Darmsala
Egzodus
Kako javljaju indijski dnevnici,
dalaj lama se obratio indijskim vlastima s molbom da pru�e azil �etrnaestogodi�njem
karmapa lami, koji je sa svojim sledbenicima pobegao pro�le nedelje sa Tibeta. Ministri
spoljnih i unutra�njih poslova Indije sastali su se sa dalaj lamom u Darmsali, sedi�tu
vlade u egzilu. "Indija je velika zemlja koja je nama i drugima pru�ila
uto�i�te", izjavio je ministar vera u vladi u izbegli�tvu. U me�uvremenu, saznaje
se da se u Darmsali u isto vreme nalazila i D�ulia Taft, pomo�nik dr�avnog sekretara u
ameri�koj adminsitraciji za pitanja migracija i izbeglice. Portparol Stejt departmenta
tvrdi, me�utim, da poseta ameri�ke zvani�nice nije povezana sa slu�ajem karmapa lame.
"Ova poseta je dogovorena znatno ranije, i re� je o pukoj koincidenciji",
izjavio je portparol. Izgnanstvo karmapa lame mo�da je i najzna�ajnije nakon �to je
dalaj lama poveo svoje pristalice sa Tibeta u egzil posle sloma ustanka 1959, i svakako
predstavlja bruku za kineske vlasti. Zvani�na Kina dozvolila je ustoli�enje karmape
1992, i �esto se pozivala na njega kao na primer verske i etni�ke tolerancije.
Komunisti�ka partija Kine tretirala je karmapu kao zamenu za odbeglog dalaj lamu. Karmapa
je tre�i lama u hijerarhiji a �ije je imenovanje pratila saglasnost i kineskih vlasti i
samog dalaj lame.Karmapa lama i njegove pristalice, uklju�uju�i i njegovu
dvadesetogodi�nju sestru, pre�li su put dug 1400 kilometara probijaju�i se kroz sneg po
planinskim visovima Himalaja. U Indiju su stigli 5. decembra, i sada su verske vo�e sve
�etiri budisti�ke sekte u izbegli�tvu u Indiji. Izvori bliski dalaj lami tvrde da su
kineske vlasti vr�ile pritisak na karmapa lamu, i da mu nisu dozvoljavale da se sretne sa
svojim u�iteljima u tibetanskom manastiru Tsurfu, starom 800 godina jer su uskra�ivale
vizu karmapinom vrhovnom u�itelju koji �ivi u manastiru u blizini Darmsale. "Na
ovakav korak naterali su ga vrlo lo�i uslovi �ivota i rada budisti�kih sve�tenika,
neprekidna maltretiranja i hap�enja na�ih monaha i monahinja", izjavio je ministar
vera u tibetanskoj vladi u egzilu Ta�i Vangdi. Karmapina sekta, Ka�u, poznata i kao
"Crne kape", jedna je od �etiri glavne sekte tibetanskog budizma. Nekada je
bila i najuticajnija, ali ju je po uticaju prema�ila sekta Gelugpa kojoj pripada dalaj
lama.Povodom celog slu�aja oglasila se i zvani�na Kina, koja tvrdi da odlazak de�aka
nije izdaja. Kineske vlasti tvrde da je de�ak otputovao u Indiju po svetinje, kao �to su
i crne kape po kojima je njegov red dobio ime. Tako�e, kineski zvani�nici tvrde da ne
postoje nikakve prepreke da se de�ak vrati na Tibet ukoliko to po�eli. Od nedelje 9.
decembra de�ak se nalazi na tajnom mestu gde se oporavlja od iscrpljenosti, a sa dalaj
lamom susreo se bar dva puta od svog dolaska u Darmsalu.
Asizi
Golubovi
"Nije namerno, slu�ajno su mi ispale mrvice hleba", rekao je Paul Kastio, turista iz Verone, nakon �to ga je �uvar reda iz Asizija opomenuo da je po novim gradskim zakonima zabranjeno hraniti golubove. Srednjovekovni grad Asizi poznat je po tome �to je u njemu �iveo Sveti Franjo Asi�ki, veliki du�ebri�nik nejakih i �ivotinja. Borba izme�u ljudi i golubova vodi se u gotovo svakom evropskom gradu, ali se u Asizu mo�e nazvati pravim ratom, gde se sukobljavaju drevna preispitivanja prava �ivotinja i za�tite spomenika kulture, ali i ljudskog zdravlja. Svakako da je ova debata protkana moralnim na�elima koja je propovedao Sveti Franja, koji je �iveo izme�u 1182. i 1226. Asizi se ina�e i dalje oporavlja od stra�nog zemljotresa koji se dogodio 1997, prilikom koga je poginulo jedanaest osoba. Gradona�elnik zastupa mi�ljenje da se treba suprotstaviti sve ve�em broju golubova u gradu, dok borci za za�titu prava �ivotinja smatraju da je ovakvo gledi�te nemoralno. "Po�tujemo odluku gradona�elnika, ali se sa njom ne sla�emo", izjavio je pre�asni Vi�enco Fortunato, portparol franjeva�kog reda. "Verujemo da se mogu na�i re�enja koja bi udovoljila i ljudima i �ivotinjama podjednako", dodao je on komentari�u�i zabranu hranjenja golubova na asi�kim ulicama.No, �ak su i franjeva�ki fratri oko zidina manastira i crkava ostavili ure�aje koji strujnim udarima spre�avaju nalete golubova i ostalih ptica. Od golubijeg izmeta je na ovakav na�in za�ti�ena i bazilika iz XIII veka. Lokalne borce za za�titu �ivotne okoline i prava �ivotinja jo� vi�e je uznemirila odluka gradona�elnika: "Sveti Franja je sve smatrao bra�om i sestrama, �ak i �ivotinje." Ali �ak i ovakve organizacije smatraju da je neophodno na�i re�enje za sve rasprostranjenije golubove. S druge strane, gradske vlasti u Veneciji, gde je golubova dvostruko vi�e nego u Asizu, i gde tako�e postoje natpisi za turiste da ne hrane golubove, uvele su drasti�nije mere. Od kraja 1998. do sada u Veneciji je uhva�eno preko 20.000 golubova koji su usmr�eni u gasnim komorama. "Kad bismo smo mogli da na�emo sokola koji bi bio u stanju da pojede 50.000 golubova, svi bi bili zadovoljni", rekao je Mario Skatolin, direktor venecijanskog Insituta za za�titu okoline. "Priroda je takva kakva je, a ne onakva kakvom nam je prikazuju Diznijevi crtani filmovi." �or�o Bartolini, gradona�elnik Asiza, tvrdi da mu nije ni na kraj pameti da se sa golubovima obra�una na isti na�in kao kolega iz Venecije. S druge strane, on insistira da Asizi ne mo�e biti "prihvatni centar za golubove". "Sveti Franja je bio svetac, ja sam tek ubogi gradona�elnik koji poku�ava da se oslanja na pragmatizam i zdrav razum", dodao je Bartolini. Zanimljivo je i gledi�te zoologa sa Univerziteta u Peru�i: "Sveti Franja se u svom �ivotu verovatno nije niada susreo ni sa jednim golubom." Dr Ranji tvrdi da su oni doneti iz Svete zemlje tek vek nakon smrti Svetog Franje. "Uostalom, poznato je da su tada�nji fratri hranili i gajili golubove za ishranu." Umetni�ka dela u Asizu, me�utim, sugeri�u da je Sv. Franja ne samo video golubove tokom svog �ivota ve� i sa njima razgovarao. Jedno od najcenjenijih umetni�kih dela iz tog vremena u Asizu, koje se �uva u bazilici Svetog Franje, jeste �otova freska iz XIII veka na kojoj se vidi Sveti Franja koji razgovara sa pticama koje li�e na vrapce, lastavice i golubove.
Priredila: Du�ka Anastasijevi�
