Amerika i smena u Moskvi

Kremaljska enigma

Jeljcinova era se okon�ala mla�om, zdravijom verzijom Jurija Andropova

Specijalno za VREME iz Va�ingtona

Nepredvidivi Boris Jeljcin opet je iznenadio Va�ington: ostavka u poslednjim minutima grozni�ave milenijumske ve�eri dodatno je podigla ionako visoku temperaturu, kojoj je doprinela "najve�a globalna igranka u istoriji", ali i strah od virusa Y2K.

Klinton je hitro reagovao: rekao je da mu se "Jeljcin dopadao jer je iskreno bio protiv komunizma... nastojao je da pobolj�a odnose sa Zapadom, trudio se da u Rusiji demokratija oja�a...". U tekstu koji je napisao za magazin "Tajm" ameri�ki predsednik naziva Borisa Jeljcina "ocem ruske demokratije".

U Klintonovom saop�tenju bilo je i li�nih tonova: rekao je da je voleo Jeljcina jer je "on uvek bio krajnje iskren" i, �to je jo� va�nije, "uvek je dr�ao datu re�: uvek je uradio ono �to je rekao da �e da uradi". Dr�avni sekretar Medlin Olbrajt je posle razgovora sa ruskim kolegom Igorom Ivanovim rekla novinarima da ne�e biti promena na liniji Moskva-Va�ington, naglasiv�i da ni SAD ne�e menjati svoj kurs prema Rusiji, i da je Putin "jaka li�nost". Na ameri�koj televiziji Putin je prikazan kako na Novu godinu, u osvojenom �e�enskom gradu Gudermesu, ruskim vojnicima deli na poklon lova�ke no�eve. Podele odlikovanja jo� nema, ali predizborna kampanja je o�igledno po�ela.

Visoki funkcioneri u Va�ingtonu priznaju da su bili �okirani kada je Jeljcin 31. decembra objavio da se povla�i: neki komentatori su pakosno primetili da je stari momak iz svog �e�ira izvukao jo� jednog zeca, na kraju je jo� jedamput nadigrao protivnike.

Stejt department tvrdi da je Jeljcinov odlazak bio najstro�e �uvana tajna za koju se nije znalo ni u vrhu ruske vlade ali, kako pi�e "Tajms", ni u njegovoj najuzoj porodici.

ENIGMA PUTIN: Mnogi ovda�nji analiti�ari priznaju da je budu�nost ameri�ko-ruskih odnosa ispunjena mnogim nepoznanicama. Glavna je svakako 47-godi�nji Vladimir Putin, do pre pet meseci politi�ki anonimus, koga je Boris Jeljcin "izvadio iz �e�ira" i postavio za predsednika vlade. Semjuel Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost, smatra da sa Putinom, biv�im visokim funkcionerom KGB-a, ni�ta vi�e ne�e biti sasvim izvesno u rusko-ameri�kim odnosima: "Ne znamo �ta gospodin Putin misli o slobodi medija, gra�anskim slobodama, privatnoj svojini... Putin je svestan da mu je potreban Zapad a ne izolacija."

Zvani�ni Va�ington i ovda�nji mediji ocenjuju da SAD ne�e skoro imati u Rusiji takvog prijatelja kao �to je bio Boris Jeljcin. Putin je postavljen za predsednika vlade u trenutku kada su odnosi SAD i Rusije zahladneli zbog NATO napada na Jugoslaviju, u kojem su SAD vodile glavnu re�, ali i zbog ruskog napada na �e�eniju. Tenzije su se u me�uvremenu nastavile: dve najve�e svetske nuklearne supersile treba tek da se dogovore o nekim veoma delikatnim stvarima, uklju�uju�i ameri�ku �elju da po�ne nova runda razgovora sa Moskvom o smanjenju naoru�anja.

Amerikanci su svesni da je Rusija uznemirena prevelikom snagom Amerike, pa se ovde velika pa�nja pridaje Putinovim re�ima da �e Moskva stremiti ka "multipolarnom svetu", �to je zapravo �ifra za nastojanje da se uspostavi protivte�a neproporcionalno jakom uticaju SAD na globalnoj politi�koj sceni.

