Hrvatska - predsednički izbori

Mesićev juriš na vrh

Za samo dve nedelje kampanje, Stipe Mesić je od autsajdera postao favorit hrvatskih birača, jer je najbolje razumeo u kojoj meri se istorija Hrvatske ubrzala tokom Tuđmanove bolesti i posle njegove smrti. U drugom krugu izbora očekuje se dramatična i prljava borba Budiše i Mesića

(Od našeg specijalnog izveštača iz Zagreba)

Negde oko pola tri ujutro 25. januara, u svom izbornom štabu smeštenom u Novinarskom domu u Zagrebu, Stipe Mesić, umoran ali veoma koncentrisan, nije dopustio da ga pobednički adrenalin ponese. Na pitanje grupe novinara otkuda takva razlika između rezultata parlamentarnih izbora, kada je Mesićeva Hrvatska narodna stranka prošla relativno slabo, i večerašnjeg uverljivog vođstva u prvom krugu predsedničkih izbora (41,11 odsto), Mesić je kratko odgovorio: "Tada su glasali protiv - sada glasaju za".

Vremenska dinamika odigrala je ključnu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji: trebalo je misliti brzo, trebalo je uočiti razmere novostečenog samopouzdanja hrvatskog biračkog tela, konačno oslobođenog tupe i dosadne patrijarhalne diktature Tuđmana i HDZ-a. Za razliku od pobedničkog dvoseda Račan- Budiša, koji nije umeo da sakrije svoje oblizivanje nad novostečenom vlašću, Stipe Mesić je tokom cele kampanje igrao upravo na razliku između sebe i Tuđmana. Ta je razlika najblaže rečeno drastična; mnogo veća od razlike između Tuđmana i Dražena Budiše, Mesićevog glavnog protivnika.

SKUPO OPUŠTANJE: Budiša se, naime, malo opustio posle pobede od 3. januara: dopustio je sebi neke veoma pogrešne izjave, a nije do kraja naučio da se obraća masi, mada je dosta napredovao. Tako je Budiša prvo izjavio kako bi njegov poraz na predsedničkim izborima onemogućio pobedničkoj koaliciji da ispuni predizborna obećanja, što je shvaćeno kao neukusna ucena. Onda je rekao kako će 24. januara njegov rodni Drniš "postati glavni grad Hrvatske", što je shvaćeno kao pretnja novim Kumrovcem, tj. Velikim Trgovišćem. Na kraju je, pred sam kraj kampanje, iz Budišinog štaba, koji predvodi prevrtljivi Raspućin i zli duh SDP-a Zdravko Tomac, počela crna propaganda: Mesić je optužen da ga finansiraju ekstremna levica na čelu sa Feral Tribuneom, muslimani i razne međunarodne organizacije. "Slobodna Dalmacija", inače hadezeovski ekstremno desni biltenčić, optužila je Mesića dan pred početak izborne tišine da je bio "doušnik Udbe" i obećala "dokumentaciju"; ne zna se još da li je taj prljavi udarac poslednja osveta hadezeovaca ili pak prva usluga novog glavnog urednika Josipa Jovića novoj vlasti. Zna se samo da je optužba fantastična; uostalom, kao izvor se navodi čuveni general Ljubo Ćesić Rojs, bivši šofer koji se obogatio kao načelnik inženjerije Hrvatske vojske na monopolu nad građevinskim radovima, čovek čija privatna firma u Hercegovini i vojna inženjerija nikako ne mogu da se odvoje. Taj isti general-šofer izjavio je u jednom trenutku da vojska neće moći da prihvati Mesića za vrhovnog komandanta, ali je bio ućutkan pre nego što je napravio još neku štetu. Zabrinut nad takvim razvojem, Ivica Račan, budući premijer, osetio je potrebu da jasno stavi do znanja da mu se to ne sviđa i da podseti saveznike da je Mesić ipak koalicioni partner sa kojim "treba održati dobre odnose". Stipe Mesić je u svojoj kampanji bio konstruktivan i korektan prema koalicionim saveznicima, ali daleko nemilosrdniji od njih prema HDZ-u, što je igralo ulogu. Uostalom, on je znao o čemu govori, jer je u HDZ-u bio od osnivanja do 1994, kada je iz stranke izašao ne slažući se upravo sa najkatastrofalnijom Tuđmanovom politikom, onom prema Bosni i Hercegovini. Osim toga, Mesić bi kao predsednik republike mnogo manje zavisio od državnog aparata zasićenog hadezeovcima tokom proteklih deset godina.

