Intervju: Stiven Hoking

Kratka istorija budu�nosti

"Dana�nji kompjuteri su i dalje manje slo�eni od mozga jedne ki�ne gliste, vrste koja nije poznata po svojim intelektualnim sposobnostima. Ali, kompjuterska brzina i slo�enost udvostru�uju se svakih 18 meseci, i taj trend �e se verovatno nastaviti sve dok se ne dostigne slo�enost sli�na ljudskom mozgu."

Mo�da najve�i, i svakako najpoznatiji mislilac u nauci posle Ajn�tajna sedeo je u svojim motorizovanim invalidskim kolicima i pokazivao rukom prema vratima, uputiv�i mi �irok osmeh. "Pogledaj iza vrata", ka�e profesor Stephen Hawking svojim kompjuterskim glasom. Bacio sam pogled. Na zidu pored vrata je stajala uramljena crno-bela fotografija na kojoj je profesor u prvom planu, a Merilin Monro, naslonjena na "kadilak", pozira iz pozadine. Nasmejao sam se. Mo�da je profesor ovih dana uradio fotografiju i sad je svima pokazuje; pretpostavljao sam da nije �eleo komentar, ve� da je to bio njegov na�in pozdravljanja i probijanja leda.

Svi razgovori sa Hokingom dugo traju, �ak i oni kratki. Profesor di�e obrvu kada ho�e da ka�e "da", namiguje levim okom za "ne", i uglavnom komunicira pomo�u ure�aja za sintezu glasa brzinom od 15 do 20 re�i u minuti. Profesor Hoking pati od bolesti motornih nervnih �elija, veoma retkog oboljenja koje degeneri�e centralni nervni sistem i dovodi do denervacije mi�i�a. Bolest motornih nervih �elija ne uti�e na druge funkcije mozga, kao ni na �ula, i prvi put je utvr�ena kada je Hoking imao 21 godinu. Lekari su mu tada saop�tili da mo�e da �ivi jo� najdu�e dve ili tri godine; profesor Hoking danas ima 57 godina.

Pobedio je smrt, ali je njegovo telo ostalo paralizovano - jedini pokreti koje mo�e da na�ini jesu mali pokreti prstima. Nije u stanju normalno da upotrebljava tastaturu za kucanje ve� koristi 'ru�ne mi�eve' pomo�u kojih bira slova, re�i i izraze iz indeksa na kompjuterskom monitoru. Proces pisanja je u�asno spor, a u trenutku kada profesor Hoking konstrui�e celu re�enicu ili pasus na monitoru, aktivira se glas robota. �ovek sa �udovi�nim, briljantnim i kreativnim mozgom osu�en je da zauvek izra�ava svoje misli brzinom imbecila! Stoga nismo imali vremena za kratke razgovore. Na prekretnici milenijuma, u Odsek za primenjenu matematiku i teoretsku fiziku Univerziteta u Kembrid�u, gde je Hoking zaposlen na mestu profesora (nekada je Isak Njutn radio na tom mestu), do�ao sam sa pitanjem �ta �ove�anstvo �eka u budu�nosti. "Ako svetsko stanovni�tvo nastavi da se uve�ava kao do sada - udvostru�uje se svakih 40 godina - do 2600. godine ne�e biti dovoljno mesta za sve stanovnike planete Zemlje." Da li �emo, upitao sam, biti u stanju da se pro�irimo na druge planete? Njegove ruke su po�ele da se kre�u. Jedini zvuci koji smo mogli �uti u prostoriji bili su kliktanje 'ru�nog mi�a' i zujanje kompjutera. Elektronski glas se za�uo pet minuta kasnije: "Vrlo je verovatno da �e u toku slede�eg veka biti izveden let na Mars sa ljudskom posadom", ka�e Hoking. "Me�utim, planeta Zemlja je ubedljivo najpovoljnija planeta za �ivot u Sun�evom sistemu. Mars je mali, hladan i bez mnogo atmosfere, kao i ostale planete koje su potpuno neodgovaraju�e za ljudska bi�a. Mora�emo da nau�imo da �ivimo u svemirskim stanicama ili da putujemo do slede�e zvezde, a to ne�emo izvesti u slede�em veku."

Upitao sam Hokinga kojom �emo brzinom putovati do slede�e zvezde. Pauza, a potom odgovor: "Pla�im se da, bez obzira na to koliko �emo mo�da postati pametni, nikada ne�emo mo�i putovati br�e od svetlosti. Da je mogu�a brzina ve�a od svetlosne, bilo bi mogu�e i putovanje kroz vreme, a do sada nismo videli posetioce iz budu�nosti. To zna�i da �e putovanje do zvezda biti spor i mukotrpan posao, putova�e se raketama pre nego letelicama koje posti�u svetlosnu brzinu. Kru�no putovanje do centra galaksije traja�e 100.000 godina. Do tog vremena ljudska rasa bi�e izmenjena do neprepoznatljivosti, ako ne i dovedena do samouni�tenja."