Sintagma o "multipolarnom svetu" nije nova, ali neki analiti�ari ocenjuju da sa Putinom mo�e da do�e do novih, o�trijih tonova �ak i ako ne do�e do su�tinske promene odnosa izme�u Rusije i Zapada. I rat u �e�eniji pokazuje da je do�lo do novog, o�trijeg i odlu�nijeg kursa koji imponuje ruskim nacionalistima. Prognoza je da �e "Rusija manje slu�ati", da �e Putin akcenat stavljati na ja�u vojnu komponentu u svojoj spoljnoj politici.

Iako posle smene u Kremlju iz Bele ku�e zvani�no dolaze uglavnom optimisti�ke prognoze, ve�ina ameri�kih analiti�ara ne krije skepsu.

"Putin je 15 godina bio vrlo mo�an agent KGB-a. Ne dopada mi se njegova biografija, ne dopada mi se na�in na koji je do�ao na vrh. Putin ima liderskih sposobnosti, zna �ta ho�e, za razliku od Jeljcina ume to jasno da artikuli�e, ali moramo mu dati do znanja da mu Amerika ne�e pomo�i ako �eli da gradi novi ruski konsenzus na ruskom �ovinizmu", ka�e Dimitri Simes, direktor Niksonovog centra za mir i slobodu u Va�ingtonu.

Drugi su jo� nezadovoljniji: ka�u, kada je po�ela Jeljcinova era, nadali su se da �e Jeljcinov naslednik biti mla�a, zdravija verzija disidenta Andreja Saharova, a Jeljcinova era se, eto, okon�ala mla�om, zdravijom verzijom Jurija Andropova. Sve u svemu, preovladava uverenje da Vladimir Putin nije najlep�i poklon koji su SAD mogle da dobiju za novi milenijum.

ULOGA FAMILIJE: Ina�e, ovda�nji kremljolozi su detaljno analizirali Jeljcinov opro�tajni govor: u njemu je bilo mnogo velikih i lepih re�i, ali "demokratija" nije pomenuta, iako je za poslednjih osam godina Jeljcin stalno nagla�avao da je demokratija visoko na listi njegovih uspeha i prioriteta.

Konkretno, �etiri puta je pomenut ustav, a �est puta predstoje�i izbori.

Ameri�ki analiti�ari zaklju�uju da ni�ta nije slu�ajno. Jeljcin u opro�tajnom govoru nagla�ava da "on pravi presedan da bi do smene vlasti do�lo civilizovano i dobrovoljno". Jeste, smena je bila civilizovana i dobrovoljna ali ne i demokratska, zaklju�uju neki ameri�ki kremljolozi. Ovda�nji mediji citiraju Pavela Vo��anina, biv�eg Jeljcinovog sekretara za �tampu, koji ka�e: "Jeste, Rusija je dobila novog predsednika, ali vlast je ostala u istim rukama." Putina su izabrali i lansirali isti oni kremaljski mo�nici, popularno nazvani "Familija", koji su stajali iza Jeljcina: Jeljcinova k�erka Tatjana Dja�enko, medijski mo�nik Boris Berezovski i na�elnik General�taba Aleksandar Volo�in. "Familija", mala koterija kremaljskih mo�nika, uspela je da anonimnog KGB �pijuna za samo pet meseci lansira do fotelje gospodara Kremlja, zahvaljuju�i pre svega velikoj mo�i i monopolu televizije.

Poslednji Jeljcinov potez mnogi ovde vide kao gu�enje demokratije. Kako ka�e Vo��anin, Jeljcinova epoha nije gotova, njegovi ljudi jo� su na vlasti. "Familija" o svemu odlu�uje i ne pada joj na pamet da deli vlast, pa se Tatjanin odlazak se mogao o�ekivati.

CAR BORIS: Istori�ar Lilja �evcova iz moskovskog Karnegi centra izjavljuje na ameri�koj televiziji da sve podse�a na vreme careva i bojara: "Nema demokratije tamo gde car Boris imenuje naslednika i poru�uje svom narodu da �eli da on ubudu�e vlada zemljom. Narod �e podr�ati carevog �ti�enika koji ima neograni�enu vlast."

�evcova to naziva "izabranom monarhijom". Ve�ina ameri�kih eksperata ocenjuju da je Jeljcinov gest nedemokratski jer dolazi iznenada, na talasu pro�lomese�nih parlamentarnih izbora: druge partije i pokreti nemaju ni para, ni vremena, ni energije da se ozbiljno suprotstave kandidatu koga je ustoli�io Kremlj. Neki povla�e paralelu sa carskim vremenima, drugi sa sovjetskim: ljudi �e mo�i da glasaju za jednog kandidata.

