Prvi dani novog �oveka u Kremlju

Putin utire put

V.d. predsednik Rusije sti�e svugde, jasno stavljaju�i do znanja da potpuno kontroli�e situaciju u svim oblastima, i rezultat je o�igledan - niko na njega ne gleda kao na privremenu ili prelaznu figuru

Specijalno za VREME iz Moskve

Ako Jeljcinov naslednik u svojstvu vr�ioca du�nosti predsednika Rusije Vladimir Putin i ima neke slabosti, sve govori da ta�tina nije me�u njima. Ljudski bi bilo, kad je ve� postao doma�in Kremlja, pogotovo �to je to, bar za sada privremeno, da najvi�e vremena provodi u njegovim dvoranama, da ljudi vide da mu rukovo�enje i susreti u novom ambijentu sasvim le�e i da bi tako trebalo da ostane - i posle izbora. On, me�utim, to �ini koliko mora, a najvi�e u nevreme - kad to niko ne vidi. Preko dana sti�e svugde, pokazuju�i vanserijsku aktivnost i postigav�i za kratko vreme da svima postane jasno kako potpuno kontroli�e situaciju u svim oblastima, a tek se kasno zatvara u svoj kremaljski kabinet, gde ostaje do duboko u no� - kao �to se ve� �ale "�uvari" Spaskih vrata, glavnog ulaza u crvenu tvr�avu.

Me�utim, da li je to dovoljno da Putin bude izglasan na predsedni�kim izborima za deset nedelja (26. marta)? Malo ko se usu�uje da to stavi pod sumnju, mada ima i toga. Klju�no je pitanje da li �e Putin biti dovoljno jak karakter i sna�na li�nost da odoli izazovima ogromnih ovla��enja koja �e kao predsednik dobiti po Ustavu, koji je Boris Jeljcin skrojio po svojoj meri.

Sada, po�to je Jeljcin napustio i Kremlj i vlast, svi mu priznaju da su mu njegov jedinstven karakter i li�ni kvaliteti pomogli da nikad ne pre�e osetljivu i tanku liniju izme�u predsedni�ke i autoritarne vladavine.

PRVA �ISTKA U KREMLJU: Na kadrovskom planu Putin nastoji da formira svoj tim (od ljudi koji �e njemu biti obavezni zbog unapre�enja) i da se oslobodi onih koji mu ne�e biti od koristi u kampanji pred predsedni�ke izbore (Jeljcinovih veterana, koji bi i sami napustili Kremlj jer za njih postoji samo jedan predsednik, onaj koji se odrekao vlasti). Me�u ove poslednje, iako je daleko od veterana, spada Jeljcinova k�i Tatjana Dja�enko, koja je od leta 1997. bila savetnik za imid� predsednika. Ona je smenjena me�u prvima, i u javnosti je Putinu zamereno da "nije morao toliko da �uri, pristojnosti radi", ali je verovatno u pitanju njena molba da bude oslobo�ena du�nosti, nego Putinova �elja da se �to pre oslobodi k�eri svog pokrovitelja.

Sve u svemu, "�istka" je za sada obuhvatila nevelik broj ljudi, potpuno mimoi�av�i glavne figure u Jeljcinovom �tabu, mada je sam Jeljcin otvorio vrata Putinu da postupa po sopstvenom naho�enju. Na primer, Jeljcin je sam oslobodio du�nosti �efa kremaljske administracije Aleksandra Volo�ina, ali ga je Putin jednim od prvih svojih dekreta vratio na taj polo�aj. Putin je smenio dvojicu Volo�inovih pomo�nika - �efa protokola Vladimira �ev�enka i �efa predsedni�ke kancelarije Valerija Semen�enka, dva stara vuka koji su bili sa Jeljcinom jo� od njegovog izbora za predsednika Vrhovnog sovjeta RSFSR-a (1990). Smenjeno je jo� nekoliko ni�ih funkcionera iz kremaljske kohorte, a Jeljcinovog sekretara za �tampu Dmitrija Jaku�kina zameni�e iskusni Aleksej Gromov, dosada�nji �ef pres-slu�be, pre toga na diplomatskoj slu�bi u Slova�koj.

Ve�ina smenjenih, u stvari, to i nije ve� samo menja teren - umesto predsedniku slu�i�e ubudu�e biv�em predsedniku, umesto Kremlja mesto slu�be �e im biti zdanje "Jeljcinovog fonda" (u osnivanju) ili najpredsedni�kiha vila - da�a Gorki-9, koju je Jeljcinu data na do�ivotno kori��enje.

Va�nije od svih tih smena i postavljenja su dva imenovanja - Igora Se�ina i Dmitrija Medvedeva - za pomo�nike �efa famozne administracije. Klju� tajne je u tome �to su obojica "iz piterskog gnezda", iz Sankt Peterburga, kao i Putin: Se�in (39) mu je vrlo blizak i radi s njim jo� od 1991, a Medvedev (34) je to isto samo sa manjom zadr�kom.

GLAVNA TRASA - IZBORI: Malo je verovatno da �e v.d. preduzimati �istku ve�eg obima i zato �e mu ta dvojica "�uvati le�a" u novoj sredini. I on i svi koji su odsad njegovi posveti�e se glavnom izazovu - martovskim izborima, odnosno kampanji koja im predstoji i koja �e formalno po�eti otprilike za mesec dana. Zbog toga se ni u samoj vladi, kojoj je i dalje na �elu, ne o�ekuju neke ozbiljne smene i promene, mada "usavr�avanja" - kako neko re�e - nisu isklju�ena.

Iako Putin jo� nije formulisao svoju predizbornu platformu, mo�e se pretpostaviti da se ona u osnovi ne�e mnogo razlikovati od "programa" koji je imao kao premijer, a koji se svodi na po�etak procvata nacije. Kada je do�ao u (staru) Dr�avnu dumu da se predstavi, pre nego �to �e deputati glasati o njegovom postavljenju za premijera, izjavio je da �e glavni cilj njegove vlade biti - borba protiv siroma�tva i bede. Neposredno pre nego �to �e se saznati da je postao "gotovo predsednik", poslednjih dana decembra, na sastanku s liderima partija koje su pobedile na izborima za (novu) Dr�avnu dumu premijer je ponovio da bi svi zajedno trebalo da te�e da "svaki gra�anin Rusije dostojanstveno �ivi". A 31. decembra, tada ve� kao v.d. predsednik, najavio je da �e te�iti postizanju ekonomskog rasta i socijalnoj sigurnosti gra�ana.

Druga okosnica kontakta sa javno��u u nedeljama do izbora ostaje rat u �e�eniji, koji ga je (i kao premijera) izbacio u prvi plan i na sam vrh svih lista popularnosti. On je ponovio da sve �to je ranije postavljeno kao zadatak vojnicima i kao politi�ki cilj - ostaje na snazi. To �to su privremeno obustavljene intenzivne artiljerijske paljbe, udari iz vazduha i granatiranje polo�aja i baza �e�enskih separatista (u prvom redu imaju se u vidu glavni grad Grozni i glavno teroristi�ko upori�te Vedeno) Putin je objasnio brigom da ne bude ugro�eno stanovni�tvo (to �e re�i da Moskva nije podlegla zahtevu dosada�njeg "�efa" OEBS-a Kurta Volebeka da se vatra obustavi dok mirni �itelji ne napuste ugro�eno podru�je).