TRI FAKTORA: Druga prednost Stipe Mesića kombinacija je njegovog karaktera, političke pameti i političke orijentacije. Ta tri ključna faktora kod njega su raspoređena u skoro idealnoj ravnoteži. On je šarmantan i topao čovek; duhovit je i stalno se i rado smeje; galantan je i otvoren, i žene ga vole; onako onizak i temeljit, nalik ježu, ostavlja utisak tople krznene životinjice; lutka napravljena po njemu sigurno bi dobro išla kod male dece. Taj Slavonac je hedonist i voli život; ne gnjavi sa velikim idejama, malim narodima, stolećem sedmim i iranskom etnogenezom hrvatstva svekolikog, već pokazuje u budućnost.

Svi znaju da nije pohlepan i da mu se ne može pronaći ni naznaka korupcije. Poreklo i biografija su mu bez mrlje: partizansko dete čija je rodbina stradala u Jasenovcu i čiju je babu pred njegovim očima zaklao lokalni ustaša, pa su ga partizani uzeli sebi u planinu 1942. da ga spasu. Posle rata taj ustaša je uhvaćen, ali Mesićev otac, kažu, nije tražio njegovu glavu (mada je mogao), pa je osuđen na 20 godina; 1972. Mesić kao pristalica "maspoka" nalazi ga u istom zatvoru kada je osuđen i sam; još jedna balkanska priča... Stipe Mesić ima ženu Srpkinju, kozaračko dete, ali mu niko ne može zameriti da nije dobar Hrvat zato što se toga ne stidi. Već taj kontrapunkt sa Tuđmanom koji se ponosio što mu žena nije "ni Srpkinja, ni Židovka", iako je vlasnica ogromne neoporezovane količine opranih deviza nepoznatog porekla, dovoljan je normalnom čoveku.

Za razliku od Mesića, njegovi konkurenti za predsednički položaj imaju drugačije karakterne crte i biografije. Mate Granić (22,4 odsto, ne ide u drugi krug) sjajan je lekar i strpljiv diplomata, "samozatajan" i skroman, najviše nalik na mlađanog ministranta u jezuitskoj crkvi (odatle nadimak "Očenašek"). Ali, Granić nikada nije bio više od činovnika i Tuđmanovog kurira i još gore: jedan hrvatski ambasador naziva ga "komunalnim djelatnikom", jer "ide i čisti svuda gde Tuđman zas...". Ta nezahvalna, mada društveno korisna delatnost, međutim, nije preporuka za šefa države. Još manje je to samo članstvo u HDZ-u; Granić se sada kaje što nije izašao iz stranke na vreme (kad je bio siguran da se Tuđman neće probuditi iz kome, to jest) i išao kao nezavisni kandidat. Rezultate izbora Granić je demonstrativno čekao u jednom lokalu nedaleko od sedišta HDZ-a, što je iznerviralo njegove stranačke kolege; gotovo je izvesno da će Granić biti marginaliziran u stranci, jer je upravo na nju bacio krivicu za svoj neuspeh na predsedničkim izborima.

