Amerika i smena u Moskvi

Kremaljska enigma

Jeljcinova era se okončala mlađom, zdravijom verzijom Jurija Andropova

Specijalno za VREME iz Vašingtona

Nepredvidivi Boris Jeljcin opet je iznenadio Vašington: ostavka u poslednjim minutima grozničave milenijumske večeri dodatno je podigla ionako visoku temperaturu, kojoj je doprinela "najveća globalna igranka u istoriji", ali i strah od virusa Y2K.

Klinton je hitro reagovao: rekao je da mu se "Jeljcin dopadao jer je iskreno bio protiv komunizma... nastojao je da poboljša odnose sa Zapadom, trudio se da u Rusiji demokratija ojača...". U tekstu koji je napisao za magazin "Tajm" američki predsednik naziva Borisa Jeljcina "ocem ruske demokratije".

U Klintonovom saopštenju bilo je i ličnih tonova: rekao je da je voleo Jeljcina jer je "on uvek bio krajnje iskren" i, što je još važnije, "uvek je držao datu reč: uvek je uradio ono što je rekao da će da uradi". Državni sekretar Medlin Olbrajt je posle razgovora sa ruskim kolegom Igorom Ivanovim rekla novinarima da neće biti promena na liniji Moskva-Vašington, naglasivši da ni SAD neće menjati svoj kurs prema Rusiji, i da je Putin "jaka ličnost". Na američkoj televiziji Putin je prikazan kako na Novu godinu, u osvojenom čečenskom gradu Gudermesu, ruskim vojnicima deli na poklon lovačke noževe. Podele odlikovanja još nema, ali predizborna kampanja je očigledno počela.

Visoki funkcioneri u Vašingtonu priznaju da su bili šokirani kada je Jeljcin 31. decembra objavio da se povlači: neki komentatori su pakosno primetili da je stari momak iz svog šešira izvukao još jednog zeca, na kraju je još jedamput nadigrao protivnike.

Stejt department tvrdi da je Jeljcinov odlazak bio najstrože čuvana tajna za koju se nije znalo ni u vrhu ruske vlade ali, kako piše "Tajms", ni u njegovoj najuzoj porodici.

ENIGMA PUTIN: Mnogi ovdašnji analitičari priznaju da je budućnost američko-ruskih odnosa ispunjena mnogim nepoznanicama. Glavna je svakako 47-godišnji Vladimir Putin, do pre pet meseci politički anonimus, koga je Boris Jeljcin "izvadio iz šešira" i postavio za predsednika vlade. Semjuel Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost, smatra da sa Putinom, bivšim visokim funkcionerom KGB-a, ništa više neće biti sasvim izvesno u rusko-američkim odnosima: "Ne znamo šta gospodin Putin misli o slobodi medija, građanskim slobodama, privatnoj svojini... Putin je svestan da mu je potreban Zapad a ne izolacija."

Zvanični Vašington i ovdašnji mediji ocenjuju da SAD neće skoro imati u Rusiji takvog prijatelja kao što je bio Boris Jeljcin. Putin je postavljen za predsednika vlade u trenutku kada su odnosi SAD i Rusije zahladneli zbog NATO napada na Jugoslaviju, u kojem su SAD vodile glavnu reč, ali i zbog ruskog napada na Čečeniju. Tenzije su se u međuvremenu nastavile: dve najveće svetske nuklearne supersile treba tek da se dogovore o nekim veoma delikatnim stvarima, uključujući američku želju da počne nova runda razgovora sa Moskvom o smanjenju naoružanja.

Amerikanci su svesni da je Rusija uznemirena prevelikom snagom Amerike, pa se ovde velika pažnja pridaje Putinovim rečima da će Moskva stremiti ka "multipolarnom svetu", što je zapravo šifra za nastojanje da se uspostavi protivteža neproporcionalno jakom uticaju SAD na globalnoj političkoj sceni.

