutak od kada je 1945. godine napravljen prvi računar. Takozvani problem 2000 jeste jedna bizarna situacija, potencijalna greška ili rečnikom programera "bag" (buva), nastala zbog izražavanja godine dvocifrenim umesto četvorocifrenim brojem. Tako se 1999. godina pisala kao 99, a problem je bio u prelasku iz te 99. u narednu, koju bi trebalo obeležiti sa 00. Ta godina bi se mogla smatrati podjednako i 2000. i 1900. što dovodi do čitave zbrke, i kod računara i kod korisnika. Neki računari (odnosno programi) takvu godinu ne priznaju i obustavljaju dalji rad, a neki je tretiraju kao 1900. i shodno tome pogrešno obračunavaju kamate, vreme, datume i slično. U svetu koji je visoko automatizovan i informatički veoma razvijen ovakva greška mogla bi da dovede do raznih komičnih, ali i tragičnih situacija. Komično je ako računar u vašem video klubu obračuna da film koji ste uzeli pre tri dana niste vratili celih sto godina i od vas zatraži 91.000 dolara (što se dogodilo jednom čoveku u Njujorku, greška je ispravljena ručno, a vlasnik video kluba oprostio mu je i redovan najam), a tragičnih situacija za sada nije bilo mada su mnogi od toga strahovali, naročito kada su nuklearne elektrane i njihovi sistemi za kontrolu u pitanju.

Problem je nastao još tokom šezdesetih godina, kada je usvojeno da se broj cifara za obeležavanje godine skrati sa četiri na dve, kako bi se makar malo uštedelo na tada preskupoj kompjuterskoj memoriji. I tada su neki programeri upozoravali da bi ovo mogao da postane ozbiljan problem u budućnosti, ali ih je malo ko slušao. U suprotnom računari bi bili skuplji, profit od njih manji, sporije bi se razvijali i tome slično, pa je većina odlučila da primeni dva ključna pravila za rešavanje informatičkih zavrzlama. Prvo kaže - ako imaš neki komplikovan i neprijatan problem, prebaci ga nekom drugom. Drugo pravilo je da ako nema nikoga kome bi problem mogao da se uvali, onda pokušaš da ga odložiš - u međuvremenu će već neko drugi naći rešenje. Sve do početka devedesetih ova pravila su držala vodu, a onda se pokazalo da je problem prilično narastao, da elegantno rešenje (neka konverzija koja bi automatski dvocifrene godine prevodila u četvorocifrene) nije nađeno i da će morati mnogo da se radi kako bi se greška koja dolazi sa dvehiljaditom godinom predupredila. To mnogo značilo je zaista mnogo. Trebalo je popraviti šesto milijardi kodnih linija u kojima se greška javljala i to sve ručno ili, kako to programeri kažu, "peške".

Priča o "problemu 2000" došla je u medijsku žižu tokom 1995. godine (kada je postalo jasno da rešenja nema na vidiku) da bi pred 1999, tokom nje, a naročito u njenim poslednjim danima doživela neviđenu medijsku halabuku. Upozorenja stručnjaka za računare šta bi sve moglo da se desi ukoliko se propust ne ispravi predstavljana su kataklizmično, prizivan je Nostradamus i slični proroci koji su najavljivali kraj sveta poslednjeg dana drugog milenijuma, govorilo se o padanjima aviona, sudaranju vozova zbog neispravnih signala, nestancima struje, poplavama i slično. Iako su informatičari, po prirodi dosta racionalni ljudi, na ovo često kolutali očima, niko od njih se nije posebno trudio da ovakva "proročanstva" demantuje. Razlog je bio jednostavan. Za popravku problema bilo je potrebno mnogo, premnogo para. A da bi se taj novac dobio u tako kratkom roku, bilo je neophodno da ljudi shvate koliko je situacija ozbiljna i gde bi sve "milenijumska buba" mogla da udari.

U popravku se, dakle, ozbiljno krenulo negde 1995. godine, da bi veliki deo posle bio urađen 97. i 98. Najviše se radilo u najrazvijenijim zemljama, pre svega u Americi, jer je tamo i stepen automatizacije društva najviši. Prvi pravi test bio je oktobra 1998. kada su računari u SAD počeli da kalkulišu budžete za 2000. godinu, i pokazalo se da je ovaj test bio uspešan, odnosno većih problema nije bilo. Naredna dva testa bila su 9. aprila i 9. septembra 1999. U prvom slučaju radilo se o 99. danu 99. godine, a u drugom o 9.9.99. Neki stariji programski jezici (neke verzije Cobola) niz od četiri devetke čitali su kao naredbu za obustavljanje rada. Trebalo je stoga pronaći sve računare koji koriste takve programe i reprogramirati ih (srećom, takvih nije bilo puno). Kada je i to proteklo bez većih teškoća, ostalo je da se sačeka i famozni prelazak iz 1999. u 2000, te da se vidi da li su silne pare bačene ili su dobro investirane.

