Berlinska premijera: "Nebeska udica"

Bembanje kao �anr

Ovaj film se izvla�i iz �eli�nog zagrljaja "patriotskih igara", gde heroji i zdajnici �esto menjaju mesta kao na muzi�kim stolicama

Sada je i definitivno jasno da �e novi pod�anr srpske kinematografije biti ono �to je nesu�eni dobitnik NIN-ove nagrade, pesnik i romansijer Zoran �iri�, nazvao "bembanje". Ako je "Ranjena zemlja" bila "Slavica" ovog pod�anra, sada je stiglo filmsko delo koje, ako pravimo paralelu sa pod�anrom partizanskih filmova, predstavlja distanciran pogled ravan ostvarenjima "crnog talasa". Ne treba o�ekivati revoluciju, ali ni ne�to �to li�i na "mostovsko/koncertni" patriotizam. "Nebeska udica", sa predivnim ili �ak originalnim naslovom "Sky hook", koketira najmanje sa dvosmisleno��u, ali za ko�arka�ki obrazovanu naciju nedvosmisleno je jasno da se pre svega aludira na poznatu basketa�ku bravuru (horog), koja je proslavila D�abara, ali i svojevremeno Vinka Jelovca, dok ga sada promovi�e Vlade Divac. Lepota ovog �uta le�i u paraboli�nosti i gotovo iracionalnosti, trenutku neizvesnosti dok lopta izba�ena u luku leti prema obru�u. Scenarista filma �or�e Milosavljevi�, koji se u kinematografiji odoma�io i kao reditelj (najpre "To�kovi" a sada "Mehanizam"), i sam je basketa�, a na tekst se upecao stari lisac ko�arka�ke gra�e Ljubi�a Samard�i�. Re� je o pri�i o propalom dor�olskom basketa�u, melodrami pod bombama snimanoj tik po potpisivanju onoga �to jedni nazivaju mir a drugi vojno-tehni�ki sporazum.

KLJU�NI TRENUTAK: Skeptici su trljali ruke. Evo, kona�no �e pu�i Smoki. Kona�no zna�i da je �ovek koji je sa ku�om "Sinema dizajn" dr�ao nivo srpske produkcije filmova "Ka�i za�to me ostavi", "Ubistvo s predumi�ljajem", "Str�ljen" i "To�kovi" odlu�io da sam sedne u rediteljsku stolicu. Film je ra�en sa minijaturnim bud�etom, uglavnom na jednoj lokaciji, sa 16 mm kamerom, deo materijala je �ak i propao u laboratoriji, snimanje se odu�ilo, a "�ar�ija" je po�ela da se me�kolji.

Ipak, ogromno gluma�ko i solidno producentsko iskustvo i�li su naruku Ljubi�i Samard�i�u, koji je u klju�nom trenutku preko mnogo rampi ispalio sky hook i pogodio Berlinski festival 2000. Basketa�ki govore�i, bilo je to jako sli�no bravuri Sa�e �or�evi�a u utakmici sa Hrvatskom kada je sjurio trojku u poslednjim trenucima. Te�ko je baviti se ko�arkom ili filmom ako u sebi nemate kockarski duh.

Svi pravi koraci za konkurenciju Berlina 2000. odra�eni su ranije. Odli�na gluma�ka podela najtra�enijih mladih glumaca, tandem Glogovac/Sofrenovi� iz "Ubistva", Nikola Kojo, Dragan Bjelogrli� u epizodama zajedno sa Milenom Dravi�, a kao �lag (zakucavanje?) na torti dolaze Aleksandar �or�evi� i �eljko Obradovi�. Muziku je napisao Vlatko Stefanovski u maniru Erika Kleptona, narator je de�ak (setite se uspeha Kusturice), dok je postprodukcija (gle najve�eg �uda) odra�ena u Zagrebu. Nije promakla ni informacija da �e nakon Beograda uslediti premijera u svim prestonicama biv�e SFRJ.

BEMBANJE: Ljubi�a Samard�i� je ispravno procenio da njegova parabola mora da zavr�i u Berlinu, gde je ve� kao producent bio prisutan na Forumu sa filmovima "Ka�i za�to me ostavi", "Ubistvo" i "Str�ljen". Verovatno bi bio sre�an da se njegov rediteljski debi na�ao i u ovom programu ali �injenica da je nakon velikih uspeha �ilnika i Pavlovi�a bio prvi doma�i film u zvani�noj konkurenciji nakon vi�e od deset godina, u dru�tvu Vendersa, Minegele i Formana, bitno podi�e njegov rejting.

Festivalska premijera odli�no je pro�la, uz nekoliko o�ekivanih provokacija na konferenciji za �tampu tipa - a gde je tu nasilje nad Albancima na Kosovu. Podatak da je film prikazan na samom po�etku Berlinskog festivala poznavaocima festivalskih kuhinja mnogo govori, kao i interes Vendersove ku�e Road movies da ga kupi za svetsku distribuciju. S nagradom ili bez nje, Ljubi�a Samard�i� se vra�a na �titu gde �e po�eti beogradski deo pri�e njegovog filma. To �e biti i najstro�a publika. S pravom. Jer po njoj su padale bombe. Ljubi�a Samard�i� je otprilike i ome�io prostore pod�anra "bembanje", tako da �e svakom slede�em koji zaigra na ovu kartu biti izuzetno te�ko. Osim ako akteri potpisa vojno-tehni�kog sporazuma ve� uveliko ne rade na scenografiji za nastavak.

Za sada se samo mo�e re�i da je re� o dobrom doma�em filmu, �to je u dana�nje vreme te�ko na�i. Njegova sociolo�ka zasluga je �to se ovaj film izvla�i iz �eli�nog zagrljaja "patriotskih igara", gde heroji i izdajnici �esto menjaju mesta kao na muzi�kim stolicama. Ali onaj ko ne�e da u�i od umetnosti (filma) i istorije, ponavlja�e lekcije u �ivotu. Dokad vi�e?