Slovenija u knjizi kontroverznog autora

Kula od ogovaranja

Da je u Sloveniji na snazi srpski Zakon o informisanju, Slivnik i saradnici ne samo da bi ostali bez sve imovine ve� bi im i �ivot bio u opasnosti...

Bo�i�ne i novogodi�nje praznike mnogi Slovenci potro�ili su na �itanje najnovije knjige Danila Slivnika, nekada�njeg dopisnika "Dela" iz Moskve i kasnije glavnog urednika desni�arske revije "Mag". Naslov dela je "Putnikov izve�taj". Aluzija na seriju sumnjivih novinarskih izve�taja koji su pre koju godinu, na vrhuncu antijugo, antisrpske i anti-udba, paranoje zapljusnuli slovena�ke medije. Sve bazirano na anonimnim dojavama i, kasnije se pokazalo, uglavnom la�iranim dokumentima. U jednom od tih fabrikata objavljen je spisak saradnika biv�ih jugoslovenskih tajnih slu�bi - sve novinara levog spektra medijske scene. Nije se dugo �ekalo na odgovor - iz dobro obave�tenih krugova stigla je informacija da je i Slivnik tezgario za Udbu i da je njegovo agentsko ime u Moskvi bilo "Putnik". I otuda naslov knjige; �ovek se srodio sa datom mu rolom.

D. Slivnik je u ovda�njoj javnosti poznat po svojim kontroverznim stavovima i va�i za jednog od propagatora "teorije zavere". Sa�eto u �etiri re�i: stara nomenklatura vlada Slovenijom.

Teza je stara i ve� unekoliko potro�ena, a prvi put je lansirana 1996. godine u Slivnikovoj prvoj knjizi "Ku�anov klan". Slivnika, jednog od najmla�ih �lanova poslednjeg slovena�kog CK SK-a (kasnije �e u promenjenim politi�kim okolnostima uzneseno tvrditi da je u Centralni komitet za�ao samo zato "da bi ga demokratizovao iznutra"), ve� nekoliko godina smatraju medijskom toljagom Janeza Jan�e. Zato mo�da ne �udi �to su izlazak njegove najnovije knjige mnogi komentatori propratili �utanjem; a �tivo, nema sumnje, �itaoca ne mo�e ostaviti ravnodu�nim. Sam svoj izdava�, Danilo Slivnik na koricama "Putnikovog izve�taja" razotrkiva da bi �eleo da se njegovo pisanije svrsta u politi�ku publicistiku, na �ijem je rubu mo�da bila njegova prva knjiga. S drugom knjigom je, me�utim, u razotkrivanju oti�ao predaleko i - zaglibio u vode pornografije.

Protagonisti su vode�i slovena�ki politi�ari i novinari, doju�era�nje Slivnikove kolege i saradnici. Doma�i analiti�ari smatraju kako su Slivnikov stil i motiv jadan primer kako nisko u dekadenciji mo�e da padne demokratija. Iz ugla Slivnikove knjige, me�utim, postaje jasno i koliko je Srbija daleko od Slovenije. Da je u Sloveniji na snazi srpski Zakon o informisanju, Slivnik i saradnici ne samo da bi ostali bez sve imovine ve� bi im i �ivot bio u opasnosti...

Vratimo se radnji. Ta je ionako okosnica knjige. RADNJA - seksualne navike i stranputice mnogih "uglednih gra�ana Slovenije", od odgovornog urednika "Dela" (za Mitju Mer�ola, dakle, pi�e da je "impotentan") do svih doju�era�njih Slivnikovih kamarada za koje bele�i (poimence) da su alkoholi�ari, neradnici, podrepnici, politi�ki poslu�nici i uop�te - "lumpenproletarijat".

