Ratna �teta: Srbi i Nemci

Sitan ulog - velika nada

U Udru�enju vojnih zarobljenika i �rtava Drugog svetskog rata, uplati se po 20 maraka, 150 i 30 dinara, i onda �eka na od�tetu iz Nema�ke

Na zidu, pored belih vrata za�ti�enih metalnom roletnom, dve plave i pravilne table. Na prvoj belim i pravilnim �irili�nim slovima pi�e "Udru�enje ratnih vojnih zarobljenika Drugog svetskog rata", na drugoj "Zajednica udru�enja �rtava Drugog svetskog rata Jugoslavije". Obe table informi�u da je unutra nadle�nost za Kolubarski okrug.

Unutra, iza belih vrata, jedna prostorija. Dva pisa�a stola, metalni ormani, �eli�ne kasete za dokumentaciju, naslagani paketi, kutije sa natpisima okolnih mesta, sve do �apca, faks, za kompjuterom �ensko �eljade. Predsednik Zajednice i potpredsednik Udru�enja Bo�idar Lazi�, pravnik u penziji, upravo kuca va�no pismo koje treba da po�alje hitno i u Bon. Nema mnogo vremena, pred njim je va�an posao, treba re�iti desetine hiljada zahteva za nadoknadu ratne �tete. Kod Lazi�a sve pedantno, slo�eno, otkucano, raspore�eno, obele�eno. I Lazi� pedantan, teget odelo, bela ko�ulja, za�e�ljan. Sve kako prili�i, i pedantno, uostalom , kako druga�ije sa Nemcima. Na� �ovek kad u�e da podatke i ostalo �to treba, i jo� ako treba, i prosto mu milo �to je sve tako pedantno.

DIKTAFON: Poslednjih meseci,naro�ito od kada se �ulo da su neke nema�ke firme spremne da nadoknade prinudni rad iz Drugog svetskog rata, kod Lazi�a gu�va. Dolaze ljudi, dolaze naslednici, pogotovu �to je Lazi� "registrovan" za sve vidove �tete i po svim osnovama. Lazi� sam govori. Vadi diktafon, stavlja pred sebe, i po�inje. Zajednica udru�enja �rtava Drugog svetskog rata formirana '98. u Kragujevcu, od svih dosada�njih saveza i udru�enja koja okupljaju �rtve rata. On se posvetio ratnim vojnim zarobljenicima imaju�i u vidu da su mu otac i dva brata bili ratni zarobljenici, naro�ito brat Dragutin koji je bio aktivni podoficir. Posle njihove smrti nastavio �to su bra�a zapo�ela: da prikuplja podatke. Napisao i knjigu "Svedo�enja o ratnim zarobljenicima Vojske Kraljevine Jugoslavije", promocija bila '98. u Domu VJ u Beogradu, pokazuje sliku na zidu - Lazi� pod kristalnim lusterima. Posle toga izdao zapise, imao stru�no-nau�nu tribinu u Valjevu, i nastavio aktivnosti po tom pitanju, s jedne strane zato �to je pravnik, s druge zbog oca i bra�e.

U Kragujevcu izabran za predsednika, kancelarije postoje u Valjevu, u Ra�kom i Moravi�kom okrugu, i u drugim mestima gde je bilo potrebno. U ime Zajednice pisao �rederu, dobio odgovor da je predmet dat na razmatranje. Uto ulazi �ovek, pita je l' ovde za �tetu, bio pre dve godine. Lazi� odgovara da ne mo�e da ga primi, zauzet je, zar ne vidi. �ovek ka�e da je on li�no bio, gleda u Lazi�a, ka�e: �oli� Vladislava �ivojin. Lazi� nalazi predmet, treba da plati 20 maraka, da se otvori devizna knji�ica preko koje �e primiti naknadu, 150 dinara za tro�kove i 30 dinara �lanarinu. �ovek ka�e da je onomad platio kolk'o je trebalo. Za ovo nije, ta�ka. Gledamo u jednu od priznanica koja je pred nama. U zaglavlju Zajednica, svrha uplate, po ugovoru sa Cepter bankom depozit za otvaranje devizne knji�ice, plavi pe�at Zajednice.

