Ostvareno proro�anstvo

Kineska �etvrt u Bloku 70

"Ima pare, ima papiri. Nema pare, nema ni�ta", tako opisuje odnos sa jugoslovenskim vlastima �ang Sui �a, vlasnik kineskog restorana

U redovima najpopularnijeg posla u Srbiji, trgovine �vercovanom robom na malo, do�lo je do velike pometnje - desetine hiljada legalnih i ilegalnih Kineza polako osvajaju tr�i�te sa jeftinijom kineskom robom, bacaju�i tako u o�aj doma�e �vercere sa podjednako nekvalitetnom ali skupljom, turskom robom. Kinezi su mirno i bez mnogo buke, u skladu sa svojom vekovnom filozofijom, prvu pobedu odneli na teritoriji Novog Beograda - posle nepune tri godine kona�no su zauzeli "Enjubov" tr�ni centar u 70. bloku. Prvi Kinezi su po�eli da pristi�u u na� glavni grad tokom 1996. i 1997. godine, nekako u isto vreme kada je na�a dr�avna delegacija obilazila Kinu. Beogradska kineska zajednica je u me�uvremenu dobila na brojnosti, razvila se i odabrala svoju zonu. Nakon tri godine strpljivog �ekanja i marljivog rada, Kinezi su kona�no dobili ono �to im je �ef direkcije JUL-a Mirjana Markovi� obe�ala - srpsku verziju kineske �etvrti na Novom Beogradu.

KOPAR - BEOGRAD: Subota je pre podne, i za drugi dan Bo�i�a u samom tr�nom centru u bloku 70 vlada neobi�na �ivost. Prazni�na kupovina je ostavila svoj prepoznatljiv musavi trag u vidu razbacanih kutija, opu�aka od cigareta, zgu�vanih kesa i ostalog nedefinisanog sme�a. Ako je i postojala izvesna sumnja u postojanje prave kineske �etvrti u nas, po samom ulasku ona momentalno nestaje - du� hodnika i stepenica koje vode na sprat, gde su sme�tene kancelarije, sve vrvi od u�urbanih Kineza. Mladi mu�karci savremenog izgleda prete�no nose siva ili crna "japijevska" odela i obavezne mobilne telefone; �ene sede u radnjama obu�ene u "South Pole" srebrne jakne kineske proizvodnje (grejanje u tr�nom centru je o�ajno), i zadu�ene su za prodaju. Mahom su to mladi ljudi, bra�ni parovi ili �itave porodice iz ju�ne kineske provincije (90 odsto Kineza dolazi sa juga) u kojoj se govori specifi�nim dijalektom, prakti�no nerazumljivim ostalim Kinezima. Ve�ina je trgovinski posao u Jugoslaviji zapo�ela zahvaljuju�i kineskoj dr�avi koja im je omogu�ila po�etni kapital u vidu kredita. Naime, kineske banke daju svojim dr�avljanima zajam u iznosu od 5000 nema�kih maraka za privatno preduzetni�tvo u stranim zemljama, a jugoslovenska dr�ava, s druge strane, izlazi u susret kineskim dr�avljanima tako �to izdaje vize bez problema. Uslovi za dobijanje jugoslovenske vize u na�oj ambasadi u Kini jesu ispravni papiri i posedovanje JAT-ove avionske karte. Postoji, navodno, i kineski bos sa dobrim vezama zadu�en za dovo�enje Kineza u Jugoslaviju, koji u hiljadama dolara napla�uje svoje usluge. Njegovo ime je nepoznato �iroj javnosti ali i mnogim Kinezima, a samo ga je nekoliko ljudi zaista videlo.

Po dolasku u na�u zemlju Kinezi obi�no registruju firmu kao me�ovito preduze�e, a za to im je potreban jugoslovenski partner koji se pojavljuje samo na papiru. Ukoliko �ele da se registruju kao strana firma, obavezni su da polo�e depozit od 10.000 nema�kih maraka u jugoslovensku dr�avnu kasu, za �ta Kinezi nisu naro�ito zainteresovani. Rade najmanje 12 sati dnevno da bi otplatili dugove ili vratili kredite dr�avi.

Kineska roba kre�e brodom sa juga Kine i prvi put se istovaruje u slovena�koj luci Kopar. Putuje dalje kopnom slovena�kim kamionima, a pretovar robe u srpske kamione se odigrava na granici sa Srbijom. Roba kona�no sti�e u Beograd, gde se ponekad zadr�ava nekoliko dana zbog carine. Sve je to skupo i dugo traje, me�utim slovena�ka varijanta je ipak jeftinija nego crnogorska. Kineska roba je ulazila u zemlju preko Crne Gore do pro�le godine, a carinske da�bine su napla�ivane u Luci Bar. Me�utim, sredinom pro�le godine Kineze je sa�ekalo neprijatno iznena�enje - novac koji su dali za izmirenje carinskih da�bina ostao je u Crnoj Gori, iako je po zakonu trebalo da bude prosle�en Saveznoj upravi carine. Kinezima se nije naro�ito dopalo da pla�aju carinu dva puta, i odlu�ili su da zaobi�u Crnogorce.