Prozori u Hokingovoj sobi su bili otvoreni iako je napolju bilo zale�eno, i duvao je o�tar vetar; njegov asistent Kris obja�njava da profesor bolje misli u hladnoj prostoriji. Poku�ao sam da spre�im cvokotanje zuba dok sam pitao da li �e ljudska vrsta nastaviti da se menja, ili �e mo�da dosti�i svoj kona�an nivo razvitka i znanja. Za�ulo se 'klik, klik, klik': "U narednih 100 godina, ili �ak u slede�ih 20 godina, mogu�e je da �emo otkriti kompletnu Teoriju o osnovnim zakonima univerzuma (takozvanu Teoriju svega u kojoj je Kvantna teorija sjedinjena sa Ajn�tajnovom Teorijom relativiteta), ali ne�e postojati granica slo�enosti biolo�kih ili elektronskih sistema koje mo�emo da izgradimo pod ovim zakonima." Upravo sam se spremao da postavim dodatno pitanje kada su se njegove ruke ponovo pokrenule. Za nekoliko minuta nastavio je izlaganje: "Ljudska tela su daleko od najslo�enijih sistema, a u proteklih 10.000 godina u ljudskom DNK nije bilo zna�ajnih promena. Ali uskoro �emo biti u stanju da pove�amo slo�enost na�eg sopstvenog zapisa, na�eg DNK, i ne�emo morati da �ekamo spori proces biolo�ke evolucije. Verovatno �emo biti u mogu�nosti da redizajniramo na� geneti�ki kod u narednih 1000 godina tako �to �emo, na primer, pove�ati veli�inu mozga. Naravno, mnogi smatraju da �e geneti�ki in�enjering na ljudima biti zabranjen, ali ja mislim da je njegov razvoj nemogu�e spre�iti. Primena geneti�kog in�enjeringa na biljkama i �ivotinjama bi�e opravdana iz ekonomskih razloga, a neko �e zagristi i pomeriti granice. Ukoliko ne budemo imali totalitaran svetski poredak, na�i �e se neko ko �e poku�ati da usavr�i ljudsku vrstu."

Profesorova predvi�anja, naro�ito njegove ideje o usavr�avanju ljudske vrste, zvu�e jo� ubedljivije dok ih on li�no saop�tava. Vreme je jo� relativniji pojam kada ste u njegovom dru�tvu; tokom dugih pauza izme�u pitanja i odgovora �ini mi se da vreme proti�e sporije nego ina�e. Intervju je trajao �etiri sata sa pauzama, kada je medicinska sestra ulazila i tra�ila od mene da napustim sobu. Profesor je imao operaciju na jednjaku po�etkom pro�le godine kojom je spre�en ulazak hrane u plu�a, ali jo� uvek mu je neophodna svakodnevna sukcija. Nisam, me�utim, morao da napustim sobu kada je sestra do�la sa gomilom lekova. Dok je sestra radila svoj posao, profesor je strpljivo nastavljao sa sastavljanjem re�enica i pasusa na monitoru kompjutera. Upitao sam ga da li �e sa razvitkom i usavr�avanjem ljudi nastati veliki socijalni i politi�ki problemi u odnosu na 'nepobolj�ane' pojedince. "Ja ne zagovaram humani geneti�ki in�enjering" , sti�e Hokingov metalni odgovor. "Samo ka�em da je vrlo verovatno da �e se to dogoditi, i da moramo da nau�imo kako da se nosimo sa tim. Na neki na�in, ljudskoj vrsti je potrebno usavr�avanje njenih mentalnih i fizi�kih kvaliteta da bi se suo�ila sa nadolaze�im kompleksnim problemima i izazovima, kao �to je putovanje u svemir."

