Prijepolje: Jedinstvo crkve i države

Vladika u policijskoj stanici

U Mileševskoj eparhiji vaskrs neimarskog duha. Novi vladika rekao, "zrno po zrno pogača" i do vaskrsa bivša zgrada policije ima da bude vladičanski dvor

Iza Jovandana zima baš stegla. I to ljudski. Ali, k'o što biva, nije nas iznenadila. I vozovi šipče. Uz takvu prognozu reporter "Vremena" pođe, dole, u Prijepolje vozom, i to sabajle. Kad tamo nema grejanja, a da bude k'o što biva, nema ni vedla u kupeima. Voza, vagona i kupea ima. Sa svanućem, prirodno, reporter uze da se informiše - 'de novinar a neinformisan. Do'vati nedeljnu "Borbu", na prvoj strani i udarno izveštaj sa sednice Upravnog odbora Direkcije za obnovu zemlje. U podnaslovu "Prva faza obnove završena je u najkraćem roku, a ostvaruje se druga faza u skladu s predviđenim planom", u nastavku podnaslova razvoj, standard i bolji život građana. Voz stade, reporter kao i ostali građani sađe s voza. "Borbu" ostavi, iz navike.

35000 ZA PATRIOTE: U Prijepolju 'ladno, sneg suzio glavnu, dugačku i skoro jedinu ulicu, pešaci i vozila idu jedni preko drugih. Sem snega, sve k'o i vazda i stabilno. Lim teče, predsednikuje socijalista Stevan Purić. Prijepolje je višenacionalna sredina - po popisu iz '91. Srba 53, Muslimana 43 odsto - i važno je da sve bude stabilno i pod socijalistima. Kad je važno, onda je tako, stabilno. U privredi kao pre četiri godine, kad nam je predsednik Stevan Purić srpski rekao da se ne nadaju da će biti bolje. I međunacionalno tradicionalno dobri. I Slobodan Milošević još sredinom decembra predložen da jopet bude predsednik socijalista. I opozicija, kakva treba, stabilna, pored SDA, SPO, DS i DSS imaju po jednog odbornika. Uz takve premise i život stabilan. Po proseku plata Prijepolje treće u Republici, ozdo, po ubiranju poreza peto, ozgo.

Istina, potkrade se u toj idili i remetilački faktor, podrazumeva se domaći. Recimo, odbornici SDA-a na oktobarskoj sednici tražili da se u dnevni red uvrsti pitanje vraćanja na posao nekoliko stotina njihovih sunarodnika koji su otpušteni sa posla jer su se za vreme NATO agresije sklonili iz Prijepolja, kao i da se raspravlja o govoru predsednika opštine u povodu Dana oslobođenja predsednika, kad je predsednik oslobodilački prozvao domaće izdajnike. Socijalistička većina rekla jok, i iz budžeta opštine dodelila Patriotskom savezu 35.000 dinara.

Ali, to su tek incidenti koji samo pospešuju jedinstvo i zajednički život. Uostalom, narodni poslanik dr Karolj Kasaš, koji je u decembru, kao izaslanik predsednika Miloševića pustio u saobraćaj obnovljeni most preko Lima, poslao je kao izaslanik telegram predsedniku Puriću, u kome veli: "Poštovanje prema našem predsedniku Slobodanu Miloševiću, našoj otadžbini, srdačan prijem i čast koju ste nam ukazali, Vaš patriotizam i poštovanje građana prema Vama, najbolji su dokaz da ste častan čovek, rodoljub i borac za razvoj naše zemlje." Treba li reći, treba li nabrojati koje atribute zaslužuju građani Prijepolja uz takvog predsednika. Zato ne može biti slučajno da baš u Prijepolju otac Filaret postane vladika Filaret, kome je u nadležnosti Mileševska aparhija. Svi preduslovi za potpunu stabilnost.

ŠEŠELJEV POKLON: Mileševska eparhija je osnovana '92. godine. Prvi vladika je boravio u manastiru Mileševa, drugom, Vasiliju, za eparhijski dom dodeljen je prostor u novoj stambenoj zgradi nedaleko od opštine. Drugi vladika se upokojio... '95, i od tada je Mileševska eparhija bez episkopa. Tako je bilo od 7. jula kada je u Mileševi za episkopa mileševskog ustoličen otac Filaret.

Otac Filaret, koji se i u tom svojstvu iskazao - kako u odbrani vekovnih srpskih ognjišta, tako i vlasti koja je od Boga - malo je reći, snašao se i na novom "poslu". Nema Srbina u Prijepolju koji neće reći da je novi vladika aktivan, službe su redovne, ima tribina sa temom i gostima, osnovan je crkveni hor, pokrenuta veronauka pri crkvama, crkve se grade i obnavljaju, eparhija je u makaronama pomogla prosvetne radnike, vladika je sa rukovodiocima, sa državnim činovnicima, njegova se poštuje, sad što je politički takav, šta se može.