Niko ne sumnja da �e Putin dobiti javnu podr�ku za tajno obavljen aran�man u Kremlju.

Druga �kola ovda�njih kremljologa akcenat stavlja na �injenicu da je Jeljcin u zemlji bez ikakve demokratske tradicije ipak uveo novi ekonomski i politi�ki sistem, da je mirno bez krvi sru�io komunisti�ku supersilu i da je prvi ruski predsednik koji je dobrovoljno predao vlast nasledniku. Sve ipak ide legalno. Putin je u svom prvom obra�anju naciji naglasio da Jeljcin striktno po�tuje ustav i da je predaja vlasti "legalno �ista kao suza".

Kriti�ari nagla�avaju da po�tovanje Ustava i demokratske procedure, naravno, nije jedno isto. Tovari� Staljin se dr�ao ustava: iza mnogih nesre�nika koji su skon�ali u Sibiru ostala je precizna dokumentacija o koje su se paragrafe ogre�ili.

Ameri�ki analiti�ari tvrde da je Boris Jeljcin bio opsednut �injenicom kako �e ostati zabele�en u istoriji. Iako je rado nagla�avao da je Rusiju poveo putem demokratije, napravio je cezaristi�ki ustav, po svojoj meri. Prava predsednika su ogromna. Kada se sukobio sa poslanicima, krenuo je tenkovima na Dumu. Najve�i deo industrije je privatizovan i cena diktira tr�i�te, ali je najprofitabilnije fabrike pokupovala �a�ica mo�nika iz Jeljcinovog kruga za "�aku kopejki". Taj krug Jeljcinovih prijatelja fantasti�no se obogatio i pare sklonio na Zapad. U Rusiji vlada otvorena kleptokratija. U me�uvremenu, gra�ani su osiroma�ili, milioni ljudi su ostali bez posla i plate, penzioneri bez penzija, bruto nacionalni dohodak se prepolovio. Ruska vojska, nekad neprikosnovena sila, sada nema para za hranu, pa vojnici moraju da beru pe�urke po �umama. Sa samo 33 milijarde dolara, koliko je za vojsku u 2000. godini izdvojio savezni bud�et, to je manje nego �to su ameri�ki potro�a�i pro�le godine ostavili na kasama K-marta, kometari�u oni. (K-mart je ina�e lanac jeftinih robnih ku�a �irom Amerike.)

Jeljcin je za sve neda�e krivio predsednike vlade: smenio je �estoricu. I samo povla�enje i imenovanje lojalnog i mocnog saveznika za naslednika, u atmosferi velike korupcije i stra�ne osvetoljubivosti, mnogi vide kao takti�ki mudar potez; izvesno je da Putin nece tra�iti polaganje ra�una.

Mo�da �e budu�i zapadni istori�ari biti manje strogi prema Jeljcinu, mo�da �e zaklju�iti da je tranzicija kroz koju je pro�la Rusija bila tako velika i tako slo�ena da je sve ovo �to se desilo za vreme Jeljcina u su�tini ipak imalo najbolji mogu�i ishod, zaklju�uje "Los An�eles tajms". Mo�da �e kao najve�i Jeljcinov uspeh biti ubele�eno da, i pored svih te�ko�a i poni�enja, za vreme njegove osmogodi�nje vladavine Rusija nije skliznula u ogoljeni autoritarizam. U jednom se ameri�ki analiti�ari sla�u: svemu uprkos, ostalo je da klija seme demokratije u zemlji bez ikakve demokratske tradicije.

Komentator "Njujork tajmsa" Majkl Vajns smatra da nema nikakve sumnje da �e, svemu uprkos, Boris Jeljcin biti zabele�en u ruskoj istoriji kao velika figura, poput Petra Velikog, Ivana Groznog, pa �ak i Vladimira Ilji�a Lenjina.

Za razliku od njih, Jeljcina nije lako i jednostavno definisati: bio je sjajan politi�ar sa vizijom, ali je imao problema sa detaljima. Kao predsednik je bio o�ajan, ka�e Vajns.

Najva�nije je da je Jeljcin imao viziju, ocenjuje i Robert Legvold, politikolog sa Kolumbija univerziteta i stru�njak za Rusiju: "Da Jeljcin nije imao viziju, u Rusiji bi do�lo do �iste katastrofe, ali zbog njegove nesposobnosti da mnoge svoje ideje primeni, Rusija se sada suo�ava sa ogromnim problemima."