Ako ste se pitali gde su odlikaši čekali Novu godinu, odgovor je: uz neki računar koji obavlja neku važnu funkciju, negde u svetu. Te večeri 31. decembra na desetine hiljada najvećih svetskih stručnjaka za računare bilo je u stanju najviše pripravnosti, umesto da banči na nekom skveru ili na još neki bizarniji način troši milione i milijarde zarađene na softveru i hardveru. Iako su danima (u nekim slučajevima i mesecima) pre toga firme izdavale saopštenja u kojima se tvrdilo da su potpuno spremni za doček 2000. godine, niko nije smeo da se zakune da će stvari zaista proći u najboljem redu. Kompjuter je čudna zverka, zna svako ko mu je posvetio malo vremena u životu, hoće da otkaže i kada mu je naoko sve potaman, a šta tek da očekujemo kada za takvo ponašanje ima opravdanje. Stručnjaci u najrazvijenijim zemljama zloslutno su gledali na zemlje u razvoju, sumnjanjući da su se tamo izborili sa problemom (ako su ga uopšte razumeli, pitali su se neki), a odatle im je poručivano da brinu svoju brigu, koja je ionako mnogostruko veća. Pored programera, zadatak da budu na radnom mestu imali su i brojni novinari koji pokrivaju nove tehnologije, i koji su zatrpavali internet vestima iz časa u čas.

Nova godina je prvo stigla na Kiribate, malu grupu ostrva u Pacifiku, ali prve dobre vesti o prevazilaženju "problema 2000" stigle su iz Sidneja u Australiji, gde je 2000. čekao i prvi čovek informatičkog sveta i predsednik Majkrosofta Bil Gejts. Osim već pomenutog zagušenja telefonskog saobraćaja, koje nije bilo povezano sa samim "milenijumskim bagom", nikakvih drugih problema nije bilo, izuzev nekih automata za izdavanje autobuskih karata u Brizbejnu koji su se uzjogunili i obustavili rad. Na redu je bio Japan, gde se dogodio prvi "ozbiljniji incident". Jedan kompjuter koji kontroliše deo procesa (sistem za uzbunjivanje zbog povećane radijacije) u nuklearnoj elektrani Šiga prestao je da radi, ali je to na vreme detektovano i njegov deo posla preuzeli su tehničari, ne obustavljajući rad same elektrane. Računar je vraćen u funkciju 17 sati kasnije, nakon što je greška na njemu ispravljena. Najveću neprijatnost doživeli su stanovnici jednog stambenog naselja u Seulu u Južnoj Koreji kada je u ponoć otkazao njihov deset godina star sistem za grejanje. Kvar je otklonjen tek u večernjim časovima.

Nova godina je prešla preko Kine i Rusije bez ikakvih problema, a kada je i Evropa zagazila u 2000. bilo je jasno da velikih vesti o krahu informatičkog sveta neće ni biti. Novinari su tada već počeli da se otimaju o svaku pa i najmanju vesticu o otkazivanju bilo kakvog računara, bilo gde u svetu, a u vezi sa problemom 2000, tako da smo saznali o problemima sa elektrokardiografima u Upsali u Švedskoj, neispravnim mašinama za klađenje u Delaveru, SAD i blamovima poput onog koji je zadesio delove web sajta "Njujork tajmsa" gde je datum bio 1. januar 1900. ili internet prezentaciju američke pomorske službe osmatranja za koju je upravo počela 19100. godina.

"Šta nam se to nije dogodilo? I zašto?" bilo je ključno pitanje koje su postavljali mediji u subotu ujutru, izmorenim ali zadovoljnim informatičarima. Iako je sve bilo u najboljem redu, iz tona kojim je ovo pitanje postavljano moglo se zaključiti da ima mnogo nezadovoljnih, koji su se baš pripremili za kataklizmu, po mogućstvu malo dalje od mesta gde se oni nalaze, kad ono ništa. Čak ni u Africi, Iraku, na Kubi ili nekoj sličnoj zemlji za koju se tvrdilo da je potpuno nespremna (ili da se o njenoj kompatibilnosti sa prelaskom u 2000. ništa ne zna). Odmah je sračunato da je na prevazilaženje problema u svetu potrošeno do sada 600 milijardi dolara, ali da suma nije konačna i da bi mogla biti i tri puta veća (dobar deo bi mogli da uzmu i advokati, kada firme krenu međusobno da se optužuju ko je kriv za problem i kolika im je šteta naneta). Takođe, razvila se teorija da je problem neumereno preuveličan, da se ništa ne bi dogodilo i da je sve ovo poslužilo samo da se neko fino obogati. Na sav trud koji su informatičari godinama ulagali u popravku sistema bačena je senka.

