Izjava nedelje

Bezbednost ovog dru�tva �e funkcionisati!

GORAN MATI�, savezni ministar za informisanje ("Blic"),
shvativ�i da se situacija intenzivira ministar je izavio i ovo:
"Sve �emo demaskirati, i one u inostranstvu." ("Glas")

OP�TINSKI ODBOR JUL-a U RAKOVICI:
"Komunalni i urbanisti�ki haos, bespravna gradnja, neo�i��ene ulice, puni kontejneri sme�a, �opori pasa lutalica, samo su neki od vidljivih problema kojima su gra�ani te op�tine [�ukarice] darivani od lokalne vlasti iz redova SPO-a." OO JUL-a tvrdi da je lokalna vlast prevarom izostavila sve dru�tvene organizacije i udru�enja gra�ana iz bud�etskih sredstava za 2000. godinu, i da ih je [lokalna vlast] "izbacila na ulicu": "Prema �lanu 24 Zakona o dru�tvenim organizacijama i udru�enjima gra�ana i Ustavom republike Srbije (�lan 44) jam�i se sloboda politi�kog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja. Me�utim, za SPO ne va�i Ustav i zakon ove dr�ave." ("Borba")

D�EJ RAMADANOVSKI,
peva�: "Mislim da taj praznik [Sv. Valentina] malo vi�e treba da obele�avaju mladi nego ljudi koji su ve� godinama u ku�i sa jednom te istom �enom, jer onda je to kao da spava� sa burazerom." ("Svet")

JOVO RADULOVI�,
komentator "Borbe": "Zbog gramzivosti koju ispoljava na svakom koraku i velikih svota para koje dobija od Ta�ija i njegovih terorista, izdao je svoje seljake u Kosovskoj Mitrovici i prepustio ih na milost i nemilost svojim '�ti�enicima'."

MILA VUKOVI�,
komentatorka, u rubrici "Izo�treno" obra�unala se sa prosvetnim neradnicima: "Specijalitet i ovog prosvetarskog �trajka jeste nepo�tovanje zakona, i to od onih koji bar zbog uzora svojim u�enicima ne bi smeli da ga kr�e. Jer, kad u �kolama opet zavlada 'zati�je' pred neki novi �trajk (zbog plata, ali nikada zbog kvaliteta nastave i komplikovanih programa) i kada profesori zatrpaju u�enike pismenim ve�bama, kako bi nadoknadili izgubljeno vreme, usledi�e �a�ki odgovor - be�anje sa �asova." ("Borba")

ANA BEKUTA,
peva�ica, pristalica je do�ivotne zgodno�e: "Operisala sam nos i to nikada nisam krila. Imala sam zdravstvene probleme i re�ila sam ih, a �to da usput ne re�im i one druge, estetske? Bila je to mala, totalno nebitna intervencija koju mnogi nisu primetili dok im ja nisam otkrila. Mnoge �ene iz mog okru�enja bi dale ne znam �ta da sebi mogu to da priu�te. �ivotni san im je da poprave neke svoje nedostatke. Ose�ale bi se bolje, samouverenije. Nikad nisam bila protiv toga. Ko god �eli i mo�e, �to da sebi to ne priu�ti? Ali, to je ma� sa dve o�trice. Vrlo lako mo�e da se pretera! To se kod nekih mojih koleginica ve� prime�uje. Ne znaju za meru! Ako meni danas-sutra ne�to zasmeta, potra�i�u pomo� esteti�ara [!]. Recimo, kapci, fejs-lifting... Za�to ceo �ivot ne biti lep?" ("Sabor")

DINKO TUCAKOVI�,
filmski kriti�ar i predsednik Saveta Festa: "Kad do�e Mihalkov koga je zvao Festa, ne mo�e neko na njemu da ubira politi�ke poene, jer je u pitanju veliki filmski stvaralac. Zato poru�ujem onima koji su hteli da izmanipuli�u posetu poznatog umetnika da se 'osfeste' u ime filma i u ime Festa, kao bi kultura ostala na jednoj, a politika na drugoj strani." ("Novosti") Kako razdvojiti umetnost i politiku kad je kod nas politika dovedena na upravo umetni�ki, artisti�ki nivo, kako znati ko je primio gosta iz Rusije - upravnik nacionalnog teatra ili ministar kulture? up. ur.

STEVO �IGON,
glumac i reditelj (roditelj), zapo�eo je radove na �ehovljevom "Galebu": "Danas smo se prihvatili posla, verovatno iznad na�ih snaga, da razre�imo deo 'enigme �ehov'. Velika je sre�a da su tu ljudi koji dugo re�avaju tu zagonetku, mi mo�emo samo da se nadamo da �emo biti dostojni da do�aramo rusku ljubav prema �eni, ne�nost, bol i apsurd �ivljenja - najva�nije motive dela svih ruskih knji�evnika." ("Danas")

IVANA �IGON,
glumica: "Mo�da sam prestara za ulogu Nine Zare�ne, ali argumente da je prihvatim imam u sli�nim tragi�nim ulogama koje sam do sada igrala i li�nom iskustvu. �elim da Ninu odigram na nov na�in, kao veselu devojku. Ako imam neke kvalitete kao glumica, mislim da mogu da se transformi�em i podmladim." ("Glas")

JOVAN BABOVI�,
srbijanski ministar poljoprivrede: "Srbija i Crna Gora imaju jedinstveno tr�i�te, pa nema ni govora o obustavljanju robnog prometa. Kamioni sa robom se rutinski kontroli�u kako bi se spre�io �verc." Ministar Babovi� pori�e da je potpisao naredbu kojom se promet me�u federalnim jedinicama zabranjuje i tvrdi da je njegov potpis (koji je objavila podgori�ka "Pobjeda") montiran - i ranije se, ka�e, de�avalo da njegov potpis sa nekog re�enja iskopira i naknadno prilepi na nekakvu "naredbu".

VESNA RIVAS,
peva�ica, imala je i butik koji su joj nestrpljivi inspektori za svagda ogadili: "Kap koja je prelila �a�u bio je moj slu�aj kada mi je, dok sam bila u Bosni, do�la u butik, u kontrolu, tr�i�na inspekcija. Devojke su mi to javile i ja sam inspektore zamolila da do�u kada se vratim sa gostovanja. Nisu hteli ni da �uju. Pukao mi je film. Ja sam butik zatvorila, a ovo dru�tvo je dobilo jo� dve nezaposlene mlade osobe. Za�to, zato �to inspekcija nije mogla da do�e koji dan kasnije." ("Sabor")

KUTAK ZA DOBRE VESTI
pomo�nica direktora Saveznog zavoda za statistiku Mirjana Rankovi� obelodanila je da su cene na malo u Saveznoj republici Jugoslaviji porasle 0,5$ (6,3 odsto u Crnoj Gori i 0,00 odsto u Srbiji). Pomo�nica ne tvrdi da su u Srbiji sve cene mirovale, ne�to je pojeftinilo, ne�to poskupelo: pojeftinili su slatki�i, instalacioni materijal, name�taj i zanatske usluge, poskupelo je su�eno vo�e, odre�ene vrste sve�eg mesa, mleko u prahu kao i damast za posteljinu.

MLA�AN DINKI�,
ekonomista i �lan G-17, o promeni imena "Kari� banke" u "Astra banku": "Kad jedna banka menja svoje ime, menja ga zbog lo�eg imid�a". Na pitanje novinara "Danas" je li imid� "Kari� banke" bio r�av, g. Dinki� je rekao: "Ne znam, nisam nikad �tedeo u toj banci."

BRANISLAV BLA�I�,
republi�ki ministar za za�titu �ivotne sredine, zaprepa��en je onim �to je predstavnik australijsko- rumunske firme "Aurel" izjavio (da je riba stradala zbog studene vode Tise): "Ako je Australijanac to izjavio, verovatno je bio pod uticajem alkohola ili on nije normalan �ovek. To mo�e da izjavi samo neko, van pameti [interpunkcija uredno prepisana]. �tete i posledice od trovanja Tise cijanidom su ogromne, ne samo u Rumuniji i Ma�arskoj nego i u na�oj zemlji. O kakvoj se koncentraciji cijanida radi, najbolje govori podatak da je talas iz Rumunije pre�ao put vi�e od 600 kilometara (do Novog Be�eja), gde su izmerene koncentracije otrova prvih dana 200 puta vi�e nego �to je dozvoljeno. S druge strane, ovaj akcident samo pokazuje da je interese zapadnih firmi samo profit i plja�ka. Uop�te ih ne interesuju za�tita �ivotne sredine i ljudi koji �ive u okru�enju. Nama ostavljaju pusto�, zaga�enu vodu, vazduh i zemlji�te." ("Ekspres")

MIHAILO PETROVI�,
profesor novobeogradske gimnazije "Mihailo Pupin", ne samo �to u poslednjoj dekadi nikad nije �trajkovao nego u vreme sada�njeg �trajka svojim u�enicima dr�i i dodatnu nastavu. U tekstu M. Ni�iforovi�a "Ja i sada dr�im �as" zakleti protivnik �trajkovanja veli: "Tra�iti od dr�ave mnogo ve�a, odgovaraju�a primanja u vreme kad nas desetak godina pritiskaju sankcijama i NATO bombarduje, kada je privreda u mukama, a deo poru�en, nemogu�e je. Zato sam od devedesetih godina odbijao da u�estvujem u �trajkovima prosvetnih radnika, ve� sam nastavljao da radim. Tako �e biti i ubudu�e."

SLOBODAN TURLAKOV,
elektroin�enjer, doktor knji�evnih nauka, profesor na FMU-u, reditelj, pisac i (kako ga "Svet" defini�e) skandal majstor i veliki zavodnik: "Mogu samo da ka�em - 'blago �eni koju ja volim'. Mislim da je vrlo malo mu�karaca na ovom svetu koji su kadri da uni�te sebe kako bi �ena zazra�ila."