Hrvatska - predsedni�ki izbori

Mesi�ev juri� na vrh

Za samo dve nedelje kampanje, Stipe Mesi� je od autsajdera postao favorit hrvatskih bira�a, jer je najbolje razumeo u kojoj meri se istorija Hrvatske ubrzala tokom Tu�manove bolesti i posle njegove smrti. U drugom krugu izbora o�ekuje se dramati�na i prljava borba Budi�e i Mesi�a

(Od na�eg specijalnog izve�ta�a iz Zagreba)

Negde oko pola tri ujutro 25. januara, u svom izbornom �tabu sme�tenom u Novinarskom domu u Zagrebu, Stipe Mesi�, umoran ali veoma koncentrisan, nije dopustio da ga pobedni�ki adrenalin ponese. Na pitanje grupe novinara otkuda takva razlika izme�u rezultata parlamentarnih izbora, kada je Mesi�eva Hrvatska narodna stranka pro�la relativno slabo, i ve�era�njeg uverljivog vo�stva u prvom krugu predsedni�kih izbora (41,11 odsto), Mesi� je kratko odgovorio: "Tada su glasali protiv - sada glasaju za".

Vremenska dinamika odigrala je klju�nu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji: trebalo je misliti brzo, trebalo je uo�iti razmere novoste�enog samopouzdanja hrvatskog bira�kog tela, kona�no oslobo�enog tupe i dosadne patrijarhalne diktature Tu�mana i HDZ-a. Za razliku od pobedni�kog dvoseda Ra�an- Budi�a, koji nije umeo da sakrije svoje oblizivanje nad novoste�enom vla��u, Stipe Mesi� je tokom cele kampanje igrao upravo na razliku izme�u sebe i Tu�mana. Ta je razlika najbla�e re�eno drasti�na; mnogo ve�a od razlike izme�u Tu�mana i Dra�ena Budi�e, Mesi�evog glavnog protivnika.

SKUPO OPU�TANJE: Budi�a se, naime, malo opustio posle pobede od 3. januara: dopustio je sebi neke veoma pogre�ne izjave, a nije do kraja nau�io da se obra�a masi, mada je dosta napredovao. Tako je Budi�a prvo izjavio kako bi njegov poraz na predsedni�kim izborima onemogu�io pobedni�koj koaliciji da ispuni predizborna obe�anja, �to je shva�eno kao neukusna ucena. Onda je rekao kako �e 24. januara njegov rodni Drni� "postati glavni grad Hrvatske", �to je shva�eno kao pretnja novim Kumrovcem, tj. Velikim Trgovi��em. Na kraju je, pred sam kraj kampanje, iz Budi�inog �taba, koji predvodi prevrtljivi Raspu�in i zli duh SDP-a Zdravko Tomac, po�ela crna propaganda: Mesi� je optu�en da ga finansiraju ekstremna levica na �elu sa Feral Tribuneom, muslimani i razne me�unarodne organizacije. "Slobodna Dalmacija", ina�e hadezeovski ekstremno desni bilten�i�, optu�ila je Mesi�a dan pred po�etak izborne ti�ine da je bio "dou�nik Udbe" i obe�ala "dokumentaciju"; ne zna se jo� da li je taj prljavi udarac poslednja osveta hadezeovaca ili pak prva usluga novog glavnog urednika Josipa Jovi�a novoj vlasti. Zna se samo da je optu�ba fantasti�na; uostalom, kao izvor se navodi �uveni general Ljubo �esi� Rojs, biv�i �ofer koji se obogatio kao na�elnik in�enjerije Hrvatske vojske na monopolu nad gra�evinskim radovima, �ovek �ija privatna firma u Hercegovini i vojna in�enjerija nikako ne mogu da se odvoje. Taj isti general-�ofer izjavio je u jednom trenutku da vojska ne�e mo�i da prihvati Mesi�a za vrhovnog komandanta, ali je bio u�utkan pre nego �to je napravio jo� neku �tetu. Zabrinut nad takvim razvojem, Ivica Ra�an, budu�i premijer, osetio je potrebu da jasno stavi do znanja da mu se to ne svi�a i da podseti saveznike da je Mesi� ipak koalicioni partner sa kojim "treba odr�ati dobre odnose". Stipe Mesi� je u svojoj kampanji bio konstruktivan i korektan prema koalicionim saveznicima, ali daleko nemilosrdniji od njih prema HDZ-u, �to je igralo ulogu. Uostalom, on je znao o �emu govori, jer je u HDZ-u bio od osnivanja do 1994, kada je iz stranke iza�ao ne sla�u�i se upravo sa najkatastrofalnijom Tu�manovom politikom, onom prema Bosni i Hercegovini. Osim toga, Mesi� bi kao predsednik republike mnogo manje zavisio od dr�avnog aparata zasi�enog hadezeovcima tokom proteklih deset godina.

TRI FAKTORA: Druga prednost Stipe Mesi�a kombinacija je njegovog karaktera, politi�ke pameti i politi�ke orijentacije. Ta tri klju�na faktora kod njega su raspore�ena u skoro idealnoj ravnote�i. On je �armantan i topao �ovek; duhovit je i stalno se i rado smeje; galantan je i otvoren, i �ene ga vole; onako onizak i temeljit, nalik je�u, ostavlja utisak tople krznene �ivotinjice; lutka napravljena po njemu sigurno bi dobro i�la kod male dece. Taj Slavonac je hedonist i voli �ivot; ne gnjavi sa velikim idejama, malim narodima, stole�em sedmim i iranskom etnogenezom hrvatstva svekolikog, ve� pokazuje u budu�nost.

Svi znaju da nije pohlepan i da mu se ne mo�e prona�i ni naznaka korupcije. Poreklo i biografija su mu bez mrlje: partizansko dete �ija je rodbina stradala u Jasenovcu i �iju je babu pred njegovim o�ima zaklao lokalni usta�a, pa su ga partizani uzeli sebi u planinu 1942. da ga spasu. Posle rata taj usta�a je uhva�en, ali Mesi�ev otac, ka�u, nije tra�io njegovu glavu (mada je mogao), pa je osu�en na 20 godina; 1972. Mesi� kao pristalica "maspoka" nalazi ga u istom zatvoru kada je osu�en i sam; jo� jedna balkanska pri�a... Stipe Mesi� ima �enu Srpkinju, kozara�ko dete, ali mu niko ne mo�e zameriti da nije dobar Hrvat zato �to se toga ne stidi. Ve� taj kontrapunkt sa Tu�manom koji se ponosio �to mu �ena nije "ni Srpkinja, ni �idovka", iako je vlasnica ogromne neoporezovane koli�ine opranih deviza nepoznatog porekla, dovoljan je normalnom �oveku.

Za razliku od Mesi�a, njegovi konkurenti za predsedni�ki polo�aj imaju druga�ije karakterne crte i biografije. Mate Grani� (22,4 odsto, ne ide u drugi krug) sjajan je lekar i strpljiv diplomata, "samozatajan" i skroman, najvi�e nalik na mla�anog ministranta u jezuitskoj crkvi (odatle nadimak "O�ena�ek"). Ali, Grani� nikada nije bio vi�e od �inovnika i Tu�manovog kurira i jo� gore: jedan hrvatski ambasador naziva ga "komunalnim djelatnikom", jer "ide i �isti svuda gde Tu�man zas...". Ta nezahvalna, mada dru�tveno korisna delatnost, me�utim, nije preporuka za �efa dr�ave. Jo� manje je to samo �lanstvo u HDZ-u; Grani� se sada kaje �to nije iza�ao iz stranke na vreme (kad je bio siguran da se Tu�man ne�e probuditi iz kome, to jest) i i�ao kao nezavisni kandidat. Rezultate izbora Grani� je demonstrativno �ekao u jednom lokalu nedaleko od sedi�ta HDZ-a, �to je iznerviralo njegove strana�ke kolege; gotovo je izvesno da �e Grani� biti marginaliziran u stranci, jer je upravo na nju bacio krivicu za svoj neuspeh na predsedni�kim izborima.

NAPREDAK: Dra�en Budi�a (27,7 odsto) je, s druge strane, intelektualac, markantan �ovek, ali donekle u�togljen i krut. Tokom predizbornih kampanja za parlamentarne i predsedni�ke izbore, Budi�a je (sli�no Zoranu �in�i�u svojevremeno) nau�io mnogo i napredovao u javnim nastupima. Na odli�nim TV spotovima cepao je drva sa Ra�anom, svirao klarinet sa popularnim rokerima i uop�te otkrio svoju skrivenu dimenziju zanimljivog tipa koji sva�ta zna, nego je nekako stidljiv. Ono �to je Budi�u usporilo u prvom krugu kampanje za predsedni�ke izbore izgleda da je bila kombinacija politi�kog programa i zakasnelog otvaranja svoje li�nosti. Budi�a, naime, nije uspeo da sakrije svoje ambicije; deo iznerviranog bira�kog tela osumnji�io ga je da �eli da postane novi Tu�man. Razo�arani hadezeovci radije su glasali za Mesi�a, koji je ipak bio njihov i koji oli�ava ono �to neki od njih vide kao "autenti�ne" i izneverene vrednosti stranke, nego za Budi�u koji je oduvek protivnik.

S obzirom na to da su ostali predsedni�ki kandidati dobili zanemarljiv broj glasova, Dra�en Budi�a i Stipe Mesi� bori�e se za onih Grani�evih 22,4 odsto glasova iz prvog kruga. Budi�ina prednost u drugom krugu bi�e podr�ka jakih aparata njegove i Ra�anove stranke na terenu i njegov imid� "ozbiljnog �oveka" sa besprekornom biografijom odmerenog hrvatskog nacionaliste. �tavi�e, Budi�a je u nekoliko novijih intervjua veoma razumno smestio nacionalizam kao program na njegovo mesto - u pro�lost, a istakao demokratiju, evropske integracije i vladavinu prava u prvi plan.

To, me�utim, ne isklju�uje nastavak prljave igre protiv Mesi�a, ve� zapo�ete ovih dana. Stipe Mesi� na �isto politi�kom planu ima jednu veliku prednost: on veoma glasno i odlu�no govori ono �to bira�ko telo tiho misli. On je Hercegovcima, najomra�enijoj etni�koj grupi u Hrvata, jasno skresao da ubudu�e ima da rade, a ne da se grebu o novac hrvatskih poreskih obveznika i da zaborave na Veliku Hrvatsku koju im je Tu�man obe�avao; Mesi�eva obe�anja da �e predsedni�ka ovla��enja, protokol i dvor smanjiti na skromnu i prakti�nu meru uverljivija su od Budi�inih. Najva�niji Mesi�ev adut, me�utim, jeste nedvosmisleno obe�anje da �e predsedni�ku mo�, koja je po sada�njem ustavu ogromna, iskoristiti za uspostavljanje stroge demokratske podele vlasti na zakonodavnu, izvr�nu i sudsku, da �e uspostaviti mehanizme provere i ravnote�e (checks and balances) i da �e on biti element te provere i ravnote�e, kontrolor svojih koalicionih partnera.

Ubedljivo vo�stvo Stipe Mesi�a u prvom krugu predsedni�kih izbora moglo bi biti izraz �elje bira�kog tela da ne stavi sva jaja u istu korpu i da jednu vlast dodeli jednima, a drugu nekom drugom, kad je HDZ kao opozicija ve� sam sebe iskompromitovao preko svake mere. S druge strane, Budi�a i njegove pristalice vi�e puta su neoprezno i nepotrebno razglabali o potrebi "jedinstva vlasti", �to je jako li�ilo na Tu�manovo populisti�ko - "dr�avotvorno" shvatanje politike.

DVA KONCEPTA: Drugi krug predsedni�kih izbora u Hrvatskoj bi�e borba izme�u dva politi�ka i marketin�ka koncepta: s jedne strane je ekstrovertni, �armantni i jednostavni Stipe Mesi�, okrenut praksi i prizemnim pitanjima, okru�en lepim �enama i simpati�nim mu�karcima, �ovek koji nema �ta da izgubi, pa sebi mo�e da dozvoli iskrenost i da govori ono �to misli; s druge strane je pametni i obrazovani Dra�en Budi�a, sa dve najja�e stranke iza sebe, �ovek koji tek sada otkriva javnosti svoje bolje osobine i sebe kao ljudsko bi�e, ali i �ovek koji ima �ta da izgubi i koji mora da vodi ra�una o saveznicima, o administraciji koju �e naslediti i o svojoj politi�koj budu�nosti u slu�aju poraza. Naime, va�na su mesta ve� obe�ana ili popunjena u koalicionim dogovorima, pa Budi�i ako ne postane predsednik ostaje samo mesto �efa stranke i zastupni�ko mesto u Saboru. On sam, sujetan kakav je, ne bi prihvatio ni�e izvr�ne funkcije. Drugi krug izbora za predsednika Republike Hrvatske "igra se" 7. februara, u ponedeljak.