NIN-ov roman godine

Pri�a o izdajstvu

Lucidno, bez velikih re�i i te�kih moralnih sudova, Erenrajh opservira rat i ljude u njemu

Tokom pro�le godine, u Srbiji i ostalim zemljama gde se objavljuju knjige na srpskom jeziku �tampano je - ili je bar pristiglo do NIN-ovog �irija za roman godine - oko �ezdeset i pet novih romana pisanih na srpskom; sude�i po tome, reklo bi se da su srpski romansijeri "podbacili" u produktivnosti u odnosu na nekoliko prethodnih godina, kada je znalo biti objavljeno i preko sto novih romana. Kao da su i pisci pratili op�ti ratni sunovrat srpske privrede... Ipak, donekle smanjen broj romana nikako nije zna�io i smanjenje intenziteta i kvaliteta skribomanije: samo neko ko je bio �lan NIN-ovog ili nekog sli�nog �irija zna kakva je muka tra�iti vreme svog jedinog zemaljskog �ivota na desetine neverovatnih paraduhovnih nusprodukata, koji se mogu nazvati romanima samo u onom smislu u kojem se i Stanoje �ebi� mo�e nazvati knji�evnikom. Mada je, ruku na srce, g. Stanoje �isti Tolstoj u pore�enju s prosekom ovda�nje knji�evne makulature. Zato se i gro posla u �iriju sastoji od ra��i��avanja pleve, da bi se tek pred kraj moglo razgovarati o knjigama koje nisu ba� posve uzalud i uludo �tampane.

TARGET-BI�UTERIJA: Osnovno tematsko obele�je romaneskne 1999. poklopilo se - br�e nego �to smo se mogli nadati - s osnovnom tematikom na�ih �ivota u toj godini: s NATO-bombardovanjem i svim �to uz to ide. Najmanje petnaestak (para)romana se makar i ovla� doti�e ove teme, a dobar deo ovih dela stavlja bombardovanje u prvi plan, kao okosnicu radnje. Avaj, ono �to je brzo obi�no je i kuso: ve�ina ovih knjiga pre spada u bezvrednu target-bi�uteriju (dve �ak sadr�e "target" i u naslovu, da se zna!) nego u relevantnu knji�evnost, te joj je i primerenije prodajno mesto neki od �tandova s nare�enim boflom u Knez-Mihailovoj nego neka knji�ara koja dr�i do sebe... Infantilno ideologizovane, pisane s neskrivenom namerom da podra�kaju malogra�anina tamo gde je on (bar u srpskom slu�aju) najosetljiviji - na mitu o Pravedni�koj �rtvi U Raljama Velikog Sveta, ove knji�ice su se nametnule samo svojom agresivno��u i brojno��u, opasno isku�avaju�i �ak i poslovi�nu trpeljivost profesionalnog �itaoca. Na�alost, u jednoj od tematskih ravni, ni knjiga Lep dan za umiranje iskusnog romansijera Mome Kapora ne odmi�e daleko - ne odmi�e, zapravo, ni milimetar - od ovog trenda. Ovo nisu romani teze nego romani tezge! O tome, me�utim, vi�e u slede�em broju "Vremena", kao i o romanu Zorana �iri�a Prislu�kivanje - najprijatnijem osve�enju jedne vrlo mr�ave i turobne godine glede novog srpskog romana - koji je od prve do poslednje re�enice "uronjen" u ratnu tematiku, ali kao savr�eni antipod target-unjkanju i prenemaganju, superioran i estetski i eti�ki svim tim namno�enim otad�binoljubivim nagva�dalima koja volovski uporno, ali i volovski suptilno (man)drljaju na braniku Otad�bine. E, da ho�e neko iz Vojske Jugoslavije da se smiluje i sa�ali na srpsku knji�evnost, pa da ovim samozvanim oficirima za vezu s Duhom Naroda udeli neki vojni �in, mo�da bi se kona�no, zadovolj(e)ni, manuli pisanja!

