Izjava nedelje
Bezbednost ovog društva će funkcionisati!
GORAN MATIĆ, savezni ministar za informisanje ("Blic"),
shvativši da se situacija intenzivira ministar je izavio i ovo:
"Sve ćemo demaskirati, i one u inostranstvu." ("Glas")
OPŠTINSKI
ODBOR JUL-a U RAKOVICI:
"Komunalni i urbanistički haos, bespravna gradnja, neočišćene ulice, puni
kontejneri smeća, čopori pasa lutalica, samo su neki od vidljivih problema kojima su
građani te opštine [Čukarice] darivani od lokalne vlasti iz redova SPO-a." OO
JUL-a tvrdi da je lokalna vlast prevarom izostavila sve društvene organizacije i
udruženja građana iz budžetskih sredstava za 2000. godinu, i da ih je [lokalna vlast]
"izbacila na ulicu": "Prema članu 24 Zakona o društvenim organizacijama i
udruženjima građana i Ustavom republike Srbije (član 44) jamči se sloboda političkog,
sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja. Međutim, za SPO ne važi Ustav i zakon
ove države." ("Borba")
DŽEJ RAMADANOVSKI,
pevač: "Mislim da taj praznik [Sv. Valentina] malo više treba da obeležavaju mladi
nego ljudi koji su već godinama u kući sa jednom te istom ženom, jer onda je to kao da
spavaš sa burazerom." ("Svet")
JOVO RADULOVIĆ,
komentator "Borbe": "Zbog gramzivosti koju ispoljava na svakom koraku i
velikih svota para koje dobija od Tačija i njegovih terorista, izdao je svoje seljake u
Kosovskoj Mitrovici i prepustio ih na milost i nemilost svojim 'štićenicima'."
MILA VUKOVIĆ,
komentatorka, u rubrici "Izoštreno" obračunala se sa prosvetnim neradnicima:
"Specijalitet i ovog prosvetarskog štrajka jeste nepoštovanje zakona, i to od onih
koji bar zbog uzora svojim učenicima ne bi smeli da ga krše. Jer, kad u školama opet
zavlada 'zatišje' pred neki novi štrajk (zbog plata, ali nikada zbog kvaliteta nastave i
komplikovanih programa) i kada profesori zatrpaju učenike pismenim vežbama, kako bi
nadoknadili izgubljeno vreme, uslediće đački odgovor - bežanje sa časova."
("Borba")
ANA BEKUTA,
pevačica, pristalica je doživotne zgodnoće: "Operisala sam nos i to nikada nisam
krila. Imala sam zdravstvene probleme i rešila sam ih, a što da usput ne rešim i one
druge, estetske? Bila je to mala, totalno nebitna intervencija koju mnogi nisu primetili
dok im ja nisam otkrila. Mnoge žene iz mog okruženja bi dale ne znam šta da sebi mogu
to da priušte. Životni san im je da poprave neke svoje nedostatke. Osećale bi se bolje,
samouverenije. Nikad nisam bila protiv toga. Ko god želi i može, što da sebi to ne
priušti? Ali, to je mač sa dve oštrice. Vrlo lako može da se pretera! To se kod nekih
mojih koleginica već primećuje. Ne znaju za meru! Ako meni danas-sutra nešto zasmeta,
potražiću pomoć estetičara [!]. Recimo, kapci, fejs-lifting... Zašto ceo život ne
biti lep?" ("Sabor")
DINKO TUCAKOVIĆ,
filmski kritičar i predsednik Saveta Festa: "Kad dođe Mihalkov koga je zvao Festa,
ne može neko na njemu da ubira političke poene, jer je u pitanju veliki filmski
stvaralac. Zato poručujem onima koji su hteli da izmanipulišu posetu poznatog umetnika
da se 'osfeste' u ime filma i u ime Festa, kao bi kultura ostala na jednoj, a politika na
drugoj strani." ("Novosti") Kako razdvojiti umetnost i politiku kad je kod
nas politika dovedena na upravo umetnički, artistički nivo, kako znati ko je primio
gosta iz Rusije - upravnik nacionalnog teatra ili ministar kulture? up. ur.
STEVO ŽIGON,
glumac i reditelj (roditelj), započeo je radove na Čehovljevom "Galebu":
"Danas smo se prihvatili posla, verovatno iznad naših snaga, da razrešimo deo
'enigme Čehov'. Velika je sreća da su tu ljudi koji dugo rešavaju tu zagonetku, mi
možemo samo da se nadamo da ćemo biti dostojni da dočaramo rusku ljubav prema ženi,
nežnost, bol i apsurd življenja - najvažnije motive dela svih ruskih
književnika." ("Danas")
IVANA ŽIGON,
glumica: "Možda sam prestara za ulogu Nine Zarečne, ali argumente da je prihvatim
imam u sličnim tragičnim ulogama koje sam do sada igrala i ličnom iskustvu. Želim da
Ninu odigram na nov način, kao veselu devojku. Ako imam neke kvalitete kao glumica,
mislim da mogu da se transformišem i podmladim." ("Glas")
JOVAN BABOVIĆ,
srbijanski ministar poljoprivrede: "Srbija i Crna Gora imaju jedinstveno tržište,
pa nema ni govora o obustavljanju robnog prometa. Kamioni sa robom se rutinski kontrolišu
kako bi se sprečio šverc." Ministar Babović poriče da je potpisao naredbu kojom
se promet među federalnim jedinicama zabranjuje i tvrdi da je njegov potpis (koji je
objavila podgorička "Pobjeda") montiran - i ranije se, kaže, dešavalo da
njegov potpis sa nekog rešenja iskopira i naknadno prilepi na nekakvu
"naredbu".
VESNA RIVAS,
pevačica, imala je i butik koji su joj nestrpljivi inspektori za svagda ogadili:
"Kap koja je prelila čašu bio je moj slučaj kada mi je, dok sam bila u Bosni,
došla u butik, u kontrolu, tržišna inspekcija. Devojke su mi to javile i ja sam
inspektore zamolila da dođu kada se vratim sa gostovanja. Nisu hteli ni da čuju. Pukao
mi je film. Ja sam butik zatvorila, a ovo društvo je dobilo još dve nezaposlene mlade
osobe. Zašto, zato što inspekcija nije mogla da dođe koji dan kasnije."
("Sabor")
KUTAK ZA DOBRE VESTI
pomoćnica direktora Saveznog zavoda za statistiku Mirjana Ranković obelodanila je da su
cene na malo u Saveznoj republici Jugoslaviji porasle 0,5$ (6,3 odsto u Crnoj Gori i 0,00
odsto u Srbiji). Pomoćnica ne tvrdi da su u Srbiji sve cene mirovale, nešto je
pojeftinilo, nešto poskupelo: pojeftinili su slatkiši, instalacioni materijal, nameštaj
i zanatske usluge, poskupelo je sušeno voće, određene vrste svežeg mesa, mleko u prahu
kao i damast za posteljinu.
MLAĐAN DINKIĆ,
ekonomista i član G-17, o promeni imena "Karić banke" u "Astra
banku": "Kad jedna banka menja svoje ime, menja ga zbog lošeg imidža". Na
pitanje novinara "Danas" je li imidž "Karić banke" bio rđav, g.
Dinkić je rekao: "Ne znam, nisam nikad štedeo u toj banci."
BRANISLAV BLAŽIĆ,
republički ministar za zaštitu životne sredine, zaprepašćen je onim što je
predstavnik australijsko- rumunske firme "Aurel" izjavio (da je riba stradala
zbog studene vode Tise): "Ako je Australijanac to izjavio, verovatno je bio pod
uticajem alkohola ili on nije normalan čovek. To može da izjavi samo neko, van pameti
[interpunkcija uredno prepisana]. Štete i posledice od trovanja Tise cijanidom su
ogromne, ne samo u Rumuniji i Mađarskoj nego i u našoj zemlji. O kakvoj se koncentraciji
cijanida radi, najbolje govori podatak da je talas iz Rumunije prešao put više od 600
kilometara (do Novog Bečeja), gde su izmerene koncentracije otrova prvih dana 200 puta
više nego što je dozvoljeno. S druge strane, ovaj akcident samo pokazuje da je interese
zapadnih firmi samo profit i pljačka. Uopšte ih ne interesuju zaštita životne sredine
i ljudi koji žive u okruženju. Nama ostavljaju pustoš, zagađenu vodu, vazduh i
zemljište." ("Ekspres")
MIHAILO PETROVIĆ,
profesor novobeogradske gimnazije "Mihailo Pupin", ne samo što u poslednjoj
dekadi nikad nije štrajkovao nego u vreme sadašnjeg štrajka svojim učenicima drži i
dodatnu nastavu. U tekstu M. Nićiforovića "Ja i sada držim čas" zakleti
protivnik štrajkovanja veli: "Tražiti od države mnogo veća, odgovarajuća
primanja u vreme kad nas desetak godina pritiskaju sankcijama i NATO bombarduje, kada je
privreda u mukama, a deo porušen, nemoguće je. Zato sam od devedesetih godina odbijao da
učestvujem u štrajkovima prosvetnih radnika, već sam nastavljao da radim. Tako će biti
i ubuduće."
SLOBODAN TURLAKOV,
elektroinženjer, doktor književnih nauka, profesor na FMU-u, reditelj, pisac i (kako ga
"Svet" definiše) skandal majstor i veliki zavodnik: "Mogu samo da kažem -
'blago ženi koju ja volim'. Mislim da je vrlo malo muškaraca na ovom svetu koji su kadri
da unište sebe kako bi žena zazračila."
RATKO KRSMANOVIĆ,
generalni direktor Direkcije JUL-a, upozorio je proletere i ostale učesnike "Crvenog
barjaka" na činjenicu da se "veliča prosjačenje po svetu i
švercersko-profiterska revolucija crnogorskih režimlija": "Formula takve
politike ispisana je na svim zastavama NATO partija. Lažna su očekivanja da će predajom
fabrika radnici postati kapitalisti." ("Politika")