Anga�man na kulurnoj sceni
Re�i i dela
Ravnodu�nost je bila ubojitija od cenzure, tako da je intelektualna apatija postala stanje kriti�kog duha nakon njegovog poraza
Nijednom piscu u zemnji Srbiji
verovatno nije palo na pamet da prestane da objavnjuje kada je oformnjena zloslutna
SPS-SRS-JUL koalicija. A za�to bi? Pisac �ivi od prodaje svojih knjiga, njegovo delo
dobija smisao tek kada �italac, u miru doma svoga, otvori prvu stranicu knjige. Uostalom,
okolnosti i vreme u kojima umetnik �ivi ne�to su efemerno, slu�ajno i prolazno. Jedino
su njegova dela ve�na. O polo�aju umetnika u svetu i tako je ve� sve re�eno: engagement,
des Engagements, impegno, engage, commitment, anga�man, aktivan stav prema
aktuelnostima, vonja da se promeni svet, zauzimanje za odre�ene cinjeve...
Talog prevazi�enih nadanja. Zato se ovde objavnjuju knjige, snimaju filmovi, izvode pozori�ne predstave, odr�avaju izlo�be i koncerti mirno, bez ekscesa i pobune, kao da ni�tavilo nije ve� odavno po�elo da menje same autore, smisao onoga �to se naziva >kulturnim �ivotom
Kada su nedavno u Austriji konzervativci i ultradesni�ari formirali vladu, kompozitorka Olga Nojvirt u�la je u koncertnu dvoranu sa crnim florom oko rukava. Nije vi�e bilo vreme za Salcbur�ki festival, pa je njegov umetni�ki direktor zatra�io da bude razre�en du�nosti, ni za dr�avnu nagradu "Oskar Koko�ka", koju nije htela da primi vajarka Vali Eksport, niti za izvo�enje dela Elfride Jelinek i muziciranje po svetu. Poznati pijanista Andra� �if odbio je da odr�i koncert u austrijskoj ambasadi u Va�ingtonu. >Epoha valseva bila je zavr�ena<, zapisao je jednom Milo� Crnjanski, govore�i o nekim drugim prilikama u Be�u.
Taj protest je li�en visokoparnog i krutog moralisanja. Austrijski umetnici jednostavno ne �ele da gledaju kako se njihova zemnja pretvara u tamnu mrnju Evrope, �to bi moglo da bude prva lekcija svima �iji se �ivotni kredo sveo na �utanje i prihvatanje. To ne zna�i da je intelektualna javnost u Srbiji bila nemi posmatra� de�avanja istorije. Izgovoreno je dosta re�i ali su one utonule u more apatije onih koje to nije trglo iz tupog dreme�a. Svako je mogao re�i ono �to �eli, ta�no, pametno, uzvi�eno, plemenito... i ni�ta. Ravnodu�nost je bila ubojitija od cenzure. Intelektualna apatija postala je stanje kriti�kog duha nakon njegovog poraza.
Da li su, nakon toga, onda mogu�i gestovi? Da li bi se, na primer, Svetislav Basara povukao u ti�inu radne sobe, prestao da objavnjuje knjige, govori na tribinama i u�estvuje u promocijama zbog stanja u zemnji u kojoj �ivi?
"Vrlo rado", ka�e pisac.
Kada?
"Ukoliko bi se o tome dogovorili svi umetnici koji nisu parare�imski ili re�imski njudi."
A za�to ne bi u�inio to sam?
"Zato �to pojedina�ni �inovi ni�ta ne zna�e. To je mo�da na�in da se �ovek ose�a bonje, ali to nema nikakvog efekta. Ne�to bi se postiglo tek kada bi zamro ionako ve� polumrtvi kulturni �ivot<.
Tokom protekle decenije privid normalnog �ivota pronalazio je svoj oslonac izme�u ostalog i u mirnom toku kulturnog �ivota. Bilo je tribina, peticija, protesta, kle�anja i kratkih obustava rada kada bi bilo odve� licemerno postupati druga�ije, ali je velika ve�ina eskapisti�ki zazivala muze u vreme hu�kanja na ratove, brutalnih ubistava i nasinja prema neistomi�njenicima po presudama koje su izricane u krugovima nekih porodica. Zar uop�te mo�e da bude neko ubijen na ulici kada je ba� tog dana premijerno prikazana nova pozori�na predstava? Da li je mogu�e da se otvoreno preti smr�u drugima ba� kada je uspe�no okon�an Me�unarodni filmski festival? Verovatno ne mo�e da se desi da neko ubija civilno stanovni�tvo jednog naroda kada pesme njegovih muzi�ara odjekuju glavnom ulicom Beograda. I kako uop�te mo�e da se sumnja da je neko nameravao da ubije predsednika jedne stranke kada je ba� te nedenje predstavnjena jedna nova pesni�ka zbirka, zbog koje su na promociji svi bili prigodno uzbu�eni? Gotovo sve novine su pisale o tome. Ba� kao i o saobra�ajnoj nesre�i zbog koje je svet, oplemenjen lepim ve�tinama, zauvek napustilo �etvoro njudi.
