Srbija u razbijenom ogledalu

Ilija Čvoroviću, hvala Vam!

Da li otkrivanje zavera prikriva neki dubok i opasan sukob u samoj vlasti ili samo da ta vlast funkcioniše u atmosferi paranoje i nesigurnosti

Nismo valjda te sreće da se politička završnica u Srbiji odvija po zakonima trilera. A prošle jeseni i ove zime događaji su nekako klizili u tom pravcu. Nakupili se atentati, zavere, konspiracije.

KAMION: Na Ibarskom putu 3. oktobra 1999. zbog naglog skretanja kamiona natovarenog peskom ginu četvorica funkcionera SPO-a, a lider ove stranke Vuk Drašković za dlaku izbegava smrt. SPO tvrdi da je reč o atentatu, traži da počinioci budu uhapšeni, a pošto istraga tapka u mestu, započinje vlastitu istragu tokom koje se obraća za pomoć Interpolu. Ekspertski tim SPO-a, sastavljen za tu priliku, fokusira se na činjenicu da policija ne saopštava ko je vlasnik kamiona ubice. Taj tim tvrdi da je kamion oduzet na carini i da je u vlasništvu Službe državne bezbednosti, da se nalazi u tajnom registru vozila za specijalne namene. Nekako u to vreme na istom drumu gine carinik za koga SPO tvrdi da je oduzeo sporni kamion i još jedan njemu sličan i pred kamere Studija B izvodi prethodne vlasnike. SPO posle toga podnosi krivičnu prijavu protiv šefova Službe državne bezbednosti u Beogradu i u Srbiji. Policija negira ove trvdnje i poziva savetnike predsednika SPO-a i poslanike ove partije na informativni razgovor, ali ovi se ne odazivaju. Vuk Drašković poručuje policiji da dođe da pita njega o detaljima atentata.

OSA: Tzv. Oslobodilačka srpska armija (OSA) u međuvremenu preuzima odgovornost za atentat na Draškovića. Prve analize, pa i ona u "Vremenu", ukazuju da je možda reč o nekoj od stvarnih ili izmišljenih grupa za dezinformacije. Ovih dana javnost je, međutim, obaveštena da su članovi Ose uhapšeni i da im se sudi u Vojnom sudu u Beogradu.

Posle atentata na Draškovića neki od funkcionera JUL-a počinju da se prisećaju da još nije uhvaćen ubica Zorana Todorovića Kundaka, te da se nadaju da će ime njegovog ubice uskoro biti poznato. Mirjana Marković iznosi tvrdnju da na univerzitetu postoji špijunska mreža koja studentima deli novac i drogu. Srpski ministar za informacije, radikal Vučić, optužuje nezavisne medije zbog primanja pomoći sa zapada. U najnovijoj knjizi Slavoljuba Đukića "Kraj srpske bajke" navodi se detalj da je Mirjana Marković još 1994. tražila smenu šefa Službe državne bezbednosti Jovice Stanišića, uznemirena informacijama svojih saradnika da su pod budnim okom tajne policije - "sve nas prisluškuju!". Posle dramatičnog razgovora sa Miloševićem, Stanišić je, kako piše Đukić, privremeno amnestiran, bio je još potreban ali nikada nije imao predsednikovu naklonost. Đukić citira svedočenje novinara Slavka Ćuruvije u nedeljniku "Vreme" da je Mira Marković u krugu svojih saradnika tvrdila da se priprema zavera u kojoj učestvuju Jovica Stanišić i Momčilo Perišić. Krajem 1998. obojica su smenjeni. Slavko Ćuruvija ubijen je pred svojom kućom u vreme bombardovanja Srbije, na Uskrs 11. aprila 1999. godine, i do sada nisu saopšteni relevantniji detalji o toku istrage.

PAUK: U novembru 1999. Služba državne bezbednosti MUP-a Srbije uhapsila je petoricu pripadnika rezervnog sastava VJ osumnjičenih da su, kao grupa koja je delovala pod nazivom "Pauk", planirali atentat na predsednika SRJ. Saopštavajući ovu vest savezni ministar za informacije Goran Matić uzgred saopštava da je ova grupa bila specijalizovana i za atentate pomoću kamiona s peskom. On ne kaže, ali pušta javnost da zaključi da ta grupa stoji iza atentata na Draškovića.

Režim potom razrađuje još nekoliko optužbi - protiov crnogorskog predsednika Đukanovića zbog navodne umešanosti u šverc cigareta, predsednika vlade RS Dodika optužuju za veze s falsifikatorima novca, itd...

FILMSKE NOVOSTI: Na 55. godišnjici Filmskih novosti savezni ministar za informacije Goran Matić pušta snimljeni insert saslušanja vođe "Pauka" Jugoslava Dominika Petrušića, koji priča da se Drašković sreo s Patrikom, kako je objašnjeno, jednim od funkcionera DGSE (Direction générale de la sécurité extérieure, Genralne direkcije za spoljnu sigurnost), a potom, opomenut od islednika da pazi, kaže da je Drašković zapravo pričao sa Vujarom (prvim čovekom Ke d'Orseja za Jugoslavuju), kao datum susreta pominje se "96/97" i "nedavno, kad je bio u Parizu". Po interpretaciji tog inserta koji je objavio list "Danas", Petrušić tvrdi da mu je Patrik pričao da je od Draškovića dobio knjigu s posvetom, da je on, Petrušić, tu knjigu s posvetom video, ali da nije video ne zna se tačno šta; da "zna da je Drašković pričao da mu trebaju pare" da misli da zna šta mu je Patrik rekao - "da Danica Drašković priča više nego on"... Poslanički klub SPO-a najavio je da će tražiti Matićevu ostavku zbog njegovih izjava da se Drašković sastao sa francuskom obaveštajnom službom. Savetnik predsednika SPO-a Predrag Simić izjavio je da je s optuživati predsednika SPO-a koji je tokom agresije ostao u zemlji i uz svoj narod zaista ispod granica dobrog ukusa, te da je to bio i pokušaj da se diskredituje sastanak opozicije na kome je usaglašena strategija njenog delovanja u narednim mesecima. Po svoj prilici SPO će u ovom slučaju podneti i krivičnu prijavu.

Nekoliko detalja bode oči u tom zamešateljstvu. Jedno ubistvo (Slavka Ćuruvije) zaboravljeno; jedna istraga (atentat na Draškovića) ne daje rezultate; jedna špijunsko-teroristička grupa (Pauk) nalazi se pred civilnim, a druga teroristička grupa (Osa) pred vojnim sudom. Detalje iz tako osetljive istrage kao što je istraga o pokušaju planiranja atentata na predsednika Republike saopštava savezni ministar za informacije, a ne neko od šefova službi zaduženih za bezbednost. Detalji iz tako osetljive istrage cure u javnost (doduše preko režimskih medija), što mora da je kršenje krivično-procesnog prava. To se podudara sa dosad neviđenom propagandnom kampanjom protiv političkih protivnika (u jednom komentaru se kaže kako Drašković "ljubi krvavu šapu zlog Praseta"). Javnosti se ništa ne saopštava da li je neko odgovoran zbog neefikasnosti istrage u slučaju Ćuruvija i u slučaju atentata na Draškovića, da li je neko iz vlasti imao kontakte s "Paucima" tokom njihove aktivnosti u Bosni ili prilikom njihovog odlaska u plaćeničku misiju u Afriku, drugim rečima da li ih je neko "dužio". Da li je neko iz vlasti kontaktirao sa osobama zbog kojih satanizuju Draškovića.

Umesto da dâ nužne odgovore na ključna pitanja, režim koristi špijunski triler za difamaciju političkih protivnika. To je možda namenjeno onom velikom delu (40 odsto) javnog mnjenja koje je sada izborno neodlučno. Ta metoda možda može i doneti neki efekat jer, kako piše Don de Lilo (Don De Lillo, "In Dallas", 1988), zavera je sve što obični život nije. Ima, međutim, i druga strana. Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville, 1805-59), francuski socijalni filozof u "Demokratiji u Americi", kaže kako traženje zavera samo uvećava elemente morbidnosti i paranoje i fantazije. Kako stvari stoje logika tih afera je da bi pre ili posle morale da eksplodiraju u vrhovima vlasti, jer tamo sedi neko ko je morao znati detalje koji se sada raznim spektaklima zabašuruju. Izgleda da se tu prikriva neki dubok i opasan sukob u samoj vlasti, kao što serija afera otkriva da ta vlast funkcioniše u atmosferi paranoje i nesigurnosti. Paranoična vlast je opasna. Logika filma "Pukovnik Redl", na koji sve ovo podseća, kaže da otkrivanje veleizdajničke zavere može spasti dinastiju. Veleizdajničke zavere moraju po logici stvari da budu na dvoru i Redl sam organizuje zaveru i namešta da bude otkriven i pogubljen. Nevolja je u tome što u filmu i zaverenici uspevaju u svojim namerama...

Hteo to da prizna ili ne, neko gore visoko će, kako izgleda, morati da se suoči sa značenjem izreke koja se pripisuje Žosefu Foušeu (Fouché, Joseph, Duc d'Otrante, 1759-1820, Napoleonov ministar policije): "To je gore od kriminala, to je greška..."