Deca i kreativnost

Igra za �ivot

Velika literatura prenosi univerzalnu poruku i primenjena u dramskoj radionici poma�e deci da shvate i bezbedno pojme stvarnost, da stresne teme dotaknu sa distance

Evropska fondacija kulture postavila je program "Umetnost za dru�tvene promene" u okviru koga je u Centru za kulturu Stari grad pre dve godine zapo�et projekat "Igra protiv nasilja", iz kog je nastao Cedeum - Centar za dramu u edukaciji i umetnosti. Time je ozvani�ena bitka za dramu u vaspitanju i obrazovanju dece.

Za�to drama? Zato �to drama, kako pi�e u materijalu Evropske fondacije kulture: "Na specifi�an na�in kod mladih mo�e da pokrene promene u procesima procene u odnosu na aktuelnu situaciju, sebe i svoje mogu�nosti. Drama nudi specifi�no razja�njavanje, osvetljavanje i razumevanje situacije, zatim prepoznavanje izvora pretnji, ali i izvora prevladavanja. Omogu�ava ja�anje samopouzdanja i samopo�tovanja, osloba�a od zavisnosti i ose�anja bespomo�nosti, omogu�ava izvla�enje sopstvenih snaga i pronala�enje na�ina da se sam sebi pomogne. Omogu�ava sagledavanje novih i alternativnih re�enja, pokretanje optimizma kao motivacione sile i otkrivanje izazova koji vode ka izboru koji zna�i o�uvanje smisla �ivota �ak i u najte�im �ivotnim okolnostima."

Deca (jugoslovenska) �ive u okolnostima neprikladnim za odrastanje: �rtve su rata, znaju za netrpeljivost, konflikte, prisiljeni su na razdvojenost, izbegli�tvo, ose�aju nasilje, nude im se iskrivljene slike �ivota, prihvataju vrednosti koje u stabilnim okolnostima to nikako ne bi bile, izgubili su nadu... Kako ih za�tititi od tih negativnih uticaja i nau�iti ih lepom i dobrom, kako im omogu�iti pozitivno iskustvo, bez stresa? Kada je pro�log marta po�elo bombardovanje, ovo pitanje je postalo akutno. "Trebalo je raditi, ali primereno situaciji", ka�e Ljubica Beljanski-Risti�, direktor Centra za kulturu Stari grad. "Tako je nastao projekat 'Igra za �ivot', posebna vrsta radionice s dramskim strukturama koje se mogu koristiti u radu s decom uz druge psihosocijalne aktivnosti. Osmislila ga je grupa stru�nih saradnika pred�kolskih ustanova Beograda, prosvetnih savetnika i umetnika koji su se od po�etka rata sastajali u Centru. Istra�ivali su ulogu metafore u drami koriste�i poznatu literaturu kao osnovu, polaze�i od �injenice da deca ne �ele direktno da govore o svom bolnom iskustvu, ali i te kako ho�e preko drugog."

Jedna od prvih radionica nastala je na metafori o borbi igrom i umetno��u protiv smrti u pripoveci "Aska i vuk" Ive Andri�a, odnosno igre za �ivot. Gospo�a Beljanski-Risti� ka�e da velika literatura primenjena u dramskim radionicama prenosi univerzalnu poruku i poma�e deci da shvate i bezbedno pojme stvarnost. Umesto fokusiranja na njihovu �esto bolnu svakodnevicu, delovanje dobrom pri�om, a posredstvom njenih aktera omogu�ava deci da stresne teme dotaknu sa distance, igraju�i se. Simboli�ko "kao da" im pona�anje omogu�ava da budu u razli�itim ulogama, da stvari vide iz raznih uglova i tako pro�u razli�ita iskustva. Ovakve radionice deluju za�titni�ki, omogu�avaju deci da reaguju spontano, da im se uka�e na dobro i ja�a pozitivno, da do�ive unutra�nji ose�aj kontrole i prevladaju stresni do�ivljaji.

Kako se radi? Literatura se ne dramatizuje. Koristi se samo neka va�na poruka, lepa re�enica, ideja teksta i od toga se razgovorom, igrom, raznim neverbalnim tehnikama (tablo, zaustavljene slike) prave razli�ita dramatur�ka re�enja. "Tako se u Aski i vuku dobilo mnogo razli�itih pri�a, mnogo iskustava prevladavanja zla lepotom i igrom. Rezultat je iskustvo, li�no ja�anje, sna�an umetni�ki rad i do�ivljaj, punjenje koje ostaje, bogatstvo za ceo �ivot. Podsti�e i kreativnost i individualnost, jer iako je ovo rad u grupi nijedan u�esnik ne mo�e da se uniformi�e. Svako u radionicu unosi svoje osobine i iskustvo a iza�e sa svim onim �to su uneli ostali. Tokom bombardovanja se naro�ito videlo koliko je ovakva vrsta radionice va�na."

