Sociologija velikih �itulja

Upotreba straha

Kakve politi�ke poteze indukuje ubistvo ministra vojnog? Samo proizvodnju buke, niko od nadle�nih nije ni pomolio ostavku

Ubistvo ministra vojnog, 7. februara u 18.55, drugog ministra oru�ane sile stradalog u atentatu, na tako obi�nom mestu kao �to je kafana FK "Rad", nateralo nas je da se zapitamo �ivimo li u Dablinu, Bogoti ili �ikagu 30-ih?

Dragan Radulovi�, sociolog s Filozofskog fakulteta, u Pres klubu (ponedeljak 14. februara) ka�e da Beograd nije ni Dablin, ni Bogota, ni �ikago tridesetih ve� - Beograd (bi�e pominjan kao jedan od specifi�nih primera). Mo�emo govoriti o odre�enoj vrsti latinoamerikanizacije na�e svakodnevice, zbog toga �to se sti�e utisak da postoje neki eskadroni smrti koji biraju koga �e da ubiju... Druga teza (a obe su zasnovane na impresijama) jeste da se radi o obra�unu unutar, kako to policija ka�e, "kriminogenih sredina", pa u tim obra�unima budu zaka�ene i neke politi�ke figure koje su, o�igledno, ili imale neposredne veze ili su na neki na�in bile u dodiru sa tim.

Gledano o�ima krimi-statistike, ugro�ena je i nacionalna institucija va�nija od narodne skup�tine i dvora - kafana (u poslednjih deset godina bila je najopasnije mesto, ve�ina "javnih ubistava" izvedena je u kafanama ili vezana za njih, ubijeni su ulaze�i, izlaze�i, odlaze�i, itd...)

Ta ubistva, ka�e Radulovi�, i nisu prava ubistva, ve� egzekucije.

Najve�i broj takvih ubistava izveden je veoma precizno - bilo da se to desilo u podne, ujutru ili kasno no�u, retko kad se desilo da je stradao neko nedu�an sa strane. Izuzetak je ubistvo izvedeno 1992, u kafani FK Radni�kog sa Novog Beograda, kada je povre�eno nekoliko nedu�nih ljudi. "Kad stradaju nedu�ni, to znatno uti�e na skok ose�anja nesigurnosti kod gra�ana. Ovakva vrsta profesinalnih ubistava naj�e��e samo pove�ava stepen nepoverenja gra�ana prema re�imu, koji i ina�e ne u�iva ba� neko bogzna kakvo poverenje", zaklju�uje Radulovi�.

STRAH OD BEZAKONJA I BUDU�NOSTI: Pro�le jeseni, istra�ivanje "Izme�u razo�arenja i nade" (Sre�ko Mihajlovi�, Milka Puziga�a, Mirjana Vasovi�, Dragan Popadi�) pokazalo je da ose�anje straha i nesigurnosti stanovni�tva raste uporedo sa smanjenjem poverenja u dr�avne institucije. Sam fizi�ki strah od kriminala manje je manifestovan od egzistencijalnih strahova ali, ipak, korupcije, nemorala i bezakonja pla�i se 82 odsto gra�ana, a plja�ke i ugro�avanja li�ne bezbednosti - 57 odsto ljudi. Vlasti se pla�i 66 odsto ljudi.

�arko Trebje�anin, psiholog s Defektolo�kog fakulteta, istra�ivao je strahove kod ljudi u vreme bombardovanja; uo�io je da je u toj ratnoj situaciji bio veoma izra�en - strah od budu�nosti. �ak i tada, kada je bilo opasno i neizvesno koliko �e potrajati taj rat, itd. - roditelji su pre svega brinuli za to da li �e mo�i svoju decu da �koluju, da li �e mo�i da �ive u koliko-toliko normalnoj zemlji, da li �e biti grejanja, da li �e biti struje...

Radulovi� ka�e da je strah od imovinskog kriminala mnogo �e��i od straha od nasilni�kog kriminala. Najve�i broj ljudi, kada ih pitate da li se boje zalutalog metka na ulici, ili ka�e da taj rizik nije tako veliki, ili ne znaju �ta da odgovore. Strah od kriminala je, ina�e, izra�eniji u stabilnijim dru�tvima, i to kod onog dela populacije koji je objektivno manje ugro�en, kod osoba starijih od 50 godina.

�PIC '93: �esto se tvrdi da kriminal eksplozivno raste, mada to, konstatuje Radulovi�, ne odgovara stvarnosti. Odre�ene forme kriminala u na�oj dr�avi imale su dramati�an skok, ali ranih devedesetih ('91, '92), dok se ve� '93. godine to smirilo i nasilni�ki kriminal se ustalio u istom procentu na kome je bio pre toga (10-15 odsto u ukupnoj strukturi kriminaliteta).

Mada se pri�a o rastu�em kriminalu, zatvorska populacija u na�oj zemlji poslednjih desetak godina nije se dramati�no pove�avala. Ina�e, zatvorski kompleks je u katastrofalnoj situaciji, zatvori su u stanju koje je ne�to malo bolje nego �to je bilo u devetnaestom veku.

�ivimo u dr�avi u kojoj je policija dobila najvi�e na zna�aju i Ministarstvo unutra�njih poslova postalo je najzna�ajnije ministarstvo. Posredno, na osnovu stavki u bud�etu, mo�e se zaklju�iti da ima oko 100.000 policajaca (�to podrazumeva veliki broj tehni�kog osoblja, ne samo naoru�anih ljudi). Po Radulovi�evoj oceni, problem nije u broju policajaca ve� u tome �to su policija, tu�ila�tvo, pa i pravosu�e u potpunosti privatizovane. Te slu�be dru�tvene kontrole postupaju arbitrarno ili pak po politi�kim instrukcijama biraju koga �e a koga ne�e proganjati... Posle atentata na Ibarskoj magistrali, u kome je poginulo �etvoro ljudi, vlast nije htela ni�ta bitno da ka�e, mada, konstatuje Radulovi�, sve okolnosti za sada ukazuju na to da iza toga stoje slu�be koje su sastavni deo vlasti.

On procenjuje da je u poslednjih desetak godina bilo 100-130 nerazja�njenih spektakularnih ubistava. Nerazja�njena su ostala i ubistva visokih dr�avnih ili partijskih (partija na vlasti) funkcionera, ili ljudi koji su s njima bili jako blisko vezani svojim poslovima.

PRVI POSLE AL KAPONEA: Za�to je, me�utim, posle Arkanovog ubistva policija brzo iza�la u javnost sa rezultatima istrage? Pored okolnosti koje su istrazi i�le naruku, po Radulovi�evom mi�ljenju, tu istragu je verovatno ubrzavala procena vlasti da je Arkan u delu javnosti imao imid� ratnog heroja uprkos svom kriminalnom dosijeu iz mladosti, i bez obzira na to �ta su njegove jedinice u ratu radile i �ta nisu radile. Uz to, te jedinice su ozbiljna snaga, �to smo mogli da vidimo i na Arkanovoj sahrani, gde su bili ljudi u uniformi i s oru�jem. Arkan je, dakle, bio komandant jedne, moglo bi se re�i paradr�avne vojne formacije koja je pri tom i poslovna imperija, konstatuje Radulovi�, dodaju�i da je Arkan bio povezan s velikim brojem ljudi i u policiji i u vlasti. Istragu je mo�da ubrzavalo i to �to je Arkan bio planetarno poznat. "On je prvi �ovek, posle Al Kaponea, sa kriminalnom pro�lo��u koji je postigao takvu svetsku slavu", ka�e Radulovi�. Za�to taj entuzijazam nije pokazan u slu�aju drugih smaknu�a, u �emu je razlika izme�u Arkana, Kundaka i Bad�e recimo? Zoran Todorovi� Kundak, "udarna pesnica re�ima", i nije bio mnogo popularan, karijera Radovana Stoji�i�a Bad�e bila je vratolomna, i on mo�da nije mogao biti mnogo omiljen...

INDUSTRIJA I MANUFAKTURA SIGURNOSTI: Ono �to je kod nas u povoju, a sa �im �emo se suo�iti, jeste porast "industrije sigurnosti", onoga �to se zove security (sigurnosne brave, kamera itd.) �to je jedna od najbr�e rastu�ih industrija uz softveru industriju.

Naravno, s tim su povezane i privatne policije, obezbe�enja - mogli smo da vidimo da postoje privatne agencije koje su sposobne �ak i za zamenu zatvorenika (osu�enih zbog terorizma) i zarobljenika - koje, dakle, imaju prerogative dr�avnih organa, �ak vlade ili ministarstava. Privatnih zatvora, kojih kod nas jo� nema. Ukoliko ne do�e do temeljnih dru�tvenih reformi, i u slede�ih desetak godina bi�emo suo�eni sa bujanjem privatnih vojski, paravojski, parapolicija, smatra Radulovi�.

On je oprezno sklon da kretanje ove vrste kriminala u tranziciji pove�e i sa fenomenom 4P (pajero, pejd�er, pi�tolj i plavu�a), fenomenom novih bogata�a u razorenim dru�tvima, s njihovom razmetljivo��u (stariji bogata�i razvijaju ose�aj za diskreciju). Pojava je svakako povezana sa �iroko rasprostranjenom korumpirano��u, ovda�njim istorijskim nasle�em, a koje je pro�elo sve sfere.

POLITIKA I ZLO: �edomir �upi�, politikolog s Fakulteta politi�kih nauka, autor knjige "Politika i zlo" podse�a (isti Pres klub) da je tokom protekle ratne decenije trajao proces uvla�enja svih gra�ana u nelegalnost (od prosjaka do ministra i akademika, svi su �urili da platu zamene u devize, prihvatili smo jednu politi�ku manipulaciju do fantazije, ljudi su u d�epovima "imali �itave bud�ete", bili su "bilioneri"). "Kad ose�aj da smo svi ne�to prekr�ili zahvati �itavo dru�tvo, onda je to - propast", ka�e �upi�.

�arko Trebje�anin (Pres klub) secira to uvla�enje u sau�esni�tvo (a kupovina deviza svakako nije bila jedini oblik sau�esni�tva): "Ako stvorite ose�anje krivice kod ljudi, ve� to mo�e da ih ve�e uz takvu vlast. Verovatno vlast to i nastoji da poka�e, da smo svi optu�eni, pod sankcijama, u istom loncu - i da bi svi trebalo da branimo istu vlast." Po njegovom mi�ljenju, ovde se proizvode i strah (reakcija na poznatu pretnju) i strepnja (lebde�i strah, ose�anje ne�eg zastra�uju�eg �to �e do�i ali �to je nedovoljno poznato). Izazivanje nekontrolisanog straha ima za cilj da ljude parali�e.

�eda �upi� zaklju�uje da je ubistvo ministra odbrane, nezavisno od neopreznosti tog �oveka, vezano za sistem njegove bezbednosti. "U dr�avi u kojoj ministar odbrane mo�e da bude ubijen na ovakav na�in njegova funkcija ni�ta ne zna�i..."

�upi� nabraja mogu�a zna�enja i tuma�enja:

- da su visoki dr�avni funkcioneri ili delovi njihovih slu�bi ume�ani u nelegalne radnje iz kojih proizilaze unutra�nji obra�uni;

- da je kriminalitet i mafija�ko orgijanje zahvatilo vrhove vlasti i dr�ave u toj razmeri da je paralisalo funkcionisanje policije, ili da se ne�ijim mo�nim tajnovitim odlukama profesionalne pretrage onemogu�avaju ili zaustavljaju; - da je u bezbednosnim slu�bama potisnut ili uni�ten profesionalizam, odnosno da su se negativnom selekcijom nesposobni i prose�ni ali poslu�ni dezorijentisali, demotivisali i prognali sposobne...

Iz �upi�eve dijagnoze naslu�uje se koliko je �iroko polje manipulacija ovom temom - mogu se, �to se i �ini, optu�iti pojedine zemlje za nastavak rata drugim sredstvima; mogu da se optu�e ili osumnji�e unutra�nji protivnici vladaju�e vrhu�ke, na primer odre�eni politi�ki krugovi Crne Gore; da se zastra�e svi opoziciono i kriti�ki nastrojeni pojedinci; mogu da se zastra�e i opomenu svi oni koji se nalaze na najvi�im dr�avnim funkcijama da ne poku�avaju da se distanciraju od re�ima... Tako�e, mogu da se podstaknu ose�anja nesigurnosti i nemo�i kod svih gra�ana da bi se osujetili mogu�i protesti i pobune u �irim razmerama...

Kakve politi�ke poteze indukuje takvo i sli�na ubistva? Samo proizvodnju buke: niko od nadle�nih, ni ministara ni predsednika, nije ni promolio ostavku...