"Da bi biolo�ki sistemi bili u prednosti nad elektronskim, potrebno je dodatno usavr�avanje ljudske vrste. Kompjuteri trenutno imaju prednost u brzini, ali ne pokazuju nikakve znake inteligencije. To ne iznena�uje po�to su dana�nji kompjuteri i dalje manje slo�eni od mozga jedne ki�ne gliste, vrste koja nije poznata po svojim intelektualnim sposobnostima. Ali, kompjuterska brzina i slo�enost udvostru�uju se svakih 18 meseci, i taj trend �e se verovatno nastaviti sve dok se ne dostigne slo�enost sli�na ljudskom mozgu." Ali, ako se to desi, da li �e kompjuteri zaista imati pravu inteligenciju? "Ako vrlo komplikovani hemijski molekuli uti�u na to da ljudi postanu inteligentni, onda podjednako komplikovana elektronska kola mogu tako�e da u�ine da se kompjuteri pona�aju inteligentno. A ako su oni (kompjuteri) inteligentni, verovatno �e mo�i da stvore kompjutere koji su jo� inteligentniji i slo�eniji od njih."

Nijedan od uobi�ajenih zakona dru�tvene interakcije nije mogu�e primeniti u razgovoru sa profesorom Hokingom, i ve� posle pet minuta duge pauze u razgovoru prestaju da budu neprijatnost. �iroki, razoru�avaju�i osmeh i izra�ajne o�i koje zra�e ponekad govore jasnije nego monotoni kompjuterski glas. Kada sam ga upitao da li �e se trend porasta biolo�ke i elektronske slo�enosti nastaviti u nedogled ili �e do�i do odre�ene prirodne granice, o�i su mu zasijale, a ruke se freneti�no bacile na posao. Deset minuta nakon toga ure�aj se oglasio monotonim tonom: "Posmatrano sa biolo�ke strane, do danas su granice ljudske inteligencije bile uslovljene veli�inom ljudskog mozga koji prolazi kroz kanal za ro�enje", ka�e profesor Hoking. "Posmatraju�i ro�enje moje troje dece, shvatio sam kako je te�ko izvaditi glavu deteta prilikom ro�enja. Ali, o�ekujem da �emo u narednih sto godina nau�iti kako da pravimo bebe izvan ljudskog tela, i granica �e biti otklonjena. Kona�no, sa uve�anjem volumena ljudskog mozga putem geneti�kog in�enjeringa suo�i�emo se problemom hemijskih poruka u mozgu koje su zadu�ene za mentalnu aktivnost, ali se relativno sporo kre�u - stoga dalje usavr�avanje slo�enosti mozga odvija�e se na u�trb brzine. Bi�emo ili brzi na pameti ili inteligentni, ali ne i jedno i drugo." Profesor nastavlja da obja�njava da elektronska kola imaju isti problem kao i ljudski mozak - slo�enost-nasuprot-brzini, i da je ve� danas jedino brzina svetlosti prakti�na granica brzine kompjutera. "Jedan od na�ina da se usavr�i sistem je pravljenje manjih elektronskih kola unutar kompjutera. Najzad, postoja�e granice odre�ene samom atomskom prirodom materije. Drugi na�in na koji elektronska kola mogu da pove�aju svoju slo�enost u brzini je 'kopiranje' ljudskog mozga. Ljudski mozak nema jedinstveni procesor, poput kompjutera koji obra�uje pojedina�ne komande u nizu, ve� milion procesora koji istovremeno rade. Takav grupni paralelni proces bi�e tako�e budu�nost 've�ta�ke' inteligencije."

Vreme je da postavimo veliko pitanje: "Da li �emo ostvariti kontakt sa vanzemaljcima u slede�em milenijumu?" Hoking se smeje dok prstima artikuli�e svoje misli. Odgovor dolazi sedam minuta kasnije: "Ljudska vrsta ima sada�nji oblik samo poslednjih dva miliona godina, �to je samo jedan deli� vremena od 15 milijardi godina posle Velikog praska. �ak i da se �ivot razvio u drugim zvezdanim sistemima, �ansa da se susretnemo sa nama prepoznatljivim oblikom �ivota je veoma mala. �iva bi�a sa druge planete bi�e ili mnogo primitivnija, ili pak mnogo naprednija od nas samih. A ako su mnogi napredniji od nas, za�to se ve� dosad nisu ra�irili po celoj galaksiji i posetili planetu Zemlju? Mogu�e je da postoji napredna rasa tamo negde koja je svesna na�eg postojanja, ali nas ostavlja da se kuvamo u sopstvenom primitivnom sosu. Me�utim, sumnjam da bi bili tako obzirni prema ni�oj formi �ivota. Postoji jedna uvrnuta pri�a o tome za�to nas nisu kontaktirali vanzemaljci. U toj pri�i se ka�e da �e civilizacija, kada dostigne ovaj dana�nji stupanj razvitka, postati nestabilna i sklona samouni�tenju. Ali ja sam optimista, i mislim da imamo dobre �anse da izbegnemo nuklearni rat i Armagedon."