Sintagma o "multipolarnom svetu" nije nova, ali neki analitičari ocenjuju da sa Putinom može da dođe do novih, oštrijih tonova čak i ako ne dođe do suštinske promene odnosa između Rusije i Zapada. I rat u Čečeniji pokazuje da je došlo do novog, oštrijeg i odlučnijeg kursa koji imponuje ruskim nacionalistima. Prognoza je da će "Rusija manje slušati", da će Putin akcenat stavljati na jaču vojnu komponentu u svojoj spoljnoj politici.

Iako posle smene u Kremlju iz Bele kuće zvanično dolaze uglavnom optimističke prognoze, većina američkih analitičara ne krije skepsu.

"Putin je 15 godina bio vrlo moćan agent KGB-a. Ne dopada mi se njegova biografija, ne dopada mi se način na koji je došao na vrh. Putin ima liderskih sposobnosti, zna šta hoće, za razliku od Jeljcina ume to jasno da artikuliše, ali moramo mu dati do znanja da mu Amerika neće pomoći ako želi da gradi novi ruski konsenzus na ruskom šovinizmu", kaže Dimitri Simes, direktor Niksonovog centra za mir i slobodu u Vašingtonu.

Drugi su još nezadovoljniji: kažu, kada je počela Jeljcinova era, nadali su se da će Jeljcinov naslednik biti mlađa, zdravija verzija disidenta Andreja Saharova, a Jeljcinova era se, eto, okončala mlađom, zdravijom verzijom Jurija Andropova. Sve u svemu, preovladava uverenje da Vladimir Putin nije najlepši poklon koji su SAD mogle da dobiju za novi milenijum.

ULOGA FAMILIJE: Inače, ovdašnji kremljolozi su detaljno analizirali Jeljcinov oproštajni govor: u njemu je bilo mnogo velikih i lepih reči, ali "demokratija" nije pomenuta, iako je za poslednjih osam godina Jeljcin stalno naglašavao da je demokratija visoko na listi njegovih uspeha i prioriteta.

Konkretno, četiri puta je pomenut ustav, a šest puta predstojeći izbori.

Američki analitičari zaključuju da ništa nije slučajno. Jeljcin u oproštajnom govoru naglašava da "on pravi presedan da bi do smene vlasti došlo civilizovano i dobrovoljno". Jeste, smena je bila civilizovana i dobrovoljna ali ne i demokratska, zaključuju neki američki kremljolozi. Ovdašnji mediji citiraju Pavela Voščanina, bivšeg Jeljcinovog sekretara za štampu, koji kaže: "Jeste, Rusija je dobila novog predsednika, ali vlast je ostala u istim rukama." Putina su izabrali i lansirali isti oni kremaljski moćnici, popularno nazvani "Familija", koji su stajali iza Jeljcina: Jeljcinova kćerka Tatjana Djačenko, medijski moćnik Boris Berezovski i načelnik Generalštaba Aleksandar Vološin. "Familija", mala koterija kremaljskih moćnika, uspela je da anonimnog KGB špijuna za samo pet meseci lansira do fotelje gospodara Kremlja, zahvaljujući pre svega velikoj moći i monopolu televizije.

Poslednji Jeljcinov potez mnogi ovde vide kao gušenje demokratije. Kako kaže Voščanin, Jeljcinova epoha nije gotova, njegovi ljudi još su na vlasti. "Familija" o svemu odlučuje i ne pada joj na pamet da deli vlast, pa se Tatjanin odlazak se mogao očekivati.

CAR BORIS: Istoričar Lilja Ševcova iz moskovskog Karnegi centra izjavljuje na američkoj televiziji da sve podseća na vreme careva i bojara: "Nema demokratije tamo gde car Boris imenuje naslednika i poručuje svom narodu da želi da on ubuduće vlada zemljom. Narod će podržati carevog štićenika koji ima neograničenu vlast."

Ševcova to naziva "izabranom monarhijom". Većina američkih eksperata ocenjuju da je Jeljcinov gest nedemokratski jer dolazi iznenada, na talasu prošlomesečnih parlamentarnih izbora: druge partije i pokreti nemaju ni para, ni vremena, ni energije da se ozbiljno suprotstave kandidatu koga je ustoličio Kremlj. Neki povlače paralelu sa carskim vremenima, drugi sa sovjetskim: ljudi će moći da glasaju za jednog kandidata.

Niko ne sumnja da će Putin dobiti javnu podršku za tajno obavljen aranžman u Kremlju.

Druga škola ovdašnjih kremljologa akcenat stavlja na činjenicu da je Jeljcin u zemlji bez ikakve demokratske tradicije ipak uveo novi ekonomski i politički sistem, da je mirno bez krvi srušio komunističku supersilu i da je prvi ruski predsednik koji je dobrovoljno predao vlast nasledniku. Sve ipak ide legalno. Putin je u svom prvom obraćanju naciji naglasio da Jeljcin striktno poštuje ustav i da je predaja vlasti "legalno čista kao suza".

Kritičari naglašavaju da poštovanje Ustava i demokratske procedure, naravno, nije jedno isto. Tovariš Staljin se držao ustava: iza mnogih nesrećnika koji su skončali u Sibiru ostala je precizna dokumentacija o koje su se paragrafe ogrešili.

Američki analitičari tvrde da je Boris Jeljcin bio opsednut činjenicom kako će ostati zabeležen u istoriji. Iako je rado naglašavao da je Rusiju poveo putem demokratije, napravio je cezaristički ustav, po svojoj meri. Prava predsednika su ogromna. Kada se sukobio sa poslanicima, krenuo je tenkovima na Dumu. Najveći deo industrije je privatizovan i cena diktira tržište, ali je najprofitabilnije fabrike pokupovala šačica moćnika iz Jeljcinovog kruga za "šaku kopejki". Taj krug Jeljcinovih prijatelja fantastično se obogatio i pare sklonio na Zapad. U Rusiji vlada otvorena kleptokratija. U međuvremenu, građani su osiromašili, milioni ljudi su ostali bez posla i plate, penzioneri bez penzija, bruto nacionalni dohodak se prepolovio. Ruska vojska, nekad neprikosnovena sila, sada nema para za hranu, pa vojnici moraju da beru pečurke po šumama. Sa samo 33 milijarde dolara, koliko je za vojsku u 2000. godini izdvojio savezni budžet, to je manje nego što su američki potrošači prošle godine ostavili na kasama K-marta, kometarišu oni. (K-mart je inače lanac jeftinih robnih kuća širom Amerike.)

Jeljcin je za sve nedaće krivio predsednike vlade: smenio je šestoricu. I samo povlačenje i imenovanje lojalnog i mocnog saveznika za naslednika, u atmosferi velike korupcije i strašne osvetoljubivosti, mnogi vide kao taktički mudar potez; izvesno je da Putin nece tražiti polaganje računa.

Možda će budući zapadni istoričari biti manje strogi prema Jeljcinu, možda će zaključiti da je tranzicija kroz koju je prošla Rusija bila tako velika i tako složena da je sve ovo što se desilo za vreme Jeljcina u suštini ipak imalo najbolji mogući ishod, zaključuje "Los Anđeles tajms". Možda će kao najveći Jeljcinov uspeh biti ubeleženo da, i pored svih teškoća i poniženja, za vreme njegove osmogodišnje vladavine Rusija nije skliznula u ogoljeni autoritarizam. U jednom se američki analitičari slažu: svemu uprkos, ostalo je da klija seme demokratije u zemlji bez ikakve demokratske tradicije.

Komentator "Njujork tajmsa" Majkl Vajns smatra da nema nikakve sumnje da će, svemu uprkos, Boris Jeljcin biti zabeležen u ruskoj istoriji kao velika figura, poput Petra Velikog, Ivana Groznog, pa čak i Vladimira Iljiča Lenjina.

Za razliku od njih, Jeljcina nije lako i jednostavno definisati: bio je sjajan političar sa vizijom, ali je imao problema sa detaljima. Kao predsednik je bio očajan, kaže Vajns.

Najvažnije je da je Jeljcin imao viziju, ocenjuje i Robert Legvold, politikolog sa Kolumbija univerziteta i stručnjak za Rusiju: "Da Jeljcin nije imao viziju, u Rusiji bi došlo do čiste katastrofe, ali zbog njegove nesposobnosti da mnoge svoje ideje primeni, Rusija se sada suočava sa ogromnim problemima."