Kruševac: U potrazi za "osama"

Nema više Obilića

Zanimljivo je da za prevratnike u Kruševcu niko "nije čuo", dok oni koji su se, uz napore, prisetili nekoga od njih vele da to ne može biti ni "muva" a kamoli "osa"

Kako je već objavljeno, Srbiji i njenom saveznom predsedniku se posle "Pauka" dogodila "OSA" (Oslobodilačka srpska armija). Javljeno je da je u Vojnom sudu u Beogradu pokrenuta istraga protiv sedam lica optuženih za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, nasilnu promenu uređenja, povratak monarhije, planiranje atentata na generala Pavkovića i predsednika Miloševića, kao i priznavanje atentata, u saopštenju onomad u oktobru, na lidera SPO-a Vuka Draškovića. Imenovani su: poručnik VJ Boban Gajić iz Beograda (26), te Milutin Pavlović (46), Radovan Đurđević(46), Miodrag Vukadinović (64), Ivan Milanović(25), Milutin Mališić (27) i Zoran Zdravković(37), civili iz Kruševca.

Zanimljivo je da za prevratnike u Kruševcu niko "nije čuo", dok oni koji su se, uz napore, prisetili nekoga od njih vele da to ne može biti ni "muva" a kamoli "osa". Pojedinci su, kažu, nešto "ratovali" po Bosni, niko ne može da kaže da su bili i na Kosovu. Milutin Pavlović je "identifikovan" kao bivši policajac "Četvrtko". On i još neki bili su radikalni Srbi Šešeljevih vidika. Poznavaoci prilika drže da je moguće da su se "atentatori" malo zaneli, zaboravili da u ime srpstva više nije sve dozvoljeno. Nesrećnici na koje se primilo ono čime su kljukani. No za državu, kad to zatreba, svaka "muva" - pa i ovo naivno lupetanje marginalaca, u čemu bar Srbija ne oskudeva - ima da bude "osa".

MILOŠEVIĆ U "TOPU": Nedelja, treći dan Božića. Prostran gradski trg, Spomenik kosovskim junacima, 'ladno, a na sve strane "Rubin". Javno preduzeće Radio televizija Kruševac na petom spratu zgrade sindikata. Dva radio programa, televizija, revija "Pobeda", o "Osi" ništa. U božićnoj reviji Milutin Mrkonjić obišao graditelje mosta na Rasini, "svim herojima obnove poželeo srećnu Novu godinu".

Napolju svuda "Rubin", a 'ladno, prostorije SPO-a zaključane. U kafani "Top", u centru, drveni top u izlogu, uramljeni Milošević na glavnom zidu. Razgovaramo sa momkom koji se u Kruševcu ističe u otporu, i vlasti i opoziciji. Za pritvorene Kruševljane, uhapšene 17. decembra, kaže da ih niko ne zna, ni u opoziciji, ni u nevladinim organizacijama, nisu primećeni ni u prošlomajskim protestima rezervista koji su napustili Kosovo. O najnovijem kosovskom iskustvu Kruševljana kaže da je sve počelo kad su počeli da stižu mrtvački sanduci. Pred opštinom se okupile majke, rasterane, onda se na trgu okupilo 5000 ljudi, lokalna i velika televizija javile da je to podrška Slobodanu Miloševiću. Sledećeg dana došlo duplo više ljudi sa "kamenicama podrške", rezervisti na Kosovu saznali za događaje i krenuli kući. General Pavković prvo blokirao povratak, pa obećao da nikome neće faliti dlaka. Posle takvog obećanja usledila blokada grada, 'vatanje rezervista, suđenja, povratak u jedinice... Dok razgovaramo prilazi nam šef sale - od šanka čuo o čemu je reč - upozorava da se ne može tako govoriti o žrtvama...

Napolju 'ladno. Crkva Svetog Đorđa u centru ne zove se Svetog Jovana Krstitelja, kako je u vojnoj optužnici imenovana crkva u kojoj su članovi "Ose", uz ritual, položili zakletvu. Na spomeniku pored crkve grafit "Živi otpor". Prostorije SPO-a još zaključane. U opozicionom kafiću opozicija, niko čuo za "Ose", nema ih u evidenciji, ali, zna se, to režim opet uteruje strah, proizvodi neprijatelje. Saznali su da su pojedinci, koji se pominju, iz okolnih sela, Makrešane, Štitari, Klupci...Više ne znaju. Znaju i da su neki Kruševljani, koji su bili u vezi, naročito dok su Srbi branili svoja ognjišta, sa optuženima privođeni u Beograd kao svedoci. Navodno, sve bilo korektno. Ništa više.

KLASIĆ NA MOSTU: Taksistu u centru pitamo za put do Makrešana. Za ovoliku opasnost nikad čuo, ne čita novine, naročito državne. Pokazujemo mu nedržavne. Vidi navedene i godine optuženih, kaže, nemoguće da nije tako. To je to, za sebe će. Onda će o situaciji, jeste Kruševac ekonomski jak, ali mnoge uznemirilo Kosovo, narod ogorčen, nezadovoljan, socijalisti će ostati na vlasti jedino na silu. Pa će konkretno, svakakva čuda su moguća, vidi, onaj general Pavković mnogo na televiziji, više treba da bude vojnik a manje političar. A opet, kaže, nije siguran da je naš čovek sposoban za to, za neke akcije, nema više Obilića. Nema, kaže, i odmahuje glavom.

Krećemo ka obilaznici za autoput. Na Rasini se obnavlja oštećen most. Nedelja, dizalice, most kao ogromna svadbarska šatra - zaštita od svakog nevremena da bi heroji obnove ispunili rokove. Stajemo da opet pitamo za Makrešane. Na usluzi vitalan i četvrtast pedesetogodišnjak. Zna, objašnjava. Zna još, da čuje imena. Radovan Đurđević, pa to je njegov klasić, zajedno išli u osnovnu školu, on otiš'o u vazduhoplovnu, Radovan u Vojnotehničku u Zagreb. Bio u službi, sad u penziji, pa Radovan, podoficir, tu iz Makrešana. Zna on za "Osu", nije znao za Radovana, ko bi rek'o, možda je mog'o da učestvuje ali da organizuje, čisto sumnja. Ko bi rek'o, možda se prevario... A za Radovana garantuje, iz Makrešana, njegov klasić.

Posle nekoliko kilometara desno skretanje za Makrešane. Selo ima ulice. Obilazi nas stariji meštanin na točku, na njemu sve sivomaslinasto. Đurđevića ima iza transformatora, drže i prodavnicu u selu, za toga ne zna. Prodavnicu otvara starija povezana žena. Oni su Đurđevići, ima ih više, baš su se pitali, ali taj čovek nije iz njihovu familiju. Pitali se da nije od njihovih, nije, kaže, života mi. A familija se čudi kako je to moglo da bide, i zašto. Poludeo narod, to će biti, vele, ne valja, ne valja, a ako neš da radiš nemaš, ako oš imaš, to ti je. Ona je Ružica Đurđević, u njihovu familiju to nema, nema nijedan čovek, možda ima u drugo selo, u Makrešane nema...

Na izlazu iz sela prodavac benzina, krupan, žut i masan. Mrmlja ime i prezime, pa prezime i ime čoveka za koga se raspitujemo. Ne bi znao, predsednik mesne zajednice je Đurđević, ali, nije taj, ima i vojno lice u penziji, drugačije se preziva...

U povratku, pred Gornjim Milanovcem, svraćamo u kafanu. Sala komotna, na zidu uramljena Ceca Ražnatović, gazdarica objašnjava da sin igra u Obiliću pa se slik'o sa predsednicom. Svraća i Željko, poverava se. Ali to je već druga priča iz srpske knjige.