Sportska hala u Novom Beogradu

U�trojeno oplo�avanje

Sportska hala na Novom Beogradu odavno bi bila izgra�ena da gradske vlasti Beograda po�etkom 90-ih nisu poslale u SAD na "oplo�avanje" pare koje su bile namenski dobijene za dvoranu. Milioni su i dalje u Americi, suma je u me�uvremenu sa urednim kamatama prema�ila 25 miliona dolara, ali niko ne zna kada �e se, da li �e se i u kom iznosu pare vratiti gradu

Da nije bilo poslednjeg rata, odnosno bombardovanja Jugoslavije od strane NATO-a, novobeogradska sportska hala bila bi, makar i "carskim rezom", poro�ena za Svetsko prvenstvo u stonom tenisu koje je od 26. aprila trebalo da se odr�i u Beogradu. Dvorana je stavljena pod krov i osposobljena da primi 4000-5000 gledalaca, dodu�e bez grejanja i klima ure�aja, ali ne sitni�arimo - napredak u odnosu na vreme kada su pobodeni stubovi podse�ali da tu ne�to treba da se gradi vi�e je nego vidan.

Nema sumnje da �e hala jednog dana biti zavr�ena, ali je isto tako jasno da bi bila odavno gotova - uprkos sankcijama i svim neda�ama koje su nas sna�le - da gradske vlasti Beograda po�etkom 90-ih dobijene pare za izgradnju hale nisu poslale, kako je tada re�eno, na "oplo�avanje" u SAD.

HOLBRUK NEMO�AN: Hala je trebalo da bude gotova za Svetsko prvenstvo u ko�arci 1994, koje je FIBA 1989. dodelila Beogradu. Beograd je obezbedio pare za dvoranu �ija je vrednost procenjena na 20 miliona dolara preko saveznih organa, ali gradski oci su procenili da tih 20 miliona (po nekim informacijama 22) treba "obrnuti" pre nego �to se ulo�e u izgradnju dvorane... Obr�u se i danas, blokirane u njujor�koj filijali Jugobanke, a Neboj�a �ovi�, biv�i gradona�elnik Beograda i biv�i predsednik Ko�arka�kog saveza Jugoslavije, dakle �ovek koji je po dvostrukoj osnovi upu�en u problematiku, ka�e za "Vreme":

- Ja sam ceo svoj mandat na �elu grada utro�io poku�avaju�i da vratim te pare ali, uprkos najve�im naporima, nisam uspeo. I�ao sam �ak do predsednika Milo�evi�a li�no i tra�io njegovu pomo�, razgovarao sam i Ri�ardom Holbrukom, koji je u nekoliko navrata obe�avao da �e pomo�i, ali na kraju ni�ta nismo uradili. Jednom smo, preko nekih silnih veza u Londonu, bili nadomak deblokade ali su Amerikanci u poslednji �as stopirali operaciju.

�ovi� obja�njava i za�to:

- Rekli su da pare nisu samo na�e, da moraju u�i u deobni bilans, zajedno sa ostalom "ste�ajnom masom" biv�e SFRJ, zato �to je Beograd pare dobio od Vojske, a ona je tada bila savezna to jest zajedni�ka...

Na direktno pitanje ko je odlu�io da se pare proslede u Ameriku, �ovi� bez razmi�ljanja ka�e:

- Na �elu grada su u to vreme bili Milorad Unkovi� i Zlatan Peru�i�.

Izvori "Vremena" navode da je jedan od glavnih zagovornika plasiranja novca na ameri�ko tr�i�te bio tada�nji gradski sekretar za finansije Bora Mila�i�, iako je u konzorcijumu gra�evinskih firmi na �elu sa "Energoprojektom" bilo i protivnika te ideje. Vremena su ve� bila politi�ki nestabilna i nije bila potrebna prevelika politi�ka mudrost da se SAD proglase "zonom rizika" za takvu vrstu poslova. Uvo�enje sankcija blokiralo je �irom sveta mnogo vi�e od ovih dvadesetak miliona dolara, ali u celoj stvari najvi�e iritira �injenica da su te pare poslate odavde tamo a da veliki biznismeni koji su o tome odlu�ili nisu na vreme shvatili opasnost i na vreme, dok se moglo, vratili novac.

Bilo kako bilo, pare su preko Beobanke krenule ka Gr�koj preko firme "Market Union", a odatle stigle do njujor�ke ekspoziture Jugobanke. Stoje blokirane i vuku kamatu, u Beograd sti�u redovne informacije o kamati, suma je narasla na preko 25 miliona dolara, ali sudbina tih nemalih para, �ak i kad jednog dana budu ukinute sankcije, krajnje je neizvesna jer �e vrhovni sudija opet biti Amerikanci.

Problem povratka tih para nije ostao samo na politi�kom terenu. Predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Dragan Ki�anovi� pisao je predsedniku MOK-a Huanu Antoniju Samaranu, i sa njim li�no razgovarao o tome mole�i za pomo� po�to su u pitanju pare za sportski objekat, ali ni taj poku�aj nije doneo uspeh.

OBE�TE�ENJE U TAJNOSTI: U pore�enju sa 20 ili 22 miliona dolara, suma od 200.000 je prakti�no zanemarljiva, ali ipak valja registrovati da su organizatori nesu�enog Svetskog �ampionata uspeli da je uteraju u svoju kasu. Zanimljivo je da je taj detalj doma�oj javnosti ostao nepoznat, a i mnogi koje je "Vreme" pitalo za te pare ili ni�ta nisu znali o njima ili su "ne�to na�uli" ali nisu bili sigurni "o �emu se radi"... Prilikom nedavnog intervjua za jednu radio stanicu iz Barselone, generalni sekretar FIBA-e Bora Stankovi�, na pitanje da li FIBA ima neku moralnu ili materijalnu obavezu prema Beogradu zbog oduzimanja �ampionata sveta 1994, kategori�ki je rekao:

- Ne. Beograd je izgubio prvenstvo zbog me�unarodnih sankcija a mi smo sa na�e strane obe�tetili Organizacioni komitet sa 200.000 dolara...

Rade Petrovi�, generalni sekretar KSJ u to vreme, potvr�uje pri�u o 200.000 dolara, ali negira da je KSJ imao bilo kakve veze sa tim:

- Savez u tome nije u�estvovao, niti je i�ta o tome znao. Ja sam prvi put �uo za postojanje tih para li�no od Bore Stankovi�a, kada smo u prole�e 1995. i�li u Atinu da ga molimo da nam pomogne oko naknadnog kvalifikacionog turnira za Evropsko prvenstvo u Atini.

Prema Petrovi�evim saznanjima, 50.000 dolara pripalo je Agenciji Crvene zvezde koja je vodila marketin�ku kampanju �ampionata, a ostatak je oti�ao gra�evinskim firmama koje su radile halu.

Neboj�a �ovi� potvr�uje da KSJ nije imao nikakve veze sa tim parama, ali dodaje i slede�e:

- KSJ nije imao mnogo veze ni sa samim �ampionatom jer je od prvog dana bio isklju�an i krajnje marginalizovan. U svemu se pojavljuje grad Beograd kao partner FIBA-e.

�ovi� tako�e kategori�ki tvrdi da ni Grad Beograd nije video ni jedan jedini dolar od tih para, niti o njima - �to se grada ti�e - postoji bilo kakav trag.

Tih 200.000 dolara stiglo je u Beograd u ke�u, doneo ih je in�enjer Branislav Jerotic, tada�nji direktor Limeksa, jednog od gra�evinskih preduze�a koje su �inile konzorcijum za izgradnju hale. Jeroti� je danas generalni konzul SRJ u �angaju.

Miketa �uri�, jedan od direktora "Energoprojekta", koji je sa gradom suvlasnik hale u odnosu 49-51 odsto, potvr�uje pri�u o prijemu i raspodeli 200.000 dolara:

- Ta�no je, gospodin Jeroti� je doneo te pare, a Organizacioni komitet je odlu�io da 150.000 dobijemo mi na ime na�ih tro�kova, 30.000 dolara je oti�lo Agenciji Crvena zvezda, a 20.000 za Beogradski maraton. O tome postoji uredna dokumentacija.

Malu tajanstvenost oko tih para �uri� obja�njava �injenicom da su dobijene u vreme sankcija i da zbog FIBA-e, koja je pokazala dobru volju, nije bilo dobro da se o tome mnogo pri�a. Druga�iji transfer osim u ke�u nije ni mogao biti ostvaren zbog potpune blokade jugoslovenskih banaka.

To je (nezavr�ena) pri�a o (nezavr�enom) ko�arak�kom "Skadru na Novom Beogradu", ili o tome kako izgubiti (najmanje) 20 miliona dolara.