INSPEKCIJA I POLICIJA: Iako je prazni�na euforija pro�la, ispred gotovo svakog lokala u kineskoj �etvrti i dalje stoji tezga sa ukrasima i poklon�i�ima spremna za nadolaze�u osmomartovsku kupovinu. Na kartonskim kutijama du� hodnika tr�nog centra pore�ane su papu�e, jakne, "adidas" torbe, cipele, �enski ve�, ve�ta�ko cve�e... Kinezi se u�asno pla�e imigracione policije, a imaju i razloga - njihovi brojni ro�aci zaposleni u radnjama ilegalno borave u zemlji bez va�e�e vize. Ne boje se inspekcije, koja retko zalazi u kinesku �etvrt iako ima puno �vercovane robe, i jedva da su �uli za finansijsku policiju. Isti�u da ih je sredina lepo prihvatila i da nemaju nikakvih problema u komunikaciji sa okolinom i vlastima. Lokala koje dr�e na�i ljudi gotovo da i nema, a od ukupno 360 lokala u tom tr�nom centru 300 dr�e Kinezi. Tek tu i tamo poneki srpski frizer. Kako su pazarni dani pro�li, Kinezi sada opu�teno prebrojavaju zara�eni novac i ugovaraju nove poslove sa nakupcima iz raznih krajeva Srbije.fiUsledila je potraga za pripadnikom miroljubivog isto�nja�kog naroda koji govori srpski ili engleski jezik i spreman je na saradnju sa medijima. Mlada i lepa Kineskinja, vlasnica lokala sa ve�ta�kim cve�em, upla�eno je odmahivala glavom, pogleda prikovanog za pod radnje, kada je nekako shvatila (malo zna srpski) �ta joj se sprema. Devojka koja radi na prodaji obja�njava na te�nom srpskom jeziku da njena gazdarica ne �eli da pri�a za novine. Tako je bilo i u drugim radnjama - kad �uju re� "novine", odjednom ne razumeju srpski, sme�kaju se i odmahuju glavom. U pomo� je pritekao uslu�ni momak iz obezbe�enja tr�nog centra uputiv�i nas na Kineze koji ve� du�e vreme borave u na�oj zemlji i pomalo pri�aju srpski. Momak iz obezbe�enja dopratio bi nas do radnje, predstavio vlasnicima, i poluzapovedni�kim tonom, ugradiv�i sav autoritet koji ide uz uniformu, ljubazno zamolio za saradnju.

CARINA I REKETI: �in �in San je do�ao iz �angaja pre godinu i po dana. Sme�ka se neprestano, nudi nas cigaretama svako malo, i ka�e da mu je Sini�a drugo ime. Ima radnju na Bulevaru revolucije, a u tr�nom centru u bloku 70 samo "tezgari" sa �ebadima i podmeta�ima za stolice. �ivi na Zvezdari, o�enjen je, a �ena i sin su mu trenutno u Kini. Njegova firma je uredno registrovana, dobio je boravi�nu vizu u trajanju od �est meseci, redovno pla�a carinu i porez, i nada se da �e mo�i da ostane u na�oj zemlji "jo� mnogo godina ako sve bude dobro". �in �in San ili Sini�a je vrlo oprezan mlad �ovek - na pitanje koliko pla�a carinu izvrdava odgovor, i samo ka�e da je to "mnogo para". �ali se da je u Kini lo�e i da nema posla. Jedan je od mnogobrojnih korisnika dr�avnog kredita i sre�an je �to je ovde. Zacenio se od smeha dok govori "dobar Sloba". Ima puno prijatelja Kineza koji rade isti posao u �a�ku, Novom Sadu i Zrenjaninu. Goran Marinkovi�, asistent i prodavac u Sini�inoj radnji, pun je hvale za gazdu. Biv�i automehani�ar sada zara�uje 3000 dinara mese�no, radi od 8-20 �asova za kineskog gazdu i ne �ali se.

