Prvi dani novog čoveka u Kremlju

Putin utire put

V.d. predsednik Rusije stiže svugde, jasno stavljajući do znanja da potpuno kontroliše situaciju u svim oblastima, i rezultat je očigledan - niko na njega ne gleda kao na privremenu ili prelaznu figuru

Specijalno za VREME iz Moskve

Ako Jeljcinov naslednik u svojstvu vršioca dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin i ima neke slabosti, sve govori da taština nije među njima. Ljudski bi bilo, kad je već postao domaćin Kremlja, pogotovo što je to, bar za sada privremeno, da najviše vremena provodi u njegovim dvoranama, da ljudi vide da mu rukovođenje i susreti u novom ambijentu sasvim leže i da bi tako trebalo da ostane - i posle izbora. On, međutim, to čini koliko mora, a najviše u nevreme - kad to niko ne vidi. Preko dana stiže svugde, pokazujući vanserijsku aktivnost i postigavši za kratko vreme da svima postane jasno kako potpuno kontroliše situaciju u svim oblastima, a tek se kasno zatvara u svoj kremaljski kabinet, gde ostaje do duboko u noć - kao što se već žale "čuvari" Spaskih vrata, glavnog ulaza u crvenu tvrđavu.

Međutim, da li je to dovoljno da Putin bude izglasan na predsedničkim izborima za deset nedelja (26. marta)? Malo ko se usuđuje da to stavi pod sumnju, mada ima i toga. Ključno je pitanje da li će Putin biti dovoljno jak karakter i snažna ličnost da odoli izazovima ogromnih ovlašćenja koja će kao predsednik dobiti po Ustavu, koji je Boris Jeljcin skrojio po svojoj meri.

Sada, pošto je Jeljcin napustio i Kremlj i vlast, svi mu priznaju da su mu njegov jedinstven karakter i lični kvaliteti pomogli da nikad ne pređe osetljivu i tanku liniju između predsedničke i autoritarne vladavine.

PRVA ČISTKA U KREMLJU: Na kadrovskom planu Putin nastoji da formira svoj tim (od ljudi koji će njemu biti obavezni zbog unapređenja) i da se oslobodi onih koji mu neće biti od koristi u kampanji pred predsedničke izbore (Jeljcinovih veterana, koji bi i sami napustili Kremlj jer za njih postoji samo jedan predsednik, onaj koji se odrekao vlasti). Među ove poslednje, iako je daleko od veterana, spada Jeljcinova kći Tatjana Djačenko, koja je od leta 1997. bila savetnik za imidž predsednika. Ona je smenjena među prvima, i u javnosti je Putinu zamereno da "nije morao toliko da žuri, pristojnosti radi", ali je verovatno u pitanju njena molba da bude oslobođena dužnosti, nego Putinova želja da se što pre oslobodi kćeri svog pokrovitelja.

Sve u svemu, "čistka" je za sada obuhvatila nevelik broj ljudi, potpuno mimoišavši glavne figure u Jeljcinovom štabu, mada je sam Jeljcin otvorio vrata Putinu da postupa po sopstvenom nahođenju. Na primer, Jeljcin je sam oslobodio dužnosti šefa kremaljske administracije Aleksandra Vološina, ali ga je Putin jednim od prvih svojih dekreta vratio na taj položaj. Putin je smenio dvojicu Vološinovih pomoćnika - šefa protokola Vladimira Ševčenka i šefa predsedničke kancelarije Valerija Semenčenka, dva stara vuka koji su bili sa Jeljcinom još od njegovog izbora za predsednika Vrhovnog sovjeta RSFSR-a (1990). Smenjeno je još nekoliko nižih funkcionera iz kremaljske kohorte, a Jeljcinovog sekretara za štampu Dmitrija Jakuškina zameniće iskusni Aleksej Gromov, dosadašnji šef pres-službe, pre toga na diplomatskoj službi u Slovačkoj.

Većina smenjenih, u stvari, to i nije već samo menja teren - umesto predsedniku služiće ubuduće bivšem predsedniku, umesto Kremlja mesto službe će im biti zdanje "Jeljcinovog fonda" (u osnivanju) ili najpredsedničkiha vila - dača Gorki-9, koju je Jeljcinu data na doživotno korišćenje.

Važnije od svih tih smena i postavljenja su dva imenovanja - Igora Sečina i Dmitrija Medvedeva - za pomoćnike šefa famozne administracije. Ključ tajne je u tome što su obojica "iz piterskog gnezda", iz Sankt Peterburga, kao i Putin: Sečin (39) mu je vrlo blizak i radi s njim još od 1991, a Medvedev (34) je to isto samo sa manjom zadrškom.

GLAVNA TRASA - IZBORI: Malo je verovatno da će v.d. preduzimati čistku većeg obima i zato će mu ta dvojica "čuvati leđa" u novoj sredini. I on i svi koji su odsad njegovi posvetiće se glavnom izazovu - martovskim izborima, odnosno kampanji koja im predstoji i koja će formalno početi otprilike za mesec dana. Zbog toga se ni u samoj vladi, kojoj je i dalje na čelu, ne očekuju neke ozbiljne smene i promene, mada "usavršavanja" - kako neko reče - nisu isključena.

Iako Putin još nije formulisao svoju predizbornu platformu, može se pretpostaviti da se ona u osnovi neće mnogo razlikovati od "programa" koji je imao kao premijer, a koji se svodi na početak procvata nacije. Kada je došao u (staru) Državnu dumu da se predstavi, pre nego što će deputati glasati o njegovom postavljenju za premijera, izjavio je da će glavni cilj njegove vlade biti - borba protiv siromaštva i bede. Neposredno pre nego što će se saznati da je postao "gotovo predsednik", poslednjih dana decembra, na sastanku s liderima partija koje su pobedile na izborima za (novu) Državnu dumu premijer je ponovio da bi svi zajedno trebalo da teže da "svaki građanin Rusije dostojanstveno živi". A 31. decembra, tada već kao v.d. predsednik, najavio je da će težiti postizanju ekonomskog rasta i socijalnoj sigurnosti građana.

Druga okosnica kontakta sa javnošću u nedeljama do izbora ostaje rat u Čečeniji, koji ga je (i kao premijera) izbacio u prvi plan i na sam vrh svih lista popularnosti. On je ponovio da sve što je ranije postavljeno kao zadatak vojnicima i kao politički cilj - ostaje na snazi. To što su privremeno obustavljene intenzivne artiljerijske paljbe, udari iz vazduha i granatiranje položaja i baza čečenskih separatista (u prvom redu imaju se u vidu glavni grad Grozni i glavno terorističko uporište Vedeno) Putin je objasnio brigom da ne bude ugroženo stanovništvo (to će reći da Moskva nije podlegla zahtevu dosadašnjeg "šefa" OEBS-a Kurta Volebeka da se vatra obustavi dok mirni žitelji ne napuste ugroženo područje).