Politika |
Vreme broj 471, 15. januar 2000. |
Vojvodina pod vodom Tamiš teče uzvodno Šta je uzrok dramatičnih poplava u Banatu i Bačkoj Mada je Izvršno veće Vojvodine ovih dana saopštilo da se primećuje zaustavljanje rasta nivoa podzemnih voda, koje su izazvale odavno neviđene poplave širom Banata i Bačke - situacija je i dalje dramatična. Prema izjavi tehničkog direktora "Srbijavoda" u Novom Sadu Momira Tabačkog, koju prenosi Beta, prokvašeno je oko 250.000 hektara, a poplavljeno je oko 50.000 hektara oranica u srednjem i severnom Banatu, severnom i jugoistočnom delu Bačke i istočnom Sremu. Prema vestima sa terena, nisu ugroćene samo oranice nego i oko 60 naselja. Problem je što većina vojvođanskih sela nema kanalizaciju, pa se sada voda preliva iz septičkih jama, puni podrume i podlokava temelje stambenih i privrednih zgrada. (Ovde još nema vesti poput one iz Segedina, gde su sve sahrane odloćene jer je groblje pod vodom, pa se porodicama sada naplaćuje skupo čuvanje pokojnika u hladnjačama.) Po mišljenju Momira Tabačkog, ova vodena najezda će u Vojvodini trajati vrlo dugo, pošto je poznato da podzemne vode sporo odlaze. On je dodao da je ova poplava posledica obilnih padavina u ovoj godini, padavina koje su dva puta veće od prosečnih, a desile su se upravo u vreme i inače visokih vodostaja na Dunavu, Tisi i ostalim vodotocima koji prosecaju Vojvodinu (meštani Crepaje tvrde da su vodene kote toliko poremećene da "Tamiš teče uzvodno"). Istovremeno, kaže Momir Tabački, nestašica novca u vodoprivrednim fondovima poslednjih godina apsolutno je oborila obim investicionog održavanja vodoprivrednih sistema u Vojvodini, a nisu dovršeni ni neki ranije započeti vodozaštitni objekti. Dragan Veselinov, šef ostatka koalicije "Vojvodina", s tim u vezi tvrdi da je gašenje vojvođanskog sistema vodnih zajednica, starog više od dva veka, i njegovo utapanje u "Srbijavode" još jedna od ilustracija pljačke pokrajine i ugrožavanja njenih osnovnih resursa. Po mišljenju svih vodoprivrednih stručnjaka, situacija bi bila daleko teža da se "Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav" sada ne pokazuje u svojoj punoj funkcionalnosti. Vodostaj u osnovnoj kanalskoj mreži spušten je na najnižu moguću meru, pa ona u većem delu Bačke gravitaciono prikuplja i deo podzemnih voda. Ministar vodoprivrede u paralelnoj vojvođanskoj vladi i ugledni stručnjak za režim površinskih i podzemnih voda Žarko Milošev izjavio je agenciji Beta da Vojvodina ima bolju kanalsku mrežu od Holandije, ali da je ta mreža zapuštena. Prema podacima Žarka Miloševa od 1718. godine do danas u Vojvodini je iskopano preko 20.000 kilometara odvodnih kanala, preko kojih je izgrađeno desetak hiljada mostova, propusta i crpnih stanica, a uz vodotoke i kanale izgrađeno je 1300 kilometara odbrambenih nasipa. Posle izgradnje Đerdapske hidroelektrane, kada je zbog uspora toka reke kota Dunava u južnom Banatu podignuta, počele su beskonačne rasprave o posledicama ovog rešenja po banatske podzemne vode. Na primer, Duško Gluvakov, sekretar mesne zajednice u Crepaji, i danas dopisniku Bete tvrdi da je to osnovni uzrok stalno ugrožavajućeg nivoa podzemnih voda u njegovom kraju. Pre blizu 300 godina 35 odsto površine Vojvodine bilo je pod barama i močvarama, a u vreme kada su "Srbijavode", "Srbijašume" i druge "nacionalne" firme bile stigle u Vojvodinu, dakle pre desetak godina, ta teritorija je bila smanjena na svega 0,8 odsto površine pokrajine. No, onda je proces krenuo u povratnom pravcu, pa sada umesto hidromeliorizacije imamo "močvarizaciju". Dimitrije Boarov |