Hrvatska

Sveto ime "Dinamo"

Skupština NK Croatia jednoglasno je rešila da klubu vrati ime Dinamo, što je poslednji klin zabijen u mrtvački kovčeg pokojnog predsjednika

Od našeg specijalnog dopisnika iz Zagreba

Posle tačno 3156 dana, kako su izračunali gospoda sportski novinari koji se sada prave kao da su ih preplakali u žalosti i gnevu, fudbalskom klubu Dinamo vraćeno je njegovo prvobitno ime. "Sveto ime" Dinamo do pre dva meseca bilo je "jugokomunističko" i "balkansko"; klubovi tog imena postoje samo u Kijevu i Pančevu, ponavljao je pokojni "Poglavar", kako ga je zvao Miroslav Ćiro Blažević, njegov najverniji fudbalski politkomesar. Skupština kluba hladno je, bez da je štucnula ili se barem malo postidela, jednoglasno tajnim glasanjem podržala predlog Zlatka Canjuge, predsednika kluba, Tuđmanovog najbižeg saradnika i ideologa HDZ-a. Od 44 člana, samo jedan je glasao za kompromisno ime Dinamo-Croatia; niko nije glasao za ime Croatia; uzdržanih nije bilo. Zatim je Zlatko Canjuga, opet jednoglasno, ponovo izabran za predsednika nogometnog kluba Dinamo; kao u Skupštini Srbije, sve je bilo jednoglasno.

Za to vreme se oko tri hiljade navijača "Bad Blue Boys" (BBB), ispred stadiona na Maksimiru, gde su klupske prostorije, složno dernjalo "Canjuga, pederu!", pokušavajući da provali unutra i rastera tu ekipu licemera zbog koje su 3156 dana pili batine od policije samo zato što su svoj klub zvali Dinamo, imali šalove i značke sa tim imenom i uopšte protivili se vrhunskoj volji Najdražeg Navijača da se njihov klub zove Croatia. U okršajima sa nekih dