Ambasada Islamske Republike Iran u Beogradu izražava svoje poštovanje i koristi ovu priliku da obavesti da smo, nažalost, bili zaprepašćeni našavši se u situaciji da budemo svedoci karikature koju ste štampali u vašem nedeljniku broj 469, od 1. 1. 2000. godine (specijalni dodatak u vidu kalendara). Na toj karikaturi predstavljen je u negativnom kontekstu, pored nekih nepoželjnih političkih ličnosti međunarodnog poretka, religijski simbol Islamske Republike Iran, i na takav način ste otvoreno povredili lidera, vladu i narod Irana.

Religijski simbol iranskog naroda, koji se sam borio protiv svetske arogancije i diktature, bio je lider najveće revolucije u XX veku. Stavljanjem njegove slike u neadekvatan kontekst, u gore pomenutoj karikaturi, najbolji je pokazatelj istine da autor, ili autori, ove karikature ne poznaju srž Islamske revolucije Irana i da komentarišu sve te čudne međunarodne događaje samo kroz naočare i pogled jedne od najarogantnijih zemalja na svetu - Sjedinjenih Američkih Država.

Možda je taj gospodin, koji je autor te karikature, zaboravio da je, baš zbog tih istih ideja, tog religijskog simbola Irana, za vreme kulminacije vojnog napada NATO-a protiv Jugoslavije Islamska Republika Iran učinila još jedan neviđen i hrabar korak osudivši taj akt, proglasivši ga nelegetimnim.

S obzirom na zauzimanje negativnog stava vašeg magazina protiv Islamskoj Republici Iran u prošlosti, Ambasada Islamske Republike Iran u Beogradu, pored osuđivanja štampanja pomenute karikature koja može da povredi verska osećanja Vlade i naroda Irana, od glavnog urednika nedeljnika "Vreme" zahteva, na osnovu Zakona o javnom informisanju, da objavi ovaj protest Ambasade i da se zvanično, u narednom broju, izvini, te da ubuduće izbegava slične postupke, što bi prirodno moglo imati uticaj na buduću saradnju između dva naroda, Irana i Jugoslavije.

Štaviše, očekuje se da odgovorni ljudi, s obzirom na zajedničke kulturne, političke i ekonomske veze između Irana i Jugoslavije, budu uticajni faktor za unapređenje saradnje između dve zemlje.

Sasvim je jasno da ova ambasada i dalje zadržava svoje pravo korišćenja sudskih i pravnih mehanizama.

Izvinjenje: Glavni urednik se izvinjava što su povređena osećanja lidera, vlade i naroda Irana. Posebno se izvinjava onima čija su religijska osećanja povređena.

Dragoljub Žarković

Contradictio in adiecto iz naslova ovog teksta ima više značaja. Htela bih da vam skrenem pažnju na jednu sitnicu. Ali, to je sitnica koja mnogo znači. Od takvih, naoko malih i beznačajnih sitnica sastoji se naš život. Naša svakodnevica je ispunjena upravo takvim sitnicama. Neko bi možda rekao da je to obična tričarija.

U Novom Sadu je na Gradskoj kući uoči novogodišnjih praznika bilo postavljeno "Srećna Nova godina". I OVE GODINE BILO JE ISPISANO SAMO ĆIRILICOM. Kad se pogleda istorija i sastav stanovništva našeg grada, bilo bi prikladnije da se to napiše latinicom. Ipak u Novom Sadu ne žive samo i isključivo stanovnici pravoslavne veroispovesti.

Ovo bi se moglo rešiti i na sledeći način: do 31. decembra može biti ovaj napis na latinici, a posle 31. mogu se staviti ćirilična slova. Ova varijanta je skuplja, ali je vredna toga da se izdvoji neki dinar više. Prestonica Vojvodine onda bi bila samo bogatija (u duhovnom smislu), a ujedno i svi mi.

Fiona Drijenjovska, Novi Sad

Poštovani gospodine Mijuškoviću,

"Vreme" nije dečji magazin. Dakle, ako se neki "klinac" i interesuje za naše sadržaje, onda je on već dovoljno veliki da shvati da u svetu postoje i ljudi koji imaju i poneki fizički nedostatak, ali ih to ne čini lošijima od nas "normalnih" niti sprečava da vode normalan život, čak ni da postanu predsednici. Složićete se da je na fotografiji prikazano da Boris Jeljcin nema prst, a ne kako mu ga glodalica otkida!

Dalje, šta znači činjenica da ovakvu fotografiju nije trebalo objaviti u prazničnom broju? Znači li to da bi fotografija Borisa Jeljcina obučenog kao Deda-Mraz (pardon, Božić-Bata), sa rukavicama, bila prikladnija "prazničnom" raspoloženju?

A vama za utehu, gospodine Mijuškoviću, "Vreme" je u broju 124, od 9. februara 1993. godine, usred školskog raspusta, na naslovnoj strani objavilo Paju Patka.

Ivan Hrašovec

Čisto sumnjam da će dobri rezultati i visok profesionalni ugled Željka Obradovića odvratiti moćnike u ovoj zemlji da ga najure s kormila košarkaške reprezentacije. Onog trenutka kada Obradović javno uradi nešto, ili izjavi, na liniji koju zastupa politička grupacija "G-17 plus" dobiće "petu ličnu grešku". U "životu" ga u ovom trenutku drži nizak profil angažovanja.

Uzgred, Vladimir Stanković je najbolji sportski novinar u Srbiji.