Razmene

Naši za vaše

Ljudski životi su najvažniji, pa nije bitno da li u razmeni učestvuje privatnik ili država i da li je bilo kršenja zakona - kažu sagovornici "Vremena"

Razmene zarobljenika uobičajene su valjda otkad je onaj Kjubrikov majmun otkrio da je oglodana kost zgodna da se dušmaninu razbije glava. U ratovima vođenim poslednjih devet godina od Triglava pa ne baš do Đevđelije, ali svakako do manastira Svetog Prohora Pčinjskog, u više navrata menjani su "naši za vaše". Građanstvo se nedavno uverilo da je privatna inicijativa zahvatila i ovu delatnost: u organizaciji kragujevačke privatne detektivske agencije "Ozna", u subotu 29. septembra, trojica Srba zatočenih negde u Arnautluku (verovatno u nekom od "zatvora" u Tropoji, Kukešu ili Ruhasu) razmenjena su za trojicu Albanaca, od kojih su dvojica ležali u Zabeli, a jedan u Sremskoj Mitrovici. Kako za "Vreme" objašnjava vlasnik agencije Živorad Jovanović, Albanci su pušteni u selu Merdare, a Srbi na benzinskoj pumpi kod Rožaja.

OSETLJIV POSAO: "Pošto je jedna od delatnosti agencije 'Ozna' pronalaženje nestalih lica bez obzira na nacionalnost, nama se obratio jedan Albanac, tražeći da saznamo gde mu je rođak. Naši advokati su ga pronašli otkrivši da su u istom 'paketu', zbog istog dela - udruživanja radi neprijateljske delatnosti - u pritvoru još dvojica njegovih komšija iz istog sela. U stvari je reč o pripadnicima seoske straže koji nisu počinili nikakve zločine. Čovek je ponudio 30.000 maraka za njih, a mi smo umesto toga tražili da pomogne da se puste trojica Srba kidnapovanih u aprilu i maju prošle godine. Dogovorili smo se, a naši advokati su se angažovali tražeći da se, kako uostalom zakon nalaže, suđenje održi. Posle dva i po meseca, suđenje pred Okružnim sudom u Požarevcu zakazano je za 24. januar i održano četiri dana kasnije. Ljudi su osuđeni na 14, odnosno na 12 meseci zatvora, ali pošto su to vreme već proveli u pritvoru, bili su odmah oslobođeni. Razmena je izvršena sutradan, a voleo bih da naglasim da je odnos naše vojske i policije bio izuzetno korektan."

Živorad Jovanović tvrdi da je ovo prvi slučaj razmene u organizaciji neke privatne agencije, ali se nada da neće biti i poslednji. Posle 30 godina rada u policiji osnovao je "Oznu", kako red i ime nalažu, 13. maja, na Dan bezbednosti prošle godine, usred rata. Dan kasnije bombardovan je Kragujevac, a njemu su razbijena prozorska stakla. Nije se obeshrabrio, počeo je s poslom, napravio sajt na Internetu i rezultati su stigli - sarađuje sa Centrom za mir iz Toronta, delatnost je raširio na nekoliko zemalja u svetu i veli da je sajt "Ozne" za poslednja dva meseca imao 8250 poseta. Kaže da mu svakodnevno stižu novi zahtevi za pronalaženje nestalih i za eventualnu razmenu. Insistira na tome da u svom radu striktno poštuje zakon i da ne prihvata da učestvuje u razmenama kada je reč o Srbima kidnapovanim posle 1. septembra prošle godine, kako ne bi ohrabrio albanske teroriste da počine nova nedela. Imena oslobođenih Srba ne može da otkrije jer su još neki njihovi rođaci u albanskim rukama. Za vojnike i policajce ne naplaćuje ništa, kao ni za osobe čiju sudbinu ne može da sazna i one za koje ustanovi da nisu u životu. Ostalima naplaćuje samo režijske troškove: telefon, putne troškove, Internet i slično. Ponekad klijenti časte i tako... Trenutno traži 93 Srbina i šest Albanaca.

"Ovo je osetljiv posao u kome sam često svedok potresnih scena: trebalo bi videti kako to izgleda kada u crnini dođe čovek kome je jedan brat kidnapovan, a drugi na njegove oči živ odran", kaže Jovanović.

KAD DRŽAVA RAZMENJUJE: Kada se za razmenu saznalo, usledile su reakcije. Advokati Sava Anđelković, Branislav Tapušković i Jovan Buturović (bivši sudija Vrhovnog vojnog suda) u dnevnoj štampi su ocenili da samo država može da odlučuje o sudbini zatvorenih lica, da to ne sme da se prepušta privatnim agencijama i da zakon ne poznaje razmene poput ove koju je izvršila "Ozna". U svom saopštenju, Demokratska alternativa između ostalog je zapitala: "Zar je u zemlji u kojoj se vlast busa u svoje patriotske grudi i tvrdi kako brine o građanima posao privatnih agencija da oslobađa kidnapovane i zatočene Srbe i da ih razmenjuje za zatvorenike iz državnih zatvora?"

Beogradski advokat Branko Stanić, nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog vojnog suda, podseća u razgovoru za "Vreme" kako su razmene izgledale kada je učesnik bila država:

"Godine 1992. premijeri Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Franjo Gregurić u Budimpešti su se dogovorili o razmeni zarobljenika po principu 'svi za sve'. Hrvati su se pokazali mudriji zadržavši, koliko mi je poznato, one Srbe koji su bili procesuirani kao ratni zločinci. Jugoslovenska strana se našla u nebranom grožđu: šta učiniti sa ljudima osuđenim na kazne zatvora i do 20 godina, naročito sa nekolicinom osuđenih na smrt. Naime, Zakon o krivičnom postupku predviđa da svi koji su osuđeni na više od pet godina zatvora moraju ostati u pritvoru do pravosnažnosti presude. Tadašnji vojni tužilac predložio je da se pritvorenici puste kako bi se ispoštovao dogovor, ali je prvostepeni Vojni sud zahtev odbio. Tužilac se žalio, a sud je vruć krompir prebacio Vrhovnom vojnom sudu koji se našao pred istom dilemom: poštovati zakon ili dogovor na najvišem političkom nivou. Veće Vrhovnog vojnog suda u kome su bili Sava Miladinović, magistar Dimitrije Pavlović i dr Živko Mazić odbilo je da se izjasni, ali je Miladinović, potpisavši sebe i drugu dvojicu kolega, praktično uvažio žalbu tužioca, preinačio rešenje prvostepenog suda, ukinuo osuđenima pritvor i naredio da se puste na slobodu. Ostali članovi veća nisu se javno protivili, pa je u Ernestinovu, kao što je poznato, izvršena razmena."

Sagovornik "Vremena" veli da je postojao i potpuno legalan način da se problem reši, da je tadašnji predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić iskoristio svoja ovlašćenja i odlučio da se pritvorenici oslobode krivičnog gonjenja. Ne želi da nagađa zašto se to nije desilo. Kada je reč o "Ozninoj" razmeni, o kojoj ne zna mnogo, kaže da bi to praktično značilo priznavanje dveju država da nije reč o privatnoj agenciji:

"Ukoliko je tačna tvrdnja da su pritvoreni Albanci osuđeni tačno na onolike kazne koliko su odležali u pritvoru, onda je verovatno došlo do nekakvog 'štimovanja'. Međutim, ne bih da budem krut u oceni ovog događaja - ipak su sačuvani ljudski životi i to je najvažnije."

ŽIVOT NIJE LABORATORIJA: Slično razmišlja i beogradski advokat Rajko Danilović: "O ovom slučaju ne znam mnogo, ali bih ga uporedio sa razmenom Kikaša za generala Aksentijevića. Mada su pronađene fingirane pravne forme za pokriće, nijedan slučaj nije baš sasvim pravno legitiman. Učinak se, međutim, može nazvati humanitarnim. Kada govorimo o ovoj poslednjoj razmeni, treba imati u vidu da vlast države Srbije na Kosovu i Metohiji ne funkcioniše i da se ne zna koja je vlast tamo legitimna. Na obe strane ljudi se često pritvaraju mimo uredne pravne procedure i stvarnih zakonskih osnova. Zato odobravam ovu razmenu i mislim da je korisna. Ne bi bilo loše kada bi se i država više angažovala na tome. Život se ne može posmatrati iz laboratorijske perspektive."

Okružni javni tužilac u Kragujevcu Vladan Lukić po svemu sudeći ne misli tako. Dnevna štampa javlja da je, u utorak 8. februara, naložio kragujevačkoj policiji da "proveri i sakupi potrebna obaveštenja" o ovoj razmeni. Zanima ga za kakav rad je registrovana "Ozna", ima li ovlašćenja da razmenjuje zarobljenike i da li u njenoj delatnosti ima osnova za krivičnu odgovornost. Hoće da zna i identitet razmenjenih. Za sudbinu rođaka razmenjenih ljudi koji još čame u privatnim logorima izgleda da nije zainteresovan.