Hoking je poznat po svom smislu za humor - voli da pravi �ale na ra�un ameri�kog akcenta koji proizvodi ure�aj za sintetizovanje glasa, kao i na ra�un njegovog pojavljivanja u dve popularne ameri�ke serije, "Zvezdanim stazama" i "Simpsonovima". Pri�a se da profesor prelazi to�kovima svojih invalidskih kolica preko stopala osoba koje mu dosa�uju i, upitan za istinitost te storije, ka�e: "To su zaista zlobne glasine. Pregazi�u kolicima svakog ko se usudi da ponovi taj tra�." Razgledao sam malo po njegovoj sobi u pauzama: karaoke ma�ina na podu, kalendar sa Merilin Monro pored vrata, sat sa Homerom Simpsonom na zidu, ruske "babu�ke" na policama... Na policama stoji razglednica sa likom Simpsona koji ka�e "svaki put kad nau�im ne�to novo, izleti ne�to staro iz mozga", a na vratima stoji zalepljena jo� jedan poruka - "molim vas, ti�ina, gazda spava". Pored toga stoje fotografije Hokingove dece i unuka, i ka�e da mu je jako �ao �to nije mogao da se igra sa svojom decom kada su bili mali zbog svoje bolesti.

Na policama su se tako�e mogle videti stru�ne knjige, kao �to su "Leva ruka kreacije", "Kvantna gravitacija", "Crna rupa" i "Dve dimenzije kosmologije". Me�utim, nisam primetio primerak knjige "Kratka istorija vremena", koju je Hoking napisao 1988. godine u nastojanju da objasni svojim �itaocima kako je nastao svemir. Knjiga je bila prevedena na 65 jezika i, iako je verovatno samo nekolicina uspela da prati radnju dalje od prvog poglavlja, postala je jedna od najprodavanijih knjiga iz te oblasti. Hoking je nesumnjivo bogat �ovek - njegovi honorari za odr�ana javna predavanja u Americi i Bliskom istoku iznose 50.000 funti, a za pojavljivanje u televizijskim reklamama za firmu "Specsavers" �ak 100.000 funti. Smatra se da su njegova ukupna primanja preko milion funti godi�nje. Upitao sam ga �ta mu zna�e bogatsvo i uspeh. "Mo�da sam uspe�an u svom poslu", ka�e pomo�u ma�ine, "ali u pore�enju sa poslovnim ljudima, moje bogatstvo nije ni�ta. Meni je potrebno mnogo medicinske nege da bih �iveo normalan �ivot, a za to sigurno ne�u dobiti novac od socijalnog. Bez kompjutera i medicinske pomo�i bio bih zarobljen u ku�i, i verovatno ne bih dugo �iveo. Veoma je va�no da zaradim dovoljno da bih mogao da podmirim tro�kove medicinske pomo�i i u budu�nosti."

Stiven Hoking se o�enio 1995. godine medicinskom sestrom Ilejn, biv�om �enom izumitelja ure�aja za sintetizovanje glasa. Te iste godine razveo se od biv�e �ene D�ejn sa kojom ima troje dece. Hoking je upoznao svoju prvu �enu tokom novogodi�nje proslave 1962. godine, kada je bolest ve� uzimala maha, i o�enio se tri godine nakon toga. Stiven Hoking je ro�en 8. januara 1942. godine, trista godina nakon smrti njegovog idola Galileja. Odrastao je u Sent Albaniju u normalnog, nespretnog de�aka, koji je pravio vatromete i prespajao �ice televizora i radija u poku�aju da izmisli kompjuter. Nasledio je od svog oca, ekscentri�nog medicinskog istra�iva�a, rukopis koji nije mogao da se �ita. Dok je bio student fizike u Oksfordu, nikada nije poha�ao predavanja, jer je ubrzo shvatio da je intelektualno superiorniji od svojih predava�a, i zato �to mu je bilo dosadno. Hoking mo�da nikada ne bi postigao toliko u nauci da zbog prirode bolesti nije bio prinu�en da problem re�ava isklju�ivo u glavi geometrijskim putem - u 11. dimenziji, kako sam ka�e.

�ist um zarobljen u beskorisnom telu. Hoking je, poput Miltona s njegovim slepilom; Betovena s njegovom nesposobno��u da �uje muziku koju stvara, tragi�an i romanti�an lik istovremeno. Ali, on ne �eli da misli o sebi na taj na�in: "Nikada ne do�ivljavam sebe kao savr�en duh u nesavr�enom telu. Mogu da budem ponosan na pamet koju imam, ali isto tako prihvatam i nepokretnost svog tela kao deo sebe".