Ne �ali se ni dvadeset�estogodi�nji R.A. na kinesku gazdaricu, besan je na dru�tvo u kojem �ivi. Dao je otkaz u Vojsci Jugoslavije, gde je bio zaposlen kao vojnik po ugovoru, po zavr�etku "poslednjeg rata" i ka�e da je to u�inio "iz politi�kih razloga". Od avgusta pro�le godine radi za Kineze, i ka�e da �eli da ostane anoniman zarad njihove sigurnosti. Zara�uje 300 maraka mese�no, �to je prose�na plata na�ih ljudi zaposlenih kod Kineza; izuzetak �ine prevodioci sa mese�nom platom od 400 do 800 maraka. Zvani�na carina koju Kinezi pla�aju prilikom ulaska u na�u zemlju je, po njegovim re�ima, sme�na. "Na carini se namerno smanjuje vrednost kontejnera sa robom", ka�e R.A. "Na primer, ako je stvarna vrednost �lepera 50.000 maraka, u papirima �e pisati da vredi 10.000 maraka, i shodno tome bi�e odre�ena carina u iznosu od na primer 30.000 dinara. Najvi�e profitiraju velike �pediterske firme, koje istovremeno obavljaju agencijski posao vezan za carinsku dokumentaciju. �peditersko-agencijske kompanije papreno napla�uju svoje usluge (naziva ih reketom), a jedan posao ko�ta 3000 nema�kih maraka." Ube�en je da je na�a dr�ava napravila dogovor sa kineskim vlastima o "preuzimanju vi�ka Kineza iz ju�ne provincije" i poverljivo ka�e "ima pouzdane informacije o tome". "U tom lancu svi profitiraju, od kineske vlade, koja smanjuje nezaposlenost i �iri tr�i�te, do pojedinaca u Jugoslaviji koji se bogate od Kineza. Nije ni samim Kinezima lo�e - bolje im je nego u Kini", zavr�ava svoju "strogo poverljivu" pri�u biv�i vojnik.

KINESKA PROPAGANDA: Na� slede�i kineski sagovornik potvr�uje neke navode iz prethodne pri�e, komentari�u�i da se novcem mogu re�iti svi problemi u na�oj zemlji. "Ima pare, ima papiri. Nema pare, nema ni�ta", tako opisuje odnos sa jugoslovenskim vlastima �ang Sui �a, vlasnik kineskog restorana. Sredove�ni gazda �ang je "starosedelac" u kineskoj zajednici, i me�u prvima je otvorio kineski restoran u Beogradu. Danas ima sedam prodavnica sa kineskom robom, dva restorana, a uskoro otvara novo fast-food prodajno mesto. U Kini se bavi hotelijerstvom - vlasnik je hotela u Pekingu sa 150 soba na 7000 kvadratnih metara, koji vodi njegova �ena. Ka�e da se u Kini vodila velika propagandna kampanja na dr�avnoj televiziji o lepotama Jugoslavije i mogu�nostima za biznis. Smeje se na to, i ka�e da �e mnogi Kinezi uskoro morati da se vrate u Kinu jer ljudi u Srbiji nemaju para da kupuju njihovu robu. Tema o kojoj svi Kinezi vole da pri�aju jeste bombardovanje, a gazda �ang ponosno nagla�ava kako su u vreme NATO agresije svi Kinezi ostali u Beogradu. Ono o �emu ne �ele da pri�aju su carina, porezi i koliko zara�uju, jer "ako ja pri�a, sutra do�e milicija i klju� u brava", ka�e gazda �ang.fiMlad bra�ni par, gosti u �angovom restoranu, potpuno su novi u poslu a ve� su stigli da se iznerviraju. Lin i Leo imaju po 24 godine, dolaze iz Pekinga, a besni su zbog robe koja je stajala na carini celih 13 dana. Pored tro�kova carine morali su da izmire i tro�kove carinske le�arine, a o novcu koji su izgubili zbog ne�ije neodgovornosti ne �ele ni da pri�aju. Lin govori ruski, engleski i srpski jezik, i ima akademsko obrazovanje - zavr�io je menad�ment u Minsku. Svoju �enu Leo upoznao je u Minsku, gde je ona studirala ruski jezik i knji�evnost. Linovi roditelji su intelektualci i komunisti - otac je profesor istorijskih nauka, zaposlen kao predava� na Diplomatskoj akademij, a majka je lekar i radi u bolnici. Iako su imali peh sa carinom na samom startu, Lin i Leo zra�e optimizmom. Cilj im je, ka�u u glas, da zarade novac za stan, i smatraju da im ne�e trebati vi�e od pet godina rada u Jugoslaviji da ostvare svoj naum. Njihov mla�ani drug Ce Min je najbezbri�niji i najveseliji Kinez u celoj �etvrti. Ima 18 godina, radi kod ujaka u radnji za d�eparac, u�i na� jezik na Institutu za strane jezike i prili�no dobro govori srpski. Zabavlja se sa Srpkinjom ve� nekoliko meseci, nosi min�u�e i farba kosu. Super mu je ovde, ima puno prijatelja me�u Srbima, ali mu nije jasno za�to se ljudi na ulici �ude kada ugledaju njega u zagrljaju sa svojom srpskom devojkom. To mu malo smeta, jer smatra da je "svuda u svetu, �ak i u Kini, normalno videti takav par".