NAPREDAK: Dražen Budiša (27,7 odsto) je, s druge strane, intelektualac, markantan čovek, ali donekle uštogljen i krut. Tokom predizbornih kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore, Budiša je (slično Zoranu Đinđiću svojevremeno) naučio mnogo i napredovao u javnim nastupima. Na odličnim TV spotovima cepao je drva sa Račanom, svirao klarinet sa popularnim rokerima i uopšte otkrio svoju skrivenu dimenziju zanimljivog tipa koji svašta zna, nego je nekako stidljiv. Ono što je Budišu usporilo u prvom krugu kampanje za predsedničke izbore izgleda da je bila kombinacija političkog programa i zakasnelog otvaranja svoje ličnosti. Budiša, naime, nije uspeo da sakrije svoje ambicije; deo iznerviranog biračkog tela osumnjičio ga je da želi da postane novi Tuđman. Razočarani hadezeovci radije su glasali za Mesića, koji je ipak bio njihov i koji oličava ono što neki od njih vide kao "autentične" i izneverene vrednosti stranke, nego za Budišu koji je oduvek protivnik.

S obzirom na to da su ostali predsednički kandidati dobili zanemarljiv broj glasova, Dražen Budiša i Stipe Mesić boriće se za onih Granićevih 22,4 odsto glasova iz prvog kruga. Budišina prednost u drugom krugu biće podrška jakih aparata njegove i Račanove stranke na terenu i njegov imidž "ozbiljnog čoveka" sa besprekornom biografijom odmerenog hrvatskog nacionaliste. Štaviše, Budiša je u nekoliko novijih intervjua veoma razumno smestio nacionalizam kao program na njegovo mesto - u prošlost, a istakao demokratiju, evropske integracije i vladavinu prava u prvi plan.

To, međutim, ne isključuje nastavak prljave igre protiv Mesića, već započete ovih dana. Stipe Mesić na čisto političkom planu ima jednu veliku prednost: on veoma glasno i odlučno govori ono što biračko telo tiho misli. On je Hercegovcima, najomraženijoj etničkoj grupi u Hrvata, jasno skresao da ubuduće ima da rade, a ne da se grebu o novac hrvatskih poreskih obveznika i da zaborave na Veliku Hrvatsku koju im je Tuđman obećavao; Mesićeva obećanja da će predsednička ovlašćenja, protokol i dvor smanjiti na skromnu i praktičnu meru uverljivija su od Budišinih. Najvažniji Mesićev adut, međutim, jeste nedvosmisleno obećanje da će predsedničku moć, koja je po sadašnjem ustavu ogromna, iskoristiti za uspostavljanje stroge demokratske podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da će uspostaviti mehanizme provere i ravnoteže (checks and balances) i da će on biti element te provere i ravnoteže, kontrolor svojih koalicionih partnera.

Ubedljivo vođstvo Stipe Mesića u prvom krugu predsedničkih izbora moglo bi biti izraz želje biračkog tela da ne stavi sva jaja u istu korpu i da jednu vlast dodeli jednima, a drugu nekom drugom, kad je HDZ kao opozicija već sam sebe iskompromitovao preko svake mere. S druge strane, Budiša i njegove pristalice više puta su neoprezno i nepotrebno razglabali o potrebi "jedinstva vlasti", što je jako ličilo na Tuđmanovo populističko - "državotvorno" shvatanje politike.

DVA KONCEPTA: Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj biće borba između dva politička i marketinška koncepta: s jedne strane je ekstrovertni, šarmantni i jednostavni Stipe Mesić, okrenut praksi i prizemnim pitanjima, okružen lepim ženama i simpatičnim muškarcima, čovek koji nema šta da izgubi, pa sebi može da dozvoli iskrenost i da govori ono što misli; s druge strane je pametni i obrazovani Dražen Budiša, sa dve najjače stranke iza sebe, čovek koji tek sada otkriva javnosti svoje bolje osobine i sebe kao ljudsko biće, ali i čovek koji ima šta da izgubi i koji mora da vodi računa o saveznicima, o administraciji koju će naslediti i o svojoj političkoj budućnosti u slučaju poraza. Naime, važna su mesta već obećana ili popunjena u koalicionim dogovorima, pa Budiši ako ne postane predsednik ostaje samo mesto šefa stranke i zastupničko mesto u Saboru. On sam, sujetan kakav je, ne bi prihvatio niže izvršne funkcije. Drugi krug izbora za predsednika Republike Hrvatske "igra se" 7. februara, u ponedeljak.