Vino

Onog trenutka kada se veliko Rimsko carstvo, a granice su mu bile tamo gde su i granice vinove loze, raspalo, u�inilo se da je to kraj sveta. Jer, divlja germanska plemena �to su pohrlila u zapadni deo za vino nisu marila. Pivo im je bilo, i ostalo, bli�e i dra�e. Dodu�e, po�to je cepanje i�lo po liniji istok-zapad, Vizantijci su i dalje mogli da u�ivaju u propisno rashla�enim belim vinima sa severa i na podrumskoj (ne sobnoj, kako se obi�no ka�e) temperaturi serviranim crnjacima.

Ovo potonje, �ak, postavili su u sam centar vere i kulture, uzdigli na liturgijski nivo: crveno vino prilikom pri�e��a simbolizuje Hristovu krv.

Bi�e da su ve� tada shvatili da je odbir pravih vina samo po sebi u�ivanje. Jer, op�te pravilo da se lak�a vina slu�e uz lak�a jela, a te�a uz te�a nije dovoljno. �ulom sopstvenog ukusa valja i jelo i vino odmeriti tako da jedno drugo ne nadja�a. Jer, niti je vino voda �to proteruje zalogaje, niti su ovi tek podloga za pi�e.

Vekovima kasnije to �e lepo sro�iti li�no Ri�elje, kardinal koga je Aleksandar Dima Otac nepravedno ocrnio, a u stvarnosti osniva� Francuske akademije, dr�avnik, premijer za vreme Luja XIII, ali iznad svega ljubitelj u�ivanja za sva �ula: "Ko ne pije vino uz obrok, li�ava sebe u�itka. Ko pije pogre�no vino, kvari u�itak i sebi i drugima."

Kad je na�e malo balkansko carstvo (a od severa, preko istoka i juga, do zapada uspevala je vinova loza) popucalo po svim �avovima, postalo je jasno da ga rasturaju ljudi koji ne piju vino. Ovde su vazda rakije, vinjaci, a pogotovu viskiji (�ak se i jedan drum, �to izigrava granicu zove viski-put) bili na ve�oj ceni.

�ta je onda njima zna�ilo �to su nas ostavili prvo bez plavca-malog s jugozapada, onda i bez traminca sa severozapada, sada �ak i bez kaberne sovinjona koji je, valjda jo� samo u Metohiji, uspevao kao kod ku�e u Bordou.

Sre�om, da li samo kao uteha ili je to zaista sre�a, jo� postoje male oaze u kojima se, uprkos svemu, mo�e u�ivati u pravim vinima, onima �to granice nikada nisu ni poznavali ni priznavali.

Mali podrum usred Beograda, u ulici Cincar-Janka, ba� kod Kalemegdana, zove se galerija vina "Vitis". Pre ne�to vi�e od godinu dana osnovali su je Darko i Ne�a, naravno uz pomo� mnogobrojnih prijatelja bez �ije se moralne podr�ke nije moglo. To �to se tamo moglo, a i sada mo�e, nabaviti stotinak vrsta vina iz Francuske, Portugala, Italije, Makedonije... za ovu pri�u nije va�no.

Va�na su dva burenceta iza tezge oko kojih se na �etiri, pet stolica neretko tiska i desetak ljudi, u�ivalaca dobrog zalogaja i jo� boljeg gutljaja.

U Bokokotorskom zalivu Darko i Ne�a na �etiri hektara gaje dagnje. Ko gaji dagnje a ne ume da ih sprema, bolje da se mane zaludnog posla. Ko uz ri�ot od dagnji (mo�e a) ne ume da odabere pravo vino, jo� pre valja da se mane zaludnog. Darko i Ne�a sasvim sigurno ne spadaju me�u te: otud i desetak ljudi oko samo dva burenceta i nekoliko stolica.

Trifun Grai� je, kad je popucalo na�e malo balkansko carstvo, ostao bez dr�ave. �inilo se i bez doma�eg vina, sira, pr�ute. Kao da je jo� samo moglo da se pri�a o Trifunovom vinu, o siru sa travama...

Ljubav je vazda bivala ja�a od onih �to crtaju viski-puteve: Trifun je gro��e nastavio da mulja ispod �atora, pr�utu su�i u iznajmljenim su�arama, sir pravi kod prijatelja.

A sve se to degustiralo u galeriji vina.

Kada je slede�a degustacija?

Ko to zna. To ne znaju ni kuvari iz strasti, ne znaju ni Darko i Ne�a, nemaju pojma ni brojni prijatelji radi da tom �inu pru�e moralnu podr�ku.

Valja samo biti na pravom mestu u pravo vreme.

Ostalo je sve u bo�ijim rukama. Jer, i kad svi mi odemo odavde, loza �e nastaviti da raste.