MOBILNI PRISLU�KIVA�: Knjiga je podeljena na osam poglavlja u kojima Slivnik poput nekog amatera - na osnovu sedmodnevne ekskurzije! - opisuje svoje poimanje prilika u Moskvi, situacije u Srbiji i na Balkanu, garniraju�i svoj politi�ki kredo obra�unima balkanskih mafija�a u Sloveniji (koji, treba li i sumnjati - izvoze u SR Jugoslaviju najbolju slovena�ku robu, a za uzvrat Sloveniju prljaju heroinom i sli�nim); kad ponestane �tofa, Slivnik pasionirano prepri�ava dosad dobro �uvane tra�eve (ko, kako, s kim, koliko), a nije mu strano ni slu�enje glasinama iz raznih politi�kih kuloara i kuhinja. Stil je prepoznatljiv - iza "najverovatnije", "po svemu sude�i" i "navodno" di�e se veli�anstvena Slivnikova kula od ogovaranja, opanjkavanja i jeftinog humora. Za ponosnog �itaoca dovoljan razlog da ni za �ivu glavu ne prizna svojoj bli�oj i daljoj okolini da je knjigu (po ceni od 60 DM) uzeo u ruke, a kamoli �itao.

Ipak. Ima nekoliko stvari zbog kojih je "Putnikov izve�taj" vredan doma�eg zadatka. Nedostatak istra�iva�kog aparata i �injenica Slivnik nadokna�uje slikama - atmosferom i opisima. Recimo, kako se u nekoj kafani sreo sa trojicom svojih dou�nika: "Dok sam sedao za sto koji je izabrao najstariji, neki mra�an tip za koga sam bio siguran da je dr�avni slu�benik, sva trojica su jo� jednom pogledala po prostoriji i kao po komandi izvadila mobilne telefone. Prvo su ih isklju�ili, a onda izvadili i baterije. Kako nisam u�inio isto, prvo su me nekoliko trenutaka za�u�eno gledali, a onda rekli da uradim �to i oni... Da je to preventivna mera protiv prislu�kivanja! I dalje sam ih zbunjeno gledao, pa su mi objasnili da je pomo�u nekih mobilnih telefona mogu�e prislu�kivati iako su isklju�eni i sa njih nije uspostavljena veza... Posle sam se raspitao i saznao da se zaista mo�e prislu�kivati sa mobilnih telefona �ak i ako nisu uklju�eni, mada te sprave (za vezu - prim. aut.) ko�taju mnogo, oko dva do tri miliona dolara."

Tu je i zanimljivo svedo�enje o razvoju slovena�ke scene na politi�kom i medijskom podru�ju i ko su danas najuticajniji ljudi u slovena�kim medijima. Slovenija je izbegla model rasprodaje medija zapadnim kompanijama (zahvaljuju�i sku�enom tr�i�tu, ali i restriktivnijem zakonodavstvu), pa je grabe� su�en na neka poznata doma�a imena. Slivnik tvrdi da je me�u najva�nijim slovena�kim medijskim li�nostima Jure Apih, predsednik Uprave novinske ku�e "Delo" i vlasnik 1,8 odsto "Delovih" deonica, koje trenutno vrede oko 1,7 miliona nema�kih maraka (proletos su vredele oko 2,4 miliona). Apihov udeo u tabloidu "Slovenske novice" iznosi 3,5 odsto, �to predstavlja dodatnih pola miliona nema�kih maraka. (Jure Apih je, uzgred, bio jedan od dvoje ili troje ljudi u dvomilionskoj Sloveniji koji su u vreme NATO bombardovanja SRJ smogli snage da javno postave neka neugodna pitanja u vezi sa intervencijom protiv Jugoslavije.)

Drugi najbogatiji �ovek slovena�kih medija jeste tehni�ki direktor "Dela" Ivo Oman, vlasnik deonica u vrednosti 1,2 miliona nema�kih maraka. Tre�i je direktor "Dela" Tit Dober�ek, sa svotom od milion nema�kih maraka, u deonicama naravno. Plate pomenutih direktora kre�u se od 8000 do 10.000 maraka, neto - mese�no. Da nije u pitanju eksces nego trend povr�uje konkurencija; direktor mariborskog "Ve�era" Bo�o Zorko ima izme�u 120.000 do 160.000 DM u deonicama i platu od oko 8000 DM, a sli�no je i kod ljubljanskog "Dnevnika". Drugi urednici i vlasnici medija Slivniku nisu bili toliko zanimljivi po�to je TV Slovenija jo� uvek "javna", a direktori i urednici u privatnim medijima (poput POP TV-a) nisu pokupili vi�e od dvesta hiljada nema�kih maraka, naj�e��e u vidu raznih nagrada. �to se ti�e ostalih zaposlenih u medijima, njihova su primanja manje impozantna; prose�na novinarska plata kre�e se oko 2200 DM, bruto.

KU�AN VS. DRNOV�EK: Najlascivniji deo Slivnikove knjige (ako zanemarimo porno opservacije) jeste insajderski opis sporova izme�u predsednika dr�ave Milana Ku�ana i predsednika slovena�ke vlade Janeza Drnov�eka. Treba znati da je tok politi�kih zbivanja u Sloveniji odredilo nekoliko va�nih presedana iz bli�e pro�losti, posle �ega je usledio prodor desnice. Prvo je Janez Jan�a uspeo da do Ustavnog suda progura svoj model ve�inskog izbornog sistema; vladaju�a koalicija je izvrdavala odluku Ustavnog suda na sve mogu�e na�ine sve dok Janez Drnov�ek nije, posle operacije pro�le jeseni (kada mu je odstranjen bubreg), odlu�io da, uprkos Ku�anovom besu, prihvati ve�inski sistem.

Desnica bele�i jo� jedan poen i to na podru�ju denacionalizacije, po�to je Ustavni sud nekoliko puta odbacio poku�aje parlamenta da "prekroji" Zakon o denacionalizaciji, ina�e veoma povoljan po Crkvu i strane veleposednike, koji je usvojen u vreme vladavine Demosa, po�etkom devedesetih. Sve to je bio dovoljan znak za Drnov�eka, koji ozbiljno ra�una na funkciju predsednika dr�ave na izborima 2002. godine (Ku�an vi�e nema prava da se kandiduje), da po�ne - dok jo� mo�e - da tra�i dodirne ta�ke sa desnicom. Pritisci iz Evropske unije u�ini�e da se proces denacionalizacije okon�a za nekoliko godina, kada �e se, svi su izgledi, promeniti i odnos snaga izme�u levog i desnog bloka. Jasno da je Drnov�ek, poznat kao odli�an takti�ar i trgovac, ve� sada "prionuo poslu". Zaslu�an je �to je pod njegovim okriljem gotovo potpisan poseban konkordat sa Vatikanom koji bi katoli�ku crkvu u Sloveniji trebalo da pretvori u instituciju sa posebnim pravima i omogu�i uvo�enje veronauke u �kole...

"Postalo je jasno da Drnov�ek ima dva plana, plan A i plan B, i da �e se, kad iskoristi jedan od njih, kandidovati na predsedni�kim izborima 2002. godine za predsednika dr�ave", pi�e Slivnik. "Prema planu A, Drnov�ek i njegova LDS izlaze na izbore; sastavlja vladu, ali se on posle dve godine odri�e polo�aja premijera i kandiduje za predsednika. Po planu B, izlazi s partijom na izbore, ali ne preuzima funkciju premijera, nego se sa mesta predsednika partije kandiduje za polo�aj predsednika dr�ave."

Uz prvake u dr�avnoj upravi sledi i spisak slovena�kih novope�enih bogata�a. Uprkos �elji da "pocepa" sada�nju nomenklaturu, Slivnik priznaje da je privatizacija u Sloveniji, ako se izuzmu sporadi�ni slu�ajevi zloupotreba - poput Slovina, Hita, Primexa, Smelta, Videma iz Kr�kog - zaslugom medija i izmenama u zakonodavstvu zaustavljena na "pristojnom" nivou. Preduze�a uglavnom nisu otkupljena od strane "tajkuna", tako da je izbegnuta situacija sli�na onoj u Rusiji, gde su vode�i ljudi u dr�avi oplja�kali jeftino kupljene fabrike, otpustili radnike i sanaciju ostavili dr�avi. Najve�i deo slovena�kih menad�era pripada kasti koja se obogatila tokom transformacije, ali ne nu�no i kriminalnim aktivnostima. Podu�i je Slivnikov spisak onih koje mo�emo da ubrojimo u "sve�u slovena�ku elitu".

Na prvom mestu je Ivan Zidar, uticajni direktor gra�evinske korporacije SCT. Njegovo preduze�e je preuzelo razne poslove u visini od 2,3 milijarde ameri�kih dolara, i gradi skoro polovinu autoputeva po Sloveniji. Klju� njegovog uspeha je to �to je Zidar "jo� odavno shvatio da je jak i uticajan samo onaj koji zavlada svojom okolinom ali deo dohotka prepusti i onima ispod sebe", zaklju�uje Slivnik.

Drugi najva�niji �ovek u privredi Slovenije jeste (po Slivniku) na�e gore list Zoran Jankovi�, predsednik uprave Mercatora, koji je tokom nekoliko godina pretekao sve koji su se nadali da �e se popeti na njegov polo�aj. Jankovi� je po�eo karijeru kao prodavac povr�a, a najve�i prodor je do�iveo kao direktor vlastite firme Elekta. Slivnikova netrpeljivost prema neslovencu Jankovi�u je transparentna - prebacuje mu da je za svoje preduze�e obezbedio unosne poslove, anga�ovao podizvo�a�e radova kojima - slu�e�i se raznim izgovorima - nikada nije platio, a tako "u�te�en" novac upotrebio u narednim poduhvatima. Tako je navodno uni�tio pomursko preduze�e Pomgrad i zavio u crno jo� neka. Jankovi� je, bez obzira na to, uskoro postao veoma uticajan; na funkciji potpredsednika ko�arka�kog kluba Olimpija i odbojka�kog kluba Krim-Electa sprijateljio se �ak i sa Milanom Ku�anom. Na meti desnice na�ao se jo� krajem pro�le godine, kada je TV Slovenija u elitnom subotnjem terminu na Prvom programu prenosila priredbu povodom godi�njice Mercatora, kao i otvaranje velikog trgova�kog centra usred Ljubljane, kada se na proslavi prikazao i predsednik Slovenije Milan Ku�an. Jankovi� je "te�ak" oko osam miliona nema�kih maraka, a njegov polo�aj mu osigurava i dalji uspon.

GDE JE SRBIJA: Ostali nouveaus riches u Sloveniji su Milo� Kova�i�, direktor Krke (sa oko tri miliona nem. maraka), direktor Istrabenza Janko Kosmina (sa oko sedam miliona nem. maraka), direktor Autocomerca Herman Rigelnik (sa 4,5 miliona DM), predsednik uprave Gorenja Jo�e Stani� (dva miliona DM), direktor pivare Union Mitja Lavri� (12 miliona DM), direktor Hermesa Softlaba Rudi Bric (10 miliona DM), direktor Aktive Darko Horvat (40 miliona DM)... Novi slovena�ki bogata�i uspeh duguju pametnom otkupu privatizacijskih vau�era i deonica, ali i klasi�nim metodama otima�ine, u vidu �tetnog (�itaj - lukrativnog) poslovanja njihovih mati�nih firmi sa privatnim preduze�ima koja vode njihovi sinovi, �erke i supruge...

I tu sti�emo do kraja knjige i njene osnovne teze o vladaju�oj nomenklaturi, metastaziraloj iz komunisti�kog re�ima; drugim re�ima - i ako batalimo obilje seksa, ono �to preostaje daje jo� manje razloga da verujemo u nekakve "klanove" i "zavere" nego pre tri godine kada se pojavio "Ku�anov klan". Uostalom, upravo proteklih dana je cela Slovenija mogla da se nasla�uje snimkom Milana Ku�ana, aktuelnog predsednika Slovenije, kako pomalo nervozno odgovara na pitanja suparnika iz opozicije Janeza Jan�e i ostalih �lanova posebne parlamentarne komisije koja istra�uje "slu�aj prodaje Elana". Ni�ta novo. U Ljubljani ministre i narodne poslanike mo�ete da sretnete na biciklisti�koj stazi, na pijaci, u radnji, a sa predsednikom dr�ave i vlade da pro�askate na periodi�nim koktelima i u kontakt-emisijama; i to je ta�ka na kojoj se Slivnik debelo prevario. Mo�da je spahijski, oligarhijski na�in vladanja dr�avom i dru�tvom pre�iveo u nekim drugim dr�avama biv�e SFRJ. U Sloveniji sigurno nije.