�ene XX veka

Balkanka

Odaju�i po�ast trpljenjima i nepravdama kojima su bile izlo�ene balkanske �ene, po�injem ovu seriju sa njima. U filmu Odisejev pogled Teodora Angelopulosa, gr�kog re�isera koji je na festivalu u Kanu pre tri godine izgubio nagradu pred bu�nijim, glupljim i povr�nijim filmom Emira Kusturice Underground, glavni junak (igra ga Harvey Keitel) putuje po Balkanu pro�losti i sada�njosti u potrazi za prvim balkanskim filmom, i posvuda sre�e jednu �enu - u Makedoniji, Bugarskoj, Beogradu, Albaniji, Sarajevu

Ta �ena ima isto lice, ali svaki put govori drugim balkanskim jezikom. �itav film je konstruisan kao potraga sa se�anjem. Dok junak traga za fiksiranim antropolo�kim se�anjem koje je zabele�io prvi balkanski filmski stvaralac Milton Manaki, oko njega se plete nekonvencionalno, kolektivno ali zaboravljeno, potisnuto �ensko se�anje. To se�anje �uva patnju, ratove, �ensku sudbinu, obele�enu nasiljem zvani�ne istorije. Druga strana tehni�kog progresa ili zaostajanja, ratnih uspeha ili poraza, politi�kih promena, revolucija, netrpeljivosti i prisilnih migracija su �ene na Balkanu, one koje gube u svakome slu�aju. Od smrti i silovanja do gubljenja uspomena i sitnica koje zna�e sre�nu svakodnevicu, balkanske �ene na svojim jezicima te�ko uspevaju da upozore na svoje nesre�e. U Angelopulosovom filmu balkanska junakinja gine u Sarajevu.

Pogledajmo Balkanku na slici. Nepoznata mlada �ena iz gradi�a Kilini na isto�noj obali ostrva Evija (anti�ko Euboja) u Egejskom moru, po�etkom ovoga veka. Ona stoji, on sedi. Patrijarhalna pravila ispisana su dakle ve� na njenome telu, znaci su vidljivi �ak i u pateti�no nestvarnom svetu fotografskog ateljea u kojem se fiksira dru�tveni status porodice. Za utehu, ona je nebesno lepa, ni on ne izgleda slabo, posmatra�u se �ini da me�u njima postoji neko strujanje: mo�da su bili sre�ni jedno s drugim. No nenapisana istorija Balkanki ovoga veka, po fragmentima koje dobro poznajemo, te�ko se mo�e povezati sa "sre�om".

NARO�ITO SMRT: Tradicionalne balkanske kulture ostavljale su �enama vlast nad oblastima mu�kar�evog straha: priroda, magija, smrt - naro�ito ovo tre�e. U svim tim kulturama mu�ko telo, kada umre, pripada �enama, koje ga peru, obla�e, oplakuju. Mu�karci se klone kontakta sa mrtvim, kao �to se klone �enskoga sveta okupljenog oko poro�aja. Gr�ki anti�ki termin miasma, preveden u latinskom jeziku kao pollutio, pokriva razne oblike "uprljanosti", pre svega ra�anjem i smr�u, od kojih se mu�karac mora "o�istiti" kada do�e u kontakt sa �enskim delom sveta. Tek znaju�i te odlike balkanskih kultura mo�emo razumeti dejstvo �ena u crnom koje su za vreme novijih ratova na Balkanu koristile skrivene strahove balkanskog mu�karca da u politiku i javni �ivot prenesu poruku o ratu i smrti. Tim �enama nije bilo potrebno da govore - dovoljno je bilo da se pojave i svojim telima podsete na u�as kojega se one manje boje. Budu�i da sa smr�u komuniciraju druga�ije, zahtevale su da se smrt ne priziva �e��e nego �to ona sama zahteva. Ovaj odnos sa smr�u su ponekad u balkanskim kulturama hteli da iskoriste: i danas se ponegde �ene iznajmljuju da jadikuju nad mrtvima, ponegde je opet �ensko jadikovanje ograni�eno zbog dejstva koje mo�e imati, ponegde je polo�aj majke koja oplakuje mrtve kori��en da se proizvedu novi mrtvi... Izme�u ku�e, gde smrt kontroli�u �ene, i izme�u pogreba, koji je na Balkanu javni i politi�ki, dakle prevashodno mu�ki spektakl, �esto je mogu�no manipulisanje. Kako god bilo, boja koju su Balkanke u veku �to odmi�e naj�e��e nosile ostaje crna.