"Činjenica da vatrogasci nisu imali posla te večeri ne znači da nam oni uopšte ne trebaju", rekao je sekretar za energetiku SAD Bil Ričardson. On je pohvalio sve koji su radili na rešavanju problema, ali je i upozorio da nije još sve gotovo. "Do sada je sve bilo u redu, ali je još uvek rano da proglasimo pobedu", poručio je onima koji sada na milenijumski bag gledaju sa omalovažavanjem.

"Izgleda da smo suviše dobro obavili ovaj posao", rekao je Džon Koskinen, šef grupe za rešavanje problema 2000. pri američkoj vladi. "Možda je trebalo da namerno napravimo neke propuste kako bi ljudi shvatili koliko je ovaj problem bio ozbiljan."

I on i mnogi drugi upozoravaju da ne treba žuriti sa slavljem, pa ni sa kritikama na račun informatičara. Jedna pobeda je izvojevana, ali rat još nije gotov.

"Samo deset posto od problema će se manifestovati u periodu od dve nedelje oko Nove godine", tvrdi Lu Markućio, analitičar Gartner grupe. "Sa ostatkom ćemo se suočavati tokom narednih dvanaest meseci."

Ovo je potvrdio i Bil Gejts koji je bio gost Larija Kinga na CNN-u.

"U narednim mesecima nailazićemo na probleme sa sistemima za naplaćivanje i oporezivanje koji će praviti greške tu i tamo. Ipak, to neće biti katastrofalnih razmera, već pre u domenu neprijatnosti", rekao je tom prilikom Gejts.

Svi se slažu da opreznost ne sme da izostane tokom prvih radnih dana u 2000. godini, kada se očekuju izvesni problemi, naročito kod manjih firmi. Velike svetske berze već su počele sa radom, objavile da problema nije bilo i pozvale ljude da investiraju. Odgovor je bio više nego povoljan, tako da se rast berzanskih indeksa beleži svuda u svetu. I pored milenijumske "greške" i svih crnih predviđanja o propasti informatičkog sveta u vezi sa njom, Nasdak indeks koji prati rast akcija kompanija koje se bave kompjuterima i softverom porastao je samo tokom prošle godine za 85 odsto.

Neki analitičari tvrde da je upravo "problem 2000" inicirao ovakav bum akcija visoke tehnologije. Veliki broj firmi je problem rešio tako što je nabavio novu opremu, a porasla je i prodaja softvera koji je deklarisan kao "Y2K ready" (spreman za 2000, ono Y2K je popularna oznaka za tu godinu, Y je od engleskog "year" ili godina, a 2K je oznaka za dva "kila", odnosno dve hiljade). Svi koji su opremu i softver nabavljali/unapređivali od sredine devedesetih naovamo bili su zaštićeni od problema, tako da su se ugradili u ukupni ceh, a da toga nisu ni bili svesni. Otuda i podsmeh kod mnogih koji misle da oni, eto, prstom nisu mrdnuli, a problem se rešio sam od sebe.

Jedno od većih iznenađenja za sve bilo je da je "problem 2000" tako glatko prošao u zemljama u razvoju, iako mnoge od njih nisu indikovale da se na njegovom prevazilaženju išta radi. Met Hotl iz već pomenute Gartner grupe objasnio je to mogućnošću da je uticaj visoke tehnologije, odnosno računara, na infrastrukturu zemalja u razvoju precenjen, odnosno da tamo mnogo toga još uvek kontroliše čovek a ne mašina.

Da je pred nama još "sto ofanziva" kako bismo sačuvali "informatički mir" već smo rekli, ali prva nas čeka već 29. februara. Ova godina je prestupna, a mnogi programi ne misle tako. Razlog je pravilo da godine koje su deljive sa sto (1800, 1900) nisu prestupne. Izuzetak je ako su deljive sa 400, kada to ipak jesu (prestupne su, što je slučaj sa ovom, 2000). Kao da nam cela zbrka sa "jeste novi milenijum, nije novi milenijum" nije bila dovoljna. Ukoliko vas je sve ovo oko arapskih brojeva zamorilo, pređite na rimske. Tamo smo upravo iz MCMXCIX prešli u MM, i nikakvi problemi nisu detektovani.