Razmene

Na�i za va�e

Ljudski �ivoti su najva�niji, pa nije bitno da li u razmeni u�estvuje privatnik ili dr�ava i da li je bilo kr�enja zakona - ka�u sagovornici "Vremena"

Razmene zarobljenika uobi�ajene su valjda otkad je onaj Kjubrikov majmun otkrio da je oglodana kost zgodna da se du�maninu razbije glava. U ratovima vo�enim poslednjih devet godina od Triglava pa ne ba� do �ev�elije, ali svakako do manastira Svetog Prohora P�injskog, u vi�e navrata menjani su "na�i za va�e". Gra�anstvo se nedavno uverilo da je privatna inicijativa zahvatila i ovu delatnost: u organizaciji kragujeva�ke privatne detektivske agencije "Ozna", u subotu 29. septembra, trojica Srba zato�enih negde u Arnautluku (verovatno u nekom od "zatvora" u Tropoji, Kuke�u ili Ruhasu) razmenjena su za trojicu Albanaca, od kojih su dvojica le�ali u Zabeli, a jedan u Sremskoj Mitrovici. Kako za "Vreme" obja�njava vlasnik agencije �ivorad Jovanovi�, Albanci su pu�teni u selu Merdare, a Srbi na benzinskoj pumpi kod Ro�aja.

OSETLJIV POSAO: "Po�to je jedna od delatnosti agencije 'Ozna' pronala�enje nestalih lica bez obzira na nacionalnost, nama se obratio jedan Albanac, tra�e�i da saznamo gde mu je ro�ak. Na�i advokati su ga prona�li otkriv�i da su u istom 'paketu', zbog istog dela - udru�ivanja radi neprijateljske delatnosti - u pritvoru jo� dvojica njegovih kom�ija iz istog sela. U stvari je re� o pripadnicima seoske stra�e koji nisu po�inili nikakve zlo�ine. �ovek je ponudio 30.000 maraka za njih, a mi smo umesto toga tra�ili da pomogne da se puste trojica Srba kidnapovanih u aprilu i maju pro�le godine. Dogovorili smo se, a na�i advokati su se anga�ovali tra�e�i da se, kako uostalom zakon nala�e, su�enje odr�i. Posle dva i po meseca, su�enje pred Okru�nim sudom u Po�arevcu zakazano je za 24. januar i odr�ano �etiri dana kasnije. Ljudi su osu�eni na 14, odnosno na 12 meseci zatvora, ali po�to su to vreme ve� proveli u pritvoru, bili su odmah oslobo�eni. Razmena je izvr�ena sutradan, a voleo bih da naglasim da je odnos na�e vojske i policije bio izuzetno korektan."

�ivorad Jovanovi� tvrdi da je ovo prvi slu�aj razmene u organizaciji neke privatne agencije, ali se nada da ne�e biti i poslednji. Posle 30 godina rada u policiji osnovao je "Oznu", kako red i ime nala�u, 13. maja, na Dan bezbednosti pro�le godine, usred rata. Dan kasnije bombardovan je Kragujevac, a njemu su razbijena prozorska stakla. Nije se obeshrabrio, po�eo je s poslom, napravio sajt na Internetu i rezultati su stigli - sara�uje sa Centrom za mir iz Toronta, delatnost je ra�irio na nekoliko zemalja u svetu i veli da je sajt "Ozne" za poslednja dva meseca imao 8250 poseta. Ka�e da mu svakodnevno sti�u novi zahtevi za pronala�enje nestalih i za eventualnu razmenu. Insistira na tome da u svom radu striktno po�tuje zakon i da ne prihvata da u�estvuje u razmenama kada je re� o Srbima kidnapovanim posle 1. septembra pro�le godine, kako ne bi ohrabrio albanske teroriste da po�ine nova nedela. Imena oslobo�enih Srba ne mo�e da otkrije jer su jo� neki njihovi ro�aci u albanskim rukama. Za vojnike i policajce ne napla�uje ni�ta, kao ni za osobe �iju sudbinu ne mo�e da sazna i one za koje ustanovi da nisu u �ivotu. Ostalima napla�uje samo re�ijske tro�kove: telefon, putne tro�kove, Internet i sli�no. Ponekad klijenti �aste i tako... Trenutno tra�i 93 Srbina i �est Albanaca.

"Ovo je osetljiv posao u kome sam �esto svedok potresnih scena: trebalo bi videti kako to izgleda kada u crnini do�e �ovek kome je jedan brat kidnapovan, a drugi na njegove o�i �iv odran", ka�e Jovanovi�.

KAD DR�AVA RAZMENJUJE: Kada se za razmenu saznalo, usledile su reakcije. Advokati Sava An�elkovi�, Branislav Tapu�kovi� i Jovan Buturovi� (biv�i sudija Vrhovnog vojnog suda) u dnevnoj �tampi su ocenili da samo dr�ava mo�e da odlu�uje o sudbini zatvorenih lica, da to ne sme da se prepu�ta privatnim agencijama i da zakon ne poznaje razmene poput ove koju je izvr�ila "Ozna". U svom saop�tenju, Demokratska alternativa izme�u ostalog je zapitala: "Zar je u zemlji u kojoj se vlast busa u svoje patriotske grudi i tvrdi kako brine o gra�anima posao privatnih agencija da osloba�a kidnapovane i zato�ene Srbe i da ih razmenjuje za zatvorenike iz dr�avnih zatvora?"

Beogradski advokat Branko Stani�, nekada�nji sudija Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog vojnog suda, podse�a u razgovoru za "Vreme" kako su razmene izgledale kada je u�esnik bila dr�ava:

"Godine 1992. premijeri Jugoslavije i Hrvatske Milan Pani� i Franjo Greguri� u Budimpe�ti su se dogovorili o razmeni zarobljenika po principu 'svi za sve'. Hrvati su se pokazali mudriji zadr�av�i, koliko mi je poznato, one Srbe koji su bili procesuirani kao ratni zlo�inci. Jugoslovenska strana se na�la u nebranom gro��u: �ta u�initi sa ljudima osu�enim na kazne zatvora i do 20 godina, naro�ito sa nekolicinom osu�enih na smrt. Naime, Zakon o krivi�nom postupku predvi�a da svi koji su osu�eni na vi�e od pet godina zatvora moraju ostati u pritvoru do pravosna�nosti presude. Tada�nji vojni tu�ilac predlo�io je da se pritvorenici puste kako bi se ispo�tovao dogovor, ali je prvostepeni Vojni sud zahtev odbio. Tu�ilac se �alio, a sud je vru� krompir prebacio Vrhovnom vojnom sudu koji se na�ao pred istom dilemom: po�tovati zakon ili dogovor na najvi�em politi�kom nivou. Ve�e Vrhovnog vojnog suda u kome su bili Sava Miladinovi�, magistar Dimitrije Pavlovi� i dr �ivko Mazi� odbilo je da se izjasni, ali je Miladinovi�, potpisav�i sebe i drugu dvojicu kolega, prakti�no uva�io �albu tu�ioca, preina�io re�enje prvostepenog suda, ukinuo osu�enima pritvor i naredio da se puste na slobodu. Ostali �lanovi ve�a nisu se javno protivili, pa je u Ernestinovu, kao �to je poznato, izvr�ena razmena."

Sagovornik "Vremena" veli da je postojao i potpuno legalan na�in da se problem re�i, da je tada�nji predsednik Jugoslavije Dobrica �osi� iskoristio svoja ovla��enja i odlu�io da se pritvorenici oslobode krivi�nog gonjenja. Ne �eli da naga�a za�to se to nije desilo. Kada je re� o "Ozninoj" razmeni, o kojoj ne zna mnogo, ka�e da bi to prakti�no zna�ilo priznavanje dveju dr�ava da nije re� o privatnoj agenciji:

"Ukoliko je ta�na tvrdnja da su pritvoreni Albanci osu�eni ta�no na onolike kazne koliko su odle�ali u pritvoru, onda je verovatno do�lo do nekakvog '�timovanja'. Me�utim, ne bih da budem krut u oceni ovog doga�aja - ipak su sa�uvani ljudski �ivoti i to je najva�nije."

�IVOT NIJE LABORATORIJA: Sli�no razmi�lja i beogradski advokat Rajko Danilovi�: "O ovom slu�aju ne znam mnogo, ali bih ga uporedio sa razmenom Kika�a za generala Aksentijevi�a. Mada su prona�ene fingirane pravne forme za pokri�e, nijedan slu�aj nije ba� sasvim pravno legitiman. U�inak se, me�utim, mo�e nazvati humanitarnim. Kada govorimo o ovoj poslednjoj razmeni, treba imati u vidu da vlast dr�ave Srbije na Kosovu i Metohiji ne funkcioni�e i da se ne zna koja je vlast tamo legitimna. Na obe strane ljudi se �esto pritvaraju mimo uredne pravne procedure i stvarnih zakonskih osnova. Zato odobravam ovu razmenu i mislim da je korisna. Ne bi bilo lo�e kada bi se i dr�ava vi�e anga�ovala na tome. �ivot se ne mo�e posmatrati iz laboratorijske perspektive."

Okru�ni javni tu�ilac u Kragujevcu Vladan Luki� po svemu sude�i ne misli tako. Dnevna �tampa javlja da je, u utorak 8. februara, nalo�io kragujeva�koj policiji da "proveri i sakupi potrebna obave�tenja" o ovoj razmeni. Zanima ga za kakav rad je registrovana "Ozna", ima li ovla��enja da razmenjuje zarobljenike i da li u njenoj delatnosti ima osnova za krivi�nu odgovornost. Ho�e da zna i identitet razmenjenih. Za sudbinu ro�aka razmenjenih ljudi koji jo� �ame u privatnim logorima izgleda da nije zainteresovan.