Ako reditenja Sr�ana Dragojevi�a pitate da li u�e��e u kulturnom �ivotu u ovom trenutku odr�ava privid da �ivot u zemnji Srbiji mirno te�e svojim tokom, on �e re�i da se umetnosti i umetnicima generalno pripisuje mnogo ve�i zna�aj nego �to ga oni realno imaju.
"Misim da ne smemo praviti pore�enja na �tetu na�ih umetnika i kulturne javnosti, jer za Austrijance je ovo dobra prilika da se malo 'razdrmaju' i poka�u 'anga�ovanost' (to pogotovu prija nekom ko �ivi uz 'saher torte i be�ki valcer'). Na�i su umetnici ve� deset godina suo�eni s raznim gadostima, u�asima i svinjarijama, pa je sasvim normalno da se prag tolerancije digne do jedne, 'obi�nom svetu' neverovatno visoke granice. Osim toga, budimo pravedni - ne o�ekuje se vanjda da �emo prestati da pi�emo, slikamo, glumimo i pravimo filmove �ekaju�i da ovaj re�im ode sa vlasti! Mnogo efikasniji bi bio generalni �trajk, zar ne?"
Mo�da bi ti�ina koja bi
nastupila nakon ga�enja �ivota kulture samo jo� dubnje porazila one koji u knjigama,
filmovima i pozori�nim predstavama nalaze jedini predah od zamornog posmatranja istorije
sa sedi�ta u prvom redu. Na mesta onih koji su se izborili da ne�to rade ubrzo bi se
uzverali i uspuzali drugi, kojima je to jedina �ansa da se pojave u dugo �enjenoj ulozi.
Jedino �to bi se u tim jalovima poku�ajima da se surogat proglasi za samu stvar opna privida koja prekriva stvarnost napregla do pucanja. Ispod nje bi po�elo da proviruje ru�no lice te stvarnosti, za ve�inu ina�e neprozirno zbog hipnoti�nog isijavanja televizijskog ekrana.
�ta onda umetnik i gra�anin zemnjice Srbije mo�e da uradi kada nije zadovonjan svojim okru�enjem? Ukoliko to pitate Gor�ina Stojanovi�a, on �e vam re�i da nema recepta. "Reagovati vanja 'individualnom strategijom', oslu�kuju�i bilo �ire zajednice. Najbonje je kada se mo�e reagovati delom rizikuju�i uvek napade sa svih strana - od posednika ili pretendenata na dru�tvenu mo�, zavidnjivaca, �ar�ije, moralista. Za istu stvar jedni �e vas optu�ivati za petokolona�tvo, drugi za 'moralni delikt'. �ini mi se da je pogre�no ponavnjati tu� ili potro�eni model. Uvek iznalaziti novi. Uvek ostajati usamnjen. Jer, onog �asa kada li�ni suverenitet predate u neki posed, tog �asa ste izmanipulisani.
Osim ovog nije lo�e ni pobe�i. U emigraciju, askezu, �utanje ili smrt. Poku�ati zaboraviti. I biti zaboravnjen."
Kada bi oni koji stvaraju, a pri tom i misle, mogli da znaju da �e njihovo povla�enje s javne scene kona�no dokusuriti kulise la�i, verovatno bi malo ko odbio da to u�ini. A ne mogu. Zato je takva odluka te�ka, kao i ve�ina drugih zamisli koje se subverzivno odnose prema okru�enju u kojem se ra�aju. Takve ideje slome i promene okru�enje, ili ono uni�ti njih. Sa njima nema povla�enja ili uzmicanja. Nema kalkulisanja, kozmeti�kih ispravki niti mogu�nosti da se neko u budu�im danima osloba�a tereta vlastite pro�losti priznanjem vlastitih zabluda koje �e drugi prihvatiti i priznati.
Slobodan Kosti�
