Policija na tezgi

Prema pravilniku o slu�bi Ministarstva unutra�njih poslova, ovla��ena lica ne smeju se baviti dodatnim delatnostima koje su nespojive sa njihovim zanimanjem. Slikovitije re�eno, policajci ne mogu da poseduju firme, butike, radnje, agencije, ne smeju u slobodno vreme da pru�aju usluge obezbe�ivanja imovine i lica, rade detektivske poslove, da se bave trgovinom na veliko i malo ili, recimo, taksiraju. S druge strane, mogu da se bave slikanjem, pisanjem, sviranjem, zemljoradnjom i sli�nim aktivnostima, pa i da od toga imaju materijalne koristi, ali tako da to ne ometa njihova redovna profesionalna zadu�enja. Ali, "mlad organizam, a prihodi niski", pa su se mnogi poput opevanog inspektora Nagiba upustili i u one "nespojive" poslove.

Jedan od popularnijih poslova kojim se aktivni policajci bave u slobodno vreme upravo je obezbe�ivanje imovine i lica. Po�inje se od stajanja na vratima diskoteka i klubova. Policajci koji su se bavili ovim poslom ka�u da su za to potrebna i "muda" i glava, a zaradi se tek toliko da se malo pristojnije �ivi. Izvan policije je malo jakih a po�tenih momaka koji bi to mogli da rade a da sami ne budu izvor nevolja, bilo svojom grubo��u i potrebom za dokazivanjem, bilo navla�enjem sopstvenih neprijatelja na klub. Policajcima, s druge strane, nije do nepotrebne kavge koja bi neminovno dovela do pitanja �ta su pa oni u slobodno vreme tra�ili na takvom mestu, a njihovo prisustvo, makar i u nezvani�noj ulozi, deluje smiruju�e na razne "faktore nestabilnosti". S druge strane, kad do�e do problema, oni ga re�avaju efikasno i bez suvi�ne "koreografije" �to je za gazdu, kome je stalo da se mesto ne ra��uje po zlu, neobi�no va�no.

Usluge obezbe�enja od aktivnih policajaca tra�e neretko i poslovni ljudi kada treba da obave posao koji uklju�uje no�enje ve�e sume novca (ili nekih drugih vrednosti). Polazi se od toga da su policajci po�teni ljudi, da ne�e "tipovati" mu�teriju, da su obu�eni za taj posao i, �to nije nebitno, da mogu legalno da nose naoru�anje i kada nisu na du�nosti. Neretko se de�ava da biznismeni policajcu �ijom su uslugom zadovoljni ponude stalan posao, manje naporan i znatno bolje pla�en od aktivne slu�be u MUP-u. Prema izvorima "Vremena", nekoliko beogradskih policajaca je tako napustilo slu�bu i oti�lo da obezbe�uje biznismene srpskog porekla koji uspe�no posluju na Zapadu.

Za ovakve poslove ne tra�i se dozvola od pretpostavljenog stare�ine, jer se ona i ne mo�e dobiti. "Kada bih rekao svom �efu da radim ne�to sa strane, odmah bih popio 'pedalu'", ka�e za "Vreme" jedan iskusniji radnik MUP-a. �to se ti�e stare�ina, oni na govorkanja o "tezgama" reaguju na dva na�ina. Ili ih toleri�u ukoliko ne ometaju redovan rad, ili pozovu radnika i upozore ga da "ukoliko radi ne�to sa strane, to odmah prekine, ina�e...". Sve dok o "tezgarenju" sebi podre�enih doznaje samo preko dojava kolega, stare�ina mo�e da bira kako �e da se postavi. Uzima se u obzir da su plate nikakve, da se stambena pitanja ne re�avaju uop�te, da se �esto i�lo na Kosovo (gde uop�te nije bio piknik), pa i da ono �to radnik vidi kad je "u civilu" mo�e biti od koristi u radu. Ukoliko se, pak, pojavi prijava iza koje je neko stao imenom i prezimenom, neminovno se pokre�e disciplinski postupak, koji mo�e da rezultira opomenom, suspenzijom ili izbacivanjem iz slu�be.

Pored pomenutih poslova iz domena struke, policajci nisu neskloni klasi�nom biznisu poput dr�anja tezge, radnje ili kafi�a. Po�to ne postoji mogu�nost registrovanja firme na sopstveno ime, obi�no se kao vlasnik pojavljuje supruga, bliski ro�ak ili dobar prijatelj (koji mo�e biti i ortak u poslu). Motivacija da se ostane u radnom odnosu u MUP-u jesu odre�ene prednosti profesije, recimo, prelazak granice bez carinjenja robe ili nabavka benzina po zvani�noj ceni na pumpi za prioritete. Ono �to se ne toleri�e je da se firma bavi poslovima koji se preklapaju sa policijskim. Recimo, ukoliko supruga policajca ima agenciju za pru�anje usluga obezbe�enja na istoj teritoriji na kojoj radi i njen mu�, bi�e mu skrenuta pa�nja da posao izmesti ili da napusti slu�bu, �ak i ako zakon formalno nije prekr�en.