TUROBNI IZBOR: Neki od afirmisanih i uglednih pisaca potvrdili su svojim novim romanima vlastiti renome, ne prevazilaze�i vlastite ranije dosege: to je slu�aj i sa Baladom o siroma�tvu Milovana Danojli�a ili s novim romanima Miroslava Josi�a Vi�nji�a, Slavka Lebedinskog, Milete Prodanovi�a; Milorad Pavi� je napisao jo� jednu od onih svojih savr�eno organizovanih i "izvedenih" knjiga �ija je jedina mana �to se ba� nikoga ne (do)ti�u, i �to ba� nikome ni�ta ne mogu da zna�e, i �to je ravnodu�ni respekt - ako i takvo �ta mo�e da postoji! - prema nekome ko definitivno nema "muku sa re�ima" ali ima i te kakvu muku sa svim ostalim �to "tvori" knji�evnost, jo� jedino �to prezasi�eni �italac njegovih kitnjastih stilskih ve�bi mo�e da oseti. Neki od afirmisanijih srpskih prozaika vidno su podbacili (npr. Miroslav Savi�evi�), a mnogi od pisaca koji �ine vrh savremene srpske proze ove godine nisu objavili roman: Svetislav Basara, Radoslav Petkovi�, Dragan Veliki�, Milisav Savi� i mnogi drugi romansijeri svih generacija, poeti�kih ili "svetonazornih" opredeljenja, �to je izbor za ovu godinu �inilo jo� turobnijim. Prijatno iznena�enje svakako je debitantski roman Nikole Milo�evi�a Nit miholjskog leta, u kojem se ovaj poznati knji�evni teoreti�ar i filozofski pisac toliko udaljio od vlastitog "profesorskog diskursa" - sa svim njegovim vrlinama i manama - da zaslu�uje sve komplimente za takvu autorsku odva�nost i vitalnost. Ta knjiga tek �eka na pravu kriti�ku recepciju. Vojislav Despotov, elitni izdanak novosadskog avangardnog kruga i zakleti pesnik �ak i kad pi�e prozu, romanom Drvodelja iz Nabisala demonstrirao je i prednosti i ograni�enja svoje poetike: jezi�ku inventivnost, duhovitost, besprekorno vladanje svakom re�enicom i svakim detaljem - i nedoumicu �ta da sa svim tim na kraju zapravo uradi... "Ugra�ena" nekomunikativnost ovakve proze - koju autor, �ini se, ni�im i ne poku�ava da zaba�uri - ide joj direktno na �tetu, a korist na drugoj strani, tj. u pogledu prevratni�ke inventivnosti i pomeranja granica poznatog i vi�enog u srpskoj prozi, nije tolika da bi to u potpunosti opravdala. Goran Mila�inovi� bavi se, na zanimljiv i podsticajan na�in, u Heraklovom grehu tako�e ratnim iskustvom, ali onim iz "rata za teritorije" s po�etka devedesetih, i o toj knjizi �e na ovom mestu, nadam se, biti jo� re�i. Mira Ota�evi� napisala je Ni�eovu sestru, apartnu, eruditsku igrariju s apokrifnom biografijom Fridriha Ni�ea, i bi�e �teta ako ta knjiga pro�e "gluvo", kako ovde obi�no prolaze dela koja je te�ko strpati u neku unapred pripremljenu kriti�arsku fioku.