Kao takav, aktivan, vladika izrazi želju da eparhija dobije eparhijski dom iliti vladičanski dvor. Opredeli se za bivšu stanicu milicije na levoj obali Lima, koja već osam godina "zvrji prazna". Opština bila opredelila zgradu za starački dom, ali kad je vladika u pitanju, urgentno jer je vladika zahtevao da se odluka donese do određenog datuma, i po kućama se skupe potpisi odbornika i opština objavi "da se smatra da je doneta odluka kojom se predlaže vladi Republike Srbije da donese odgovarajući akt o otuđenju bez naknade, nepokretnost iz državne svojine u privatnu svojinu u korist Srpske pravoslavne crkve, a za potrebe Mileševske eparhije, i to zgradu sa zemljištem u kojoj je ranije bio smešten SUP u Prijepolju". Kad je odlučila opština, odluči i republička vlada, 24. oktobra u manastiru Mileševa lično potpredsednik vlade Šešelj lično vladiki Filaretu uruči saglasnost Vlade. Kao što je red, tom prilikom Šešelj obeća pomoć vlade u rekonstrukciji zgrade, a vladika se zahvali na dosadašnjoj saradnji. Onda, a prvog dana novembra, predsednik Stevan primi vladiku na njegov i lični zahtev, a sa ciljem da se započeta saradnja između opštine i crkve nastavi za dobrobit svih građana. Zahvaljujući se na dotadašnjoj saradnji (izvor tjednik "Polimlje") gospodin Filaret je istakao: "Vi ste gospodine Puriću prešli sa reči na dela." U otvorenom i srdačnom razgovoru gospodin Filaret je upoznao gospodina Stevana da je, onomad kad je Šešelj doneo saglasnost eparhiji stigao i džip po imenu pajero.

BADNJAK: Onda, prvih dana nove godine, Mileševu posetili savezni funkcioneri Srđa Božović i još dva Bulatovićeva Crnogorca. Saveznici izrazili dobru volju da pomognu, vladika zahvalio na dobroj volji (izvor opet "Polimlje") i rek'o da "moramo ostati jedinstveni - i narod i crkva i država. Crna Gora je desna ruka Srbije. Mi smo jedan narod i jedna crkva". U razgovoru, kome su jošte prisustvovali pripadnici VJ-a i SPS-a, vladika istak'o i dobru saradnju sa predsednikom Stevanom.

Onda je povodom velikih i radosnih hrišćanskih praznika, tačno u nedelju 16. januara, i tačno u hotelu Mileševa, vladika priredio veliki prijem za veliki broj zvanica. Pozdravivši se sa velikim brojem prisutnih vladika je obnarodovao da "gradi kuću", da bi, apelujući na prisutne da pomognu, izrekao onu mudru i plodonosnu - "Zrno po zrno pogača, kamen po kamen, palača".

U međuvremenu Filaret je već objavio da će u okviru episkopske rezidencije biti urađen muzej eparhije, biblioteka, prostor za javne skupove, da eparhija poseduje vrednu biblioteku i predmete "koji su garant srpskog bitisanja i postojanja kroz vekove na prostorima svetske srpske raške zemlje". Objavio i da će pomoći Vlada Srbije, ali i brojni donatori, neko cement, neko građu, cevi, materijal za instalacije, novac, onoliko koliko kome mogućnosti dozvoljavaju"...

Pošto se dve 'iljade godina hrišćanstva u Mileševskoj eparhiji obeležava "vaskrsom neimarskog duha", zgrada treba da bude gotova i preuređena do Vaskrsa. Odemo do bivše policijske stanice. Još nosi broj jedan. Već postavljena plava zaštitna ograda "Inžinjering Velimirović", ladno, radi se.

U prizemlju rešetke na prozorima, pored rasklimanih ulaznih vrata oveći badnjak. Glavni inženjer predusretljiv. Skinuli su krov, podove, izbijaju zidove, sve što budu vladikine želje to će uraditi. Majstori ogulili sve do japije, sve će biti ojačano, objašnjava inženjer, i sve po želji, novi krov, kompletna stolarija, podovi, granitna keramika, mermer, hrastov parket, termička izolacija, moderni kamini... velike mogućnosti. Ima i podrum, zatvor li je bio, kaže, oni nisu mnogo pitali, a ni vladika nije o tome. Silazimo u podrum, mračne prostorije, daščani podesti, gomile dušeka, ćebad... Ko je ovde ost'o živ alal mu vera, inženjer će. Penjemo se na sprat, buduće potkrovlje, izbijaju se zidovi, proširuju prostorije, sve zajedno preko 1300 kvadrata.

Okrenemo telefonom vladiku, ne bi li ga sreli, i od njega čuli koju. Javi se ženski glas, kaže vladika u putu, juče bio u Beogradu. Setimo se, tačno, videli smo ga preko TV-a u prvom redu na onome što je Šešelj nazvao Otadžbinskim kongresom svoje partije. Kasnije odemo lično, prizemlje nove zgrade, crna tabla "Srpska pravoslavna crkva eparhija Mileševska", ispod nje interfon, u njega udenut papirić, rukom ispisano Filaret. Pritisnemo dugme, ženski glas. Ženski glas izađe, punačka žena, ljubazna, vladika se javljao mobilnim, rekla da smo zvali, ne zna novinara Todorovića, da navratimo za dva sata. Navratimo, ni na interfon se niko ne oglašava, a vidimo nema ni džipa.