Protesti u Austriji

Burgteatar kao metafora

Vrhunac demonstracija koje su u Be�u usledile nakon zvani�nog imenovanja vlade bio je upad demonstranata u Burgteatar: demonstranti su prekinuli predstavu, popeli se na binu i apelovali na publiku da se pridru�i sutra�njim demonstracijama, �to je deo publike pozdravio staja�im ovacijama

�ok za Austrijance: vest o sankcijama Evropske unije zbog najave nove koalicione vlade konzervativaca i desni�ara pod vo�stvom �isela i Hajdera �estoko je protresla Austriju, koju su preko no�i po�eli da porede sa Srbijom. Vrhunac demonstracija koje su u Be�u usledile nakon zvani�nog imenovanja vlade bio je upad demonstranata u Burgteatar: demonstranti su prekinuli predstavu, popeli se na binu i apelovali na publiku da se pridru�i sutra�njim demonstracijama, �to je deo publike pozdravio staja�im ovacijama.

Razlog �to su demonstranti upali upravo u nacionalno pozori�te nije okolnost da se ono nalazi izme�u zgrade parlamenta i univerziteta ve� to �to je Burgteatar u protekloj deceniji kao nijedna druga institucija kulture bio simbol dru�tvenih promena koje su uslovile Hajderov dolazak na vlast. Klausa Pajmana, veterana takozvanog re�ijskog teatra, imenovala je 1986. ministarka za kulturu iz redova Socijalisti�ke partije Austrije za novog direktora Burgteatra. Trinaest godina, koliko je ovaj Nemac iz Bohuma uspeo da se zadr�i na toj poziciji, pra�eno je kontroverzama i burnim polemikama u kojima su glavnu re� vodile upravo dve sada�nje koalicione partije. Pajmanu je zamerano da postavlja komade koji ru�e Austrijance, da zapostavlja austrijske sadr�aje i da dovodi previ�e glumaca i reditelja iz Nema�ke. Pri tom je Pajman kontinuirano postavljao upravo savremene austrijske autore poput Bernharda, Handkea, Jelinek i Turinija. No ono �to nije bilo po volji onih koji su hteli da za�tite "doma�u" umetnost bio je beskompromisni kriti�ki duh ovih pisaca, njihova provokativna razobli�avanja provincijskog duha, ksenofobije i masovnih medija. �uven je skandal povodom postavke komada "Trg heroja" (Heldenplatz) 1988. godine, kojim je Tomas Bernhard zabio no� u austrijsku tabu-temu odgovornosti za nacisti�ke zlo�ine: zbog "prljanja zemlje" tra�ene su ostavke Pajmana i ministarke za kulturu.

Bernhard se osvetio zemljacima tako �to je svojom poslednjom voljom 1989. jedino Pajmanu dao prava da u Austriji i dalje izvodi njegove komade, i to samo one ve� postavljene u Burgteatru. Bernhard je bio �uven po svojoj zga�enosti nad svakim oblikom oportunizma, po svojoj radikalnosti u otporu prema malogra�an�tini, dok su Pajmanove �ustrina i doslednost u zalaganju za prosvetiteljsku funkciju pozori�ta dali Burgteatru oreol ne�eg posebnog, institucije koja ne podle�e trenutnoj modi i koja se suprotstavlja paktu izme�u umetnika i politi�ara. Pajmanovim odlaskom ovo pozori�te je izgubilo to jedinstveno zra�enje.

ODLAZAK KLAUSA PAJMANA: Polarizacija na prave Austrijance i strance, koju Hajder ve� godinama raspiruje svojom populisti�kom politikom, poziv na za�titu "zavi�ajnog" u odnosu na "strano", ispoljili su se u sferi kulture u pokli�u za "austrizacijom" institucija poput pozori�ta i televizije, pre svega Burgteatra. Poznata je Hajderova izjava: "Kad postanem kancelar, isplati�u Pajmana." Biti za ili protiv Pajmana postalo je sredinom devedesetih zna�ajan faktor politi�ke igre. Tako su hajderovci tokom jedne od prethodnih predizbornih kampanja preplavili Be� plakatima na kojima je pisalo: "Volite li �oltena, Jelinek, Hojpela, Pajmana, Pasterk... ili umetnost i kulturu?" Ovaj plakat zna�io je ne samo zlonamerno sugerisanje antiteti�nosti umetnosti, s jedne strane, te Pajmana, jedne od najuglednijih spisateljica Austrije i politi�ara iz redova socijalista, s druge, ve� i posredan poziv na lin�.

Odgovornost za sada�nju krizu u zemlji snose, svakako, i socijalisti, koji su na�inili niz pogre�nih kompromisa umesto da svoju politiku jasno suprotstave Hajderovoj. Simptomati�no je njihovo dr�anje u oblasti kulturne politike, gde su pravili sve vi�e koncesija, da bi na kraju smenili ministra za kulturu �oltena, prepustili kulturni resor u Be�u konzervativcima, i odlu�ili da Pajmanu ne produ�e slede�i ugovor na �etiri godine. Hajderov pokli� za "austrizacijom" nacionalnog pozori�ta time je makar simboli�no ostvaren.

Po�etak "nove ere u Burgteatru" pod vo�stvom Austrijanca Klausa Bahlera, koincidirao je ove jeseni sa do sada najve�im uspehom Hajderove partije na izborima - osvajanjem 27 odsto glasova. Istovremeno je Pajman, sada direktor "Berlinskog ansambla", otvorio sezonu predstavom Tomasa Bernharda u koprodukciji sa gradskim pozori�tem iz Klagenfurta, glavnog grada provincije Koru�ke, na �ije �elo je Hajder do�ao ove godine.

GROTESKA: Pajman je pre svog odlaska uputio vi�e zluradih strelica u Bahlerovom pravcu, pri �emu je verovatno najvi�e peklo �to je Bahlera okarakterisao kao "menad�era" u oblasti kulture, a ne pozori�nog umetnika. Bahler u svakom slu�aju simbolizuje sada�nji duh vremena koji ho�e promene po svaku cenu: u Burgu je sad sve novo, od garderobe, preko pozori�nih programa i knji�are u foajeu; �ak je promenjena i kantina, na gun�anje mnogih unutar ku�e kojima su novi lusteri sa rustikalnim aba�urima, postavljeni iznad stolova, isto tako groteskni kao i specijalne sijalice za �tednju elektri�ne energije.

Bahleru se mora priznati da se do sada nije pokazao kao marioneta u rukama politi�ara; �tavi�e, postavio je par provokativnih predstava koje bi Hajder, da ih je gledao, sigurno okarakterisao kao "nazadnu" umetnost. Abonentska publika se i dalje zgra�a i napu�ta poredstave, ali ovoga puta bulevarska �tampa od toga ne pravi temu. Bahler je pokazao razumevanje za upad demonstranata u Burgteatar: "Burg je mesto prosve�ivanja i istine, i nadam se da �e i u budu�nosti ostati zna�ajan forum te vrste."

Protesti levi�arskih grupacija, umetnika i univerziteta se nastavljaju. Elfrida Jelinek, spisateljica sa ozlogla�enog Hajderovog plakata, objavila je zabranu izvo�enja njenih komada u Austriji dok je sada�nja vlada na vlasti. Svi ljudi koji u kulturi ne�to zna�e oglasili su se javno - bilo u intervjuima, bilo svojim tekstovima - i slo�ni su u o�troj osudi sada�nje vlade i odlu�nosti da izgrade odgovaraju�u "estetiku pobune". Luk Bondi, �vajcarac koji vodi me�unarodni Be�ki festival, odlu�an je da ostane, i apeluje na strane umetnike da ne otkazuju svoje u�e��e; �erar Mortije, intendant letnjeg festivala u Salcburgu, ina�e dugogodi�nja omiljena meta konzervativaca, re�io je da ode ove godine, pre isteka ugovora 2001. Na fasadi avangardnog pozori�ta �au�pilhaus u Be�u istaknuta je crna zastava. Burgteatar organizuje svake ve�eri posle predstave tribine gde se diskutuje o sada�njoj situaciji. Prva takva tribina na samoj sceni pozori�ta, pod naslovom "Da li je sloboda umetnosti ugro�ena - oti�i ili ostati?", ispunila je dupke salu uprkos prethodnoj najavi od samo 24 �asa, a protekla je, s obzirom na to da je me�u u�esnicima diskusije bio i dr�avni sekretar za kulturu Franc Morak, u u�arenoj emocionalnoj atmosferi. Po�to je publika u tolikoj meri zvi�dala i pravila upadice za vreme Morakovih izjava, Luk Bondi i Klaus Marija Brandauer morali su da apeluju na publiku da poka�e tolerantnost i da ga saslu�a. To nije spre�ilo jednog egzibicionisti�ki nastrojenog nezadovoljnika da se popne na binu i poka�e Moraku golu stra�njicu, sve pred uklju�enim televizijskim kamerama.