STRAH I DRHTANJE: Kona�no, re�-dve o nagra�enom romanu Karakteristika Maksimilijana Erenrajha-Ostoji�a (Rad, Beograd, 1999); bilo bi najlak�e i najkomfornije re�i da bi mo�da, u nekoj "beri�etnijoj" godini, ova knjiga ostala bez nagrade. Bilo bi to, me�utim, nepo�teno prema njenom piscu: Erenrajh nije du�an da vodi ra�una o sterilnom dru�tvenom folkloru "knji�evnih sezona", i njegova nagrada je utoliko sasvim zaslu�ena kao �to bi bila zaslu�ena i u slu�aju jo� tri-�etiri ovogodi�nja romana (Milo�evi� i �iri� pre svih). Kratka (132 str.) i nepretenciozna autobiografska romaneskna storija o danima provedenim u Beogradu pod nema�kom okupacijom ima jednu "slu�ajnu", lajtmotivsku srodnost s �iri�evim romanom Prislu�kivanje, iako ih sve ostalo svetlosnim godinama deli: Karakteristika je tako�e "neherojska" ratna storija, po literarnom senzibilitetu pomalo "�e�ka", antijuna�ka, bespo�tedno, do "nepristojnosti" iskrena pri�a o hegemoniji nagona za pre�ivljavanjem... Na samom po�etku, autor - koji dosledno otklanja mistifikacije i zgodne autorske "odstupnice" glede "knji�evnog junaka" i insistira na autobiografskoj potki romana - prise�a se kako je jednog posleratnog dana, sticajem okolnosti, do�ao do svoje "karakteristike" (klju�nog dokumenta o jednom �oveku u vreme hard-boiled komunizma...) koja se bavila i njegovim ratnim danima, i tako po�inje da odmotava film, u svojevrsnoj ispovesti o sopstvenim ratnim sitnim izdajstvima sa krupnim posledicama, ispovesti kojoj nema pandana u srpskoj prozi o ratu, osim ponegde kod Aleksandra Ti�me. Sa �itala�kog stanovi�ta, savr�eno je irelevantno da li �ete izabrati da "Karakteristiku" �itate kao literarnu fikciju s autobiografskim natruhama ili �ete verovati da je "sve to ba� tako bilo"; va�no je to da Erenrajh uspeva u ovoj knjizi da pri�u o okupacionom strahu i drhtanju ispripoveda na na�in koji, dodu�e, ne�e revolucionarno inovirati srpsku prozu - detinjasto je verovati da svaka dobra knjiga mo�e i treba da proizvede takav efekat! - ali �e u samu percepciju rata i koncept ratnog (anti)junaka u savremenoj srpskoj prozi uneti nove tonove. Kao polujevrejin opsednut jedino �eljom da pre�ivi - dok mu, �ini mu se, ceo Wermacht, Gestapo & comp. di�u za vratom... - narator je u stanju da, s jedne strane, poma�e onima koje okupator progoni, ali i da ih ostavi na cedilu ako proceni da bi mogao li�no da bude ugro�en, pa �ak i iz osvete zbog neuzvra�ene ljubavi... Lucidno, bez velikih re�i i te�kih moralnih sudova, Erenrajh opservira rat i ljude u njemu, daleko od linije fronta gde je "sve jasno" i gde postojimo samo "mi" i "oni"; "Karakteristika", otud, govori o neuporedivosti individualnog iskustva i neodgovornosti olakih sudova. Pisac na svakoj stranici pokazuje da mu je stalo samo do li�ne pri�e i samo do zapa�anja o ljudima koje je sam poznavao; na �itaocu je da iz tog "materijala" izvu�e ono �to u pretencioznijim knjigama o ratu tako dre�avo viri i preliva se... dosledno, a posve implicitno insistiraju�i na tome da je u ratu pobedio samo onaj ko ga je pre�iveo, Erenrajh - bez namere da bilo koga podu�ava Istorijskim Istinama ili op�tim na�elima - zapravo, eto �uda, ispisuje, u devedesetim, U potpalublju �etrdesetih!

Glas vi�e

Ninova nagrada za najboji roman objavljen u prethodnoj godini pripala je Maksimilijanu Erenrajhu Ostoji�u za delo Karakteristika u izdanju Rada. Ovakvu odluku doneo je NIN-ov �iri u sastavu Aleksandar Ili�, �or�ije Vukovi�, Bo�ko Ivkov, Svetozar Koljevi� i Teofil Pan�i� ve�inom od tri glasa, dok je glas manje dobio roman Mome Kapora Lep dan za umiranje.

U obrazlo�enju �irija se ka�e da roman Karakteristika na "sveden, zgusnut, nesentimentalan a potresan na�in kazuje mno�inu tragi�nih ljudskih sudbina u Beogradu pod nema�kom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata."