Vojvodina pod vodom

Tami� te�e uzvodno

�ta je uzrok dramati�nih poplava u Banatu i Ba�koj

Mada je Izvr�no ve�e Vojvodine ovih dana saop�tilo da se prime�uje zaustavljanje rasta nivoa podzemnih voda, koje su izazvale odavno nevi�ene poplave �irom Banata i Ba�ke - situacija je i dalje dramati�na. Prema izjavi tehni�kog direktora "Srbijavoda" u Novom Sadu Momira Taba�kog, koju prenosi Beta, prokva�eno je oko 250.000 hektara, a poplavljeno je oko 50.000 hektara oranica u srednjem i severnom Banatu, severnom i jugoisto�nom delu Ba�ke i isto�nom Sremu.

Prema vestima sa terena, nisu ugro�ene samo oranice nego i oko 60 naselja. Problem je �to ve�ina vojvo�anskih sela nema kanalizaciju, pa se sada voda preliva iz septi�kih jama, puni podrume i podlokava temelje stambenih i privrednih zgrada. (Ovde jo� nema vesti poput one iz Segedina, gde su sve sahrane odlo�ene jer je groblje pod vodom, pa se porodicama sada napla�uje skupo �uvanje pokojnika u hladnja�ama.)

Po mi�ljenju Momira Taba�kog, ova vodena najezda �e u Vojvodini trajati vrlo dugo, po�to je poznato da podzemne vode sporo odlaze. On je dodao da je ova poplava posledica obilnih padavina u ovoj godini, padavina koje su dva puta ve�e od prose�nih, a desile su se upravo u vreme i ina�e visokih vodostaja na Dunavu, Tisi i ostalim vodotocima koji prosecaju Vojvodinu (me�tani Crepaje tvrde da su vodene kote toliko poreme�ene da "Tami� te�e uzvodno").

Istovremeno, ka�e Momir Taba�ki, nesta�ica novca u vodoprivrednim fondovima poslednjih godina apsolutno je oborila obim investicionog odr�avanja vodoprivrednih sistema u Vojvodini, a nisu dovr�eni ni neki ranije zapo�eti vodoza�titni objekti. Dragan Veselinov, �ef ostatka koalicije "Vojvodina", s tim u vezi tvrdi da je ga�enje vojvo�anskog sistema vodnih zajednica, starog vi�e od dva veka, i njegovo utapanje u "Srbijavode" jo� jedna od ilustracija plja�ke pokrajine i ugro�avanja njenih osnovnih resursa.

Po mi�ljenju svih vodoprivrednih stru�njaka, situacija bi bila daleko te�a da se "Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav" sada ne pokazuje u svojoj punoj funkcionalnosti. Vodostaj u osnovnoj kanalskoj mre�i spu�ten je na najni�u mogu�u meru, pa ona u ve�em delu Ba�ke gravitaciono prikuplja i deo podzemnih voda.

Ministar vodoprivrede u paralelnoj vojvo�anskoj vladi i ugledni stru�njak za re�im povr�inskih i podzemnih voda �arko Milo�ev izjavio je agenciji Beta da Vojvodina ima bolju kanalsku mre�u od Holandije, ali da je ta mre�a zapu�tena.

Prema podacima �arka Milo�eva od 1718. godine do danas u Vojvodini je iskopano preko 20.000 kilometara odvodnih kanala, preko kojih je izgra�eno desetak hiljada mostova, propusta i crpnih stanica, a uz vodotoke i kanale izgra�eno je 1300 kilometara odbrambenih nasipa.

Posle izgradnje �erdapske hidroelektrane, kada je zbog uspora toka reke kota Dunava u ju�nom Banatu podignuta, po�ele su beskona�ne rasprave o posledicama ovog re�enja po banatske podzemne vode. Na primer, Du�ko Gluvakov, sekretar mesne zajednice u Crepaji, i danas dopisniku Bete tvrdi da je to osnovni uzrok stalno ugro�avaju�eg nivoa podzemnih voda u njegovom kraju.

Pre blizu 300 godina 35 odsto povr�ine Vojvodine bilo je pod barama i mo�varama, a u vreme kada su "Srbijavode", "Srbija�ume" i druge "nacionalne" firme bile stigle u Vojvodinu, dakle pre desetak godina, ta teritorija je bila smanjena na svega 0,8 odsto povr�ine pokrajine. No, onda je proces krenuo u povratnom pravcu, pa sada umesto hidromeliorizacije imamo "mo�varizaciju".