Bunia

Katastrofa

Od pro�log juna u krvavom gra�anskom ratu izme�u naroda Hema i Lendu u Kongu poginulo je vi�e od 7000 ljudi, a vi�e od 150.000 ih je raseljeno. Sukob je po�eo teritorijalnim �arkama koje su se kasnije rasplamsale u surovi rat. Najpre su pripadnici naroda Hema oterali sa svojih imanja Lendue, u nameri da pro�ire svoje planta�e. Lendui su pobegli u �ume i tamo osnovali gerilski pokret koji je ubrzo krenuo u osvetni�ke akcije u selima naseljenim Hemima. Ove odmazde su naro�ito brutalne, i samo tokom proteklog meseca masakrirano je vi�e od 400 Hema u trgova�kom centru Blukva. Dr Ngan�u stigao je na mesto masakra �im su se snage Lendua povukle. Prona�ao je tela do te mere unaka�ena da se �rtve nisu mogle ni identifikovati. Iza odmazde je ostao gare� i miris spr�enog ljudskog mesa. Ri�ard Lombu, jedan od svedoka, prise�a se da su ratnici u juri�u i uz ratne pokli�e napali gradi�, i dodaje da su u napadu u�estvovali i �ene i deca. Ali, �rtve nisu jedino Heme, jer ovi na svaki napad Lendua odgovaraju istom merom. Edvard Ngorima, poglavica sela Saliboko naseljenom Lenduima, ka�e da su pre nekoliko nedelja snage Hema izmasakrirale vi�e od 40 osoba iz njegovog sela. Masakr je nagnao vi�e hiljada ljudi na bekstvo u �ume. Me�unarodna humaniratna organizacija "Lekari bez granica" procenjuje da se po �umama krije preko 150.000 lica i da je njihovo zdravstveno stanje vrlo lo�e. U njihovim izve�tajima se tvrdi da je situacija poprimila karakteristike humanitarne katastrofe jer me�u izbeglicama vladaju opasne zarazne bolesti poput kolere i boginja. Humanitarnim organizacijama �esto je nemogu�e da se probiju do izbeglica, a napadi na konvoje koji poku�avaju da doture pomo� su �esti. "Lekari bez granica" povukli su se u potpunosti iz Konga nakon �to su Heme napali njihov konvoj pro�log meseca, a ostale organizacije uglavnom se dr�e glavnog grada Bunije. Heme i Lendui poslednji put su ratovali 1975, kada je sukobe obustavio diktator Mobutu Sese Seko. Nakon pobune protiv Mobutuovog naslednika Kabila 1998, sukobi su se obnovili, a �esti su upadi naoru�anih o�ajnika iz susedne Ruande i Ugande. Oblast Ituri, gde �ivi me�ovito stanovni�tvo Hema i Lendua, zvani�no je pod kontrolom pobunjeni�kih snaga RCD-ML-a, koje podr�ava vlada Ugande. Portparol RCD-ML-a tvrdi da �ine sve �to je u njihovoj mo�i da uspostave poverenje me�u zara�enim stranama, ali da je me�u pripadnicima oba naroda palo toliko krvi da �e do pomirenja te�ko do�i.

Do obnavljanja sukoba i jedan i drugi narod �iveli su poslednje dve decenije bez me�uetni�kih trzavica, tokom kojih je sklopljen veliki broj me�ovitih brakova.

El Ehido

Rasizam

Marokanski imigranti, naseljeni mahom u gradu El Ehidu na jugoistoku �panije, odlu�ili su da prihvate ponudu vlade i obustave proteste i �trajkove. Marokanski radnici, koji �ine oko 10 odsto stanovni�tva u El Ehidu, pro�le nedelje iza�li su na ulice zahtevaju�i bolje uslove rada i nadnice, kao i ve�u jednakost. Njihovi protesti, me�utim, isprovocirali su naj�e��e rasisti�ke ispade u novijoj istoriji �panije, nakon �ega su Marokanci uzvratili �trajkom. Pokrajina Almerija, u kojoj Marokanci rade na planta�ama vo�a i povr�a, jedna je od najbogatijih oblasti u �paniji. Sve do sredine sedamdesetih ova pokrajina bila je pustinja, ali uz savremene poljoprivredne metode neplodna zemlja lagano se pretvorila u najplodniju �pansku oblast iz koje se hrana izvozi u sve zemlje EU. Prosperitetu su znatno pomogli upravo doseljenici iz Severne Afrike, koji su se, ohrabreni od �panske vlade, tu naselili i dobili zaposlenje. Danas, me�utim, od tog bogatstva radnici iz Severne Afrike imaju malo vajde. "Trebalo bi da do�ete ovde da �ivite da biste zaista osetili kako nam je", izjavio je za Guardian vlasnik marokanskog restorana u kome se okupljaju bogati zemljoposednici. "�ivimo u konstantnom strahu". Tom strahu su doprinela tri ubistva za samo dve nedelje. Lokalne vlasti su izdale saop�tenje da su ubistva rezultat obra�una marokanske mafije, �to je izazvalo gnev �panaca. U neredima koji su usledili uhap�eno je preko dvadeset osoba, a vi�e od pedeset ih je ranjeno. �panci koji su demonstrirali protiv Marokanaca nosili su transparente sa rasisti�kim parolama, i mnoge marokanske ku�e i radnje su polupane, a ritualno je spaljen i primerak Kurana. Protest je nagnao marokansku vladu da ulo�i zvani�an protest �paniji.

Sao Paolo

Gradski prevoz

Na nebu iznad Sao Paola, najbogatijeg grada Srednje Amerike, saobra�ajna gu�va gotovo je ve�a od one na ulicama u vreme �pica. Saobra�ajnu gu�vu prave helikopteri bogatih bankara i finansijskih magnata koji, da bi izbegli sporu vo�nju zakr�enim ulicama Sao Paola, kao prevozno sredsvo sve �e��e koriste moderne letelice. Biznismeni helikopterima idu na poslovne sastanke, ili se vra�aju ku�i posle napornog radnog dana. No�u, i po ki�nom danu, Sao Paolo neodoljivo podse�a na prizor iz filma Blade Runner. Rabin iz Sao Paola ka�e da jedan vernik svake subote dolazi u sinagogu - helikopterom. No nije samo saobra�ajna gu�va na ulicama nagnala bogata�e da pribegnu vazdu�nim pre�icama. Sao Paolo je grad sa najvi�om stopom kriminala, i na ovaj na�in bogati biznismeni poku�avaju da smanje rizik od plja�ki, prepada ili otmica. "Najvi�e volim da letim no�u", ka�e Da Silva, predsednik Udru�enja pilota helikoptera Sao Paola. "Grad svetluca ispod vas, kao da letite iznad ogromne bo�i�ne jelke."