Tada se osetila potreba da se formira Cedeum, organizacija (NGO) stru�njaka za dramu u edukaciji i umetnosti (osnovan 29. novembra 1999. godine), sa ciljem da dalje promovi�e dramu u svim vidovima vaspitno-obrazovnog, stvarala�kog i umetni�kog rada, i da obu�i druge ljude radi �irenja ove nove metode u radu s decom i mladima. U Cedeumu su i Asocijacija nezavisnih pozori�ta ("Dah teatar", "Plavo pozori�te", "Omen"...), ljudi u vrti�ima, �kolama i fakultetima koji dramu uvode u svoju delatnost. Projekti se odvijaju u Centru, nezavisnim pozori�tima i otvorenim klubovima Fonda za otvoreno dru�tvo.

Gospo�a Beljanski-Risti� se ne sla�e da je metoda koju promovi�e Cedeum nova zato �to je 36 njegovih �lanova ve� godinama primenjuje, dok gospo�a Beljanski to �ini ve� dvadesetu godinu, od kada je osnovala dramski studio "�kozori�te". Jo� tada je predstava zna�ila rezultat a ne cilj zajedni�kog rada. "Drama se smatra novom metodom zato �to je tek poslednjom reformom ozvani�ena u programu na�eg pred�kolskog vaspitanja. Ni u svetu drama nije zastupljena u �kolstvu, tek sedamdesetih godina uvedena je u par zemalja", ka�e gospo�a Beljanski-Risti�. Da li je to zato �to drama ukazuje �ta �ovek treba da promeni, kako to da u�ini, kako da na�e snagu za promenu i usmeri je ka sebi?

Danijela Gvozdenovi�, psiholog, radila je istra�ivanje, evaluirala je programe "Igrom za dru�tvene promene" i "Igrom protiv nasilja", realizovane u Centru od marta do septembra 1999. godine. Kao ilustracija, evo odgovora na pitanje o po�etnoj motivaciji u�esnika da prisustvuju projektu. "Umetnost kao skloni�te" vode�a je kategorija i kod mladih (12 do 25 godina) i kod odraslih (voditelji programa, psiholozi, pedagozi, pozori�ni stvaraoci). Danijela Gvozdenovi� obja�njava da su odgovore kao �to su bila sam deo ne�ega �to je raslo dok je sve drugo stajalo ili zajedno smo mesili kola�e psihodinamski imenovali kao potrebu da se gradi, stvara (nasuprot tada aktuelnom ru�enju okoline) i aktivno tra�i smisao. Ova kategorija podjednako je raspore�ena i u uzorku potreba mladih i odraslih. Umetnost kao skloni�te uop�te se ne pominje kao motivacija u istra�ivanju ura�enog nakon odr�anog treninga za voditelje dramskih radionica odr�anog pro�log oktobra u Novom Pazaru. Gospo�ica Gvozdenovi� ka�e da je bombardovanje pro�lo pa beg od realnosti bledi ili se potpuno gubi: "Aktivan, delatan odnos prema stvarnosti o�igledan je i tada i sada, ali je, tako�e, i ba� na ovom primeru proverljivo koliko situacija u pozadini ima uticaja na akciju."

U "European Journal of Intercultural Studies" (br. 3, 1999) Ljubica Beljanski-Risti� je, opisuju�i programe Centra za kulturu Stari grad, o pro�loj godini napisala i ovo: "Kada se osvrnem na poslednja tri meseca provedena u Centru, imam ose�aj da je moje najva�nije saznanje da skloni�te nije u podrumu nego u ljudskoj sposobnosti da se "titi kolektivnom kreacijom. Kada grozni unutra�nji pritisak provali kao spoljni izra�ajni pokret (kao igra, ili zvuk nekog glasa), kada nasilje straha postane slobodno umetni�ki artikulisan strah, tada postoji nada da �emo pre�iveti oluju. I va�no je zapamtiti da se ovde ne radi o pretvaranju da je sve u redu, normalno i lepo. Naprotiv, radi se o pronala�enju okvira u kojima ono �to nije lepo i �to boli svako mo�e da podeli sa drugima tako da i oni mogu da se prepoznaju kao deo grupe."