Lazi� nastavlja, pisao i u Bundestag, 9. novembra pro�le godine bili na razgovorima. Postignuta konstruktivna i velika saglasnost jednih i drugih da se zahtevi razmotre i u�u u proceduru. Odr�ani sastanci sa vi�e nema�kih organa, na�a delegacija, u kojoj je bio Lazi�, istakla sve mogu�e �to je potrebno da se obe�tete ratni zarobljenici i ostale �rtve. Zajednica zastupa sve kategorije o�te�enih gra�ana po svim osnovama, a to su li�enje �ivota, li�enje slobode, �tete usled nenapredovanja u slu�bi, tro�kovi sahrane, �teta usled izgubljene dobiti, druge �tete. Lazi� sve vreme vadi nove fascikle, iz njih nove 'artije, Jugoslavija nije dobila ni pfeniga, a svi dobili po 720 maraka za mesec, u Bundestagu su im predlagali 600, oni tra�ili 750 maraka, i mi smo tu negde u blizini, ka�e Lazi�. Razgovarali i sa predsednikom odbora za peticije, dobili obe�anje da �e predmet u�i u proceduru. Li�no pripremio materijal, preveo na nema�ki i dao im konkretno. Bili prezadovoljni jer te podatke nisu znali. Ima evidentirana 142. 802 ratna vojna zarobljenika, 520. 000 prinudnih radnika, sam Hitler, 4. maja '41. rek'o da su imali 344. 112 ratnih zarobljenika iz Jugoslavije. Glavni cilj i zadatak je da se obe�tete prinudni radnici, ali se tra�i obe�te�enje i po ostalim osnovama;Lazi� nabraja 564. 160 sru�enih ku�a,18. 000 vo�aka i raznih vinograda, oplja�kanih i otetih milijardu i 900 miliona komada jaja, i niz drugih �teta. Zala�e se da se re�e pitanja iz pro�losti na dobrobit naroda Nema�ke i Jugoslavije. Na miroljubiv na�in, dogovorom, sporazumom, ugovorom, sve da se ispo�tuje.

LEP DOGOVOR: Kako se pona�a dr�ava po pitanju ovih inicijativa?Lazi� podse�a na note iz '91. i '94, kojima Jugoslavija saop�tava da se nije odrekla potra�ivanja ratne �tete, ali ne sara�uju sa dr�avom, sem kad potra�uju dokumentaciju - nema govora, to ga ne interesuje, kad za 55 godina nisu ni�ta u�inili po pitanju li�nog obe�te�enja, oni nema �ta da rade, komanda se mora preuzeti u svoje ruke. I preuzeli su, kao nevladina, nestrana�ka i patriotska organizacija, pokazuje re�enje Saveznog ministarstva pravde. Bila bi mu najve�a �ast, posle pokojnog brata i oca, da se to namiri, da se okrenemo miru i budu�nosti jedne i druge dr�ave.

Pa ima li izgleda?Po Lazi�u i dokumentaciji Nema�ka duguje 350 milijardi dolara, to su ogromna sredstva, ali se nada da �e se na�i jedan lep dogovor i sporazum da se ta situacija re�i. Opet ulazi jo� jedan �ovek i naslednik ratne �tete. Predsednik nema vremena, preuzima ga saradnica, ima 20 maraka, 180 dinara �e doneti kasnije.

Lazi� nas upoznaje da mu ta nadoknada do�e oko 30-40. 000 maraka, po �oveku. Na to imaju pravo sve �rtve rata, kao pravnik ne bi mogao da dozvoli da neko nema pravo na obe�te�enje. Za sada ima preko 30. 000 podnetih zahteva, o�ekuje oko 50. 000. A �ta je potrebno?Potvrda od Crvenog krsta o vremenu provedenom u ropstvu. Obave�ten je da u Crvenom krstu i Saveznoj slu�bi tra�enja ima 50. 000 molbi za dobijanje potvrde. Oni primaju i potvrde iz op�tinskog Crvenog krsta, sve mora da se dokumentuje. Kad ima� to, popuni� formular, da� 20 maraka, 150 dinara i 30 dinara, i dobije� tri priznanice. Pa kad �e od�teta? O�ekuje pozive iz Nema�ke, garancije, pa �e videti.

Za kraj fotografi�emo predsednika Bo�u Lazi�a. Vadi kutiju na kojoj pi�e "Za �tampu", tra�i da mu donesemo objavljen tekst, ka�e, sve je to za istoriju. I jeste, i bi�e, sve dok se dr�ava ne seti da tu ima para, pa makar i ne bile 'nolike milijarde. A kad se seti, i to �e biti za istoriju. Pogotovu �to je istorijski dokazano, sa tendencijom daljeg dokazivanja, da nema tog Srbina koji ne�e dati poslednje pare da bi neko drugi smanuo iste te pare.