KU�A - JAVNOST: Prostori kretanja i vidljivosti Balkanke o�tro su opredeljeni. Bilo da je re� o muslimanskim haremima, kojih je na po�etku veka jo� bilo na Balkanu, ili o patrijarhalnom domu izvan koga preti simboli�no teritorijalno ka�njavanje �enskog tela - silovanje, Balkanka naseljava realni prostor koji jo� jasnije ocrtavaju fantazme. Vile i ve�tice u balkanskoj tradiciji naseljavaju prirodu i margine naselja, razumeju se u biljke i �arolije, nisu naklonjene mu�karcima. Dok su za mu�karce te fantazme uglavnom seksualne, za Balkanke one predstavljaju i zami�ljeni prostor �enskih sloboda, kodifikovan u usmenoj �enskoj knji�evnosti. Vuk Karad�i�, samouki evropski racionalista sa Balkana, podelio je usmenu knji�evnost na "mu�ke", dakle epske pesme, i na "�enske" pesme - dakle sve ostalo: balade, uspavanke, obredne pesme, bajke, zagonetke, igre, kletve, ljubavne pesme. Sa jedne strane, jednostrana i agresivna ideologija, sa druge, �arena i komplikovana svakodnevica. Ku�a i zatvorenost mogu biti idealni prostor subverzije.

�ta je Balkanku �ekalo izvan ku�e u ovome stole�u? Izazov osvajanja ili bar u�estvovanja u javnosti nije se mogao osloniti samo na feminizam koji je dolazio sa Zapada, ve� je morao tra�iti ja�i oslonac, na primer u ideologijama i politi�kim programima, uklju�uju�i i utopije, koji su imali mesto za �ene. Izme�u programa, vizija i stvarnosti, prostor za �ene obi�no se temeljno su�avao. No �ene su htele i mogle da od takvih programa pone�to zahtevaju, i bile su spremne da ula�u ogromno za obi�no male i kratkotrajne nagrade. Nacionalni pokreti, pre prvih znakova kolektivne realizacije programa, �esto koriste �ene kao simbol, i jo� �e��e napu�taju �ene ili im preporu�uju povratak u domove posle postignute pobede; kona�no, one su te koje treba da proizvode nove pripadnike naroda. Na primeru balkanske istorije XX veka, internacionalno i egalitaristi�ki opredeljeni programi davali su vi�e prava �enama. Istorija Drugog svetskog rata u Jugoslaviji mo�da je najfascinantniji primer kako je relativno mala grupa komunista uspela da temeljnim radom na terenu i u ratnim uslovima, a za vrlo kratko vreme, ubedi velike mase �ena da potpomognu partizanski rat, kako bi posle rata dobile nova prava. Program je u potpunosti uspeo, toliko da je �ensko politi�ko organizovanje ve� posle nekoliko godina postalo opasnost za komuniste, i AF� je rasformiran.

JEZIK I PREVO�ENJE: Posle toga, ideolo�ki obrat je proizveo neobi�nu kombinaciju potro�a�kog i patrijarhalnog modela nametnutog �enama, ali dobar deo obe�anih prava je pre�iveo. Ako to prevedemo u naraciju, balkanska �ena je imala patrijarhalnog mu�a koji se posle svake velike promene ponovo pojavljivao, i u skladu sa balkanskim tradicijama mo�emo ga nazvati vampirom. Sa druge strane, povremeno je imala i liberalnog smrtnog ljubavnika, koji je mnogo obe�avao a pone�to i ostvarivao: na�alost, suvi�e �esto je vaskrsavao upravo kao vampir.

Najva�niji element pomenutog Angelopulosovog filma je jezik, odnosno jezici: u balkanskoj tradiciji �ene su te koje komuniciraju, �ak i kad im je kretanje ograni�eno. Srpska knji�evnica Jelena Dimitrijevi�, potpuno zaboravljena u srpskoj zvani�noj istoriji knji�evnosti, opisivala je po�etkom ovoga veka turske hareme u Solunu. U svome romanu Nove (1912) ona odaje po�ast prvim turskim feministkinjama i balkanskim �enama uop�te, ali se ne zanosi mogu�nostima �enskog osloba�anja. Opis �ivota u haremu koji daje ima zna�aj antropolo�ke opservacije: �ene koje prakti�no nemaju dodira sa spoljnim svetom govore po desetak jezika - turski kao maternji, arapski kao jezik Kurana, persijski kao jezik lepe knji�evnosti, gr�ki kao jezik sredine, malo ladino (jezik Sefarda) jevrejskog za sporazumevanje sa trgovcima, malo srpskog i malo albanskog za sporazumevanje sa slugama, malo Roma za sporazumevanje sa muzi�arima i plesa�icama koje ih zabavljaju, francuski, engleski ili nema�ki zavisno od guvernante sa Zapada koju �e otac unajmiti i zbog �asopisa koji dolaze u harem, i malo italijanskog zbog operskih arija koje izvode uz klavir. �emu svi ti jezici, ako nisu upotrebljeni za "korisno" sporazumevanje? Onome �to je deo kulture balkanskih �ena - igri. U igri se znanje i mo� proveravaju, igrom se subvertira nenaklonjena mu�ka javnost. Jo� i danas nekada�nje institucije transfera ideologije u kulturu, dru�tva knji�evnika i prevodilaca, u svim postkomunisti�kim dru�tvima na Balkanu imaju istu polnu strukturu: knji�evnici su prete�no mu�karci, prevodioci prete�no �ene. "Oni" se bave stvarala�tvom, "one" im tu iluziju ostavljaju, po�to su je razgolitile.

Ve�i deo sveta