Šešelj:

Karijera pretnji i uvreda

Od ulaska u Skupštinu Srbije, sredinom 1991. godine, Šešelj je važio za rekordera po broju izrečenih uvreda, kleveta i nipodaštavanja kolega poslanika, uglavnom opozicionih. Neprestano je vređao i narode koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji. Šešeljevi incidenti van parlamenta prelazili su nekada iz verbalnog u fizičko obračunavanje.

U vreme nastanka višestranačkog sistema (1990) Šešelj i njegove pristalice iz Srpskog četničkog pokreta izazivaju nerede na političkim skupovima. Na predizbornoj promociji beogradskih reformista u Domu omladine u Beogradu 1990, književnik Mirko Kovač pogođen je fotoaparatom u glavu. Šešeljev komentar: "Mirko Kovač je zasluženo dobio fotoaparat u glavu da bi malo došao svesti... Mirko Kovač je izdajnik srpskog naroda zato što se uključio u Savez reformskih snaga Markovića, a tamo su samo srpski izdajnici pristupili."

Na početku rata (u proleće 1991, posle događaja na Plitvicama i u Borovu Selu), na Televiziji Politika izjavljuje da "četnici više ne vade oči noževima, već zarđalim kašikama". Kasnije je tvrdio da je to bila šala.

Ispred savezne skupštine, 11. juna 1992, Šešelj je udario pesnicom jednog taksistu-štrajkača, koji mu je uputio psovku. Šešelj je po izveštajima svedoka počeo da viče: "Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite?" Pripadnici Šešeljevog obezbeđenja su tada ispalili nekoliko hitaca iz automatskog oružja.

U junu 1992. Šešelj napada učitelje koji su demonstrirali ispred Skupštine Srbije. "Jednog sam udario rukom, a drugog nogom", hvalio se Vojislav Šešelj.

Šešelj je 9. jula 1992. godine na ulazu u Skupštinu Srbije pištoljem podignutim u vazduh pretio demonstrantima iz Studentskog protesta '92. koji su ga prethodno gađali sapunom, uz povike "operi te krvave ruke". "Ovog puta, reagovao sam samo pretnjama. Sledeći put ću uzvratiti punom merom i neću snositi posledice za eventualne žrtve i krvoproliće. Sledeći put ću preduzeti mere odmazde", rekao je Šešelj.

Tokom štrajka zaposlenih u Radio Beogradu 1992, u glavnom TV Dnevniku Šešelj čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog radija i televizije, jer "rade za strane obaveštajne službe, srpske izdajničke stranke, kao i za HDZ i VMRO". Šešelj je tražio da se na mesta tih novinara dovedu "proverene srpske partiote".

Poslanik Šešelj, 10. jula 1992, u restoranu Skupštine Srbije napada fotoreportera lista "Srpska reč" Đorđa Vukoja i lomi njegov fotoaparat.

Uvrede na račun političkih sabesednika Šešeljev su uobičajeni manir. Septembra '92, on u Skupštini upućuje uvredu Ljubici Bebi Džaković, preporučujući joj da se obrati nekom od beogradskih žigolo klubova. Godine 1993. Šešelj upućuje pretnje i uvrede savetnicima tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića - Svetozaru Stojanoviću i Dragoslavu Rančiću, u vreme dogovora o izbornim uslovima. Profesora Dragoljuba Mićunovića u Skupštini SRJ kleveće da je "jahao popa", za prestolonaslednika Aleksandra u Skupštini Srbije govori kako se "uneredio" i kako je "pasao travu". U TV polemikama 1997. govori gadosti o očevima profesora Vladete Jankovića i profesora Žarka Koraća. Isti metod upotrebljava u studiju BK televizije klevećući mrtvog oca Nikole Barovića.

Posle susreta predsednika Srbije Slobodana Miloševića sa Kozirjevom jula 1994, Šešelj poručuje Miloševiću da ne sme da prihvati plan Kontakt-grupe, a za slučaj da to ipak učini, njemu i njegovoj supruzi predsednik SRS obećao je sudbinu Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.

Posle prekida odnosa sa RSK-om, pretio je da je to trenutak kada se Miloševićeva stolica konačno zaljuljala i brojao mu čaše viskija.

"Milošević je najveći kriminalac i najveći srpski izdajnik. Mi, srpski radikali ćemo nastaviti borbu protiv njega i crvene veštice sa Dedinja i mi ćemo ih i srušiti." ("Naša borba", 4. avgust 1995)

"Pošto je Milošević glavni stručnjak za kriminal, i oko sebe je okupio kriminalce. On dobro zna kako se pljačka svoj narod." ("Politika", 8. april 1994)

"Milošević će izdati i Kosovo i Metohiju, i Rašku oblast i takozvanu Panoniju u Vojvodini. Pristaće i na odvajanje Srbije od Crne Gore. Taj moderni srpski Kaligula je u stanju da Srbiju svede i na Adu Ciganliju." ("NIN", 11. novembar 1994)

"Avione NATO-a koji su gađali Udbine navodio je Slobodan Milošević." ("Politika", 22. novembar 1994)

"Milošević će uskoro u zatvor." ("Velika Srbija", januar 1995)

"Najveći kriminalci u Crnoj Gori su Milo Đukanović i Momir Bulatović, a u Srbiji su Slobodan Milošević i Radoman Božović." ("Naša borba", 11. maj 1995)

"Iza svih kriminalnih afera u Srbiji stoji lično Slobodan Milošević." ("NIN", 23. jun 1995)

O JUL-u i Mirjani Marković-Milošević

"JUL okuplja samo najgore kriminalce. Član JUL-a jednako je kriminalac." "Argument", 8. mart 1996)

"Nećemo stati sve dok ne zabranimo rad SKPJ i ne oduzmemo im imovinu koju su uzurpirali." ("Politika", 17. oktobar 1993)

"Mirjana Marković je za nas srpske radikale crvena veštica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najveće zlo srpskog naroda." ("Borba", 24. mart 1995)

"Memorandum SPC-a napisan je pod pritiskom istočno-američkog vladike Hristofera Piterburškog. Ne sme se isključiti ni uloga Atanasija Jevtića, koji se već duži period ponaša kao đavolji šegrt." ("Večernje novosti", 6. juni 1992)

U vreme rata u Hrvatskoj i Bosni preporučivao je Srbima da udare na Zadar i Maslenički most, i da na Zagreb i Osijek bace razorne rakete "luna". "Italijanski ministar odbrane zna da Srbi imaju rakete SS-22, koje mogu nositi nuklearne glave. Veoma su opasne i teško ih je oboriti... Sravnićemo Zagreb i druge hrvatske gradove." ("NIN", 21. maj 1993). Bosanski Srbi treba da primene sistem odmazde koji mora zgroziti bar Kragujevčane - sto za jednoga.

Dr Vojislav Šešelj članovima Panićeve vlade, u Skupštini SRJ, 29. decembra 93, poručio je: "Prvo ću vam oduzeti pasoše, a onda vas pohapsiti."

"Ako dođe do bombardovanja NATO-a, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti..." (Miting SRS-a u hali "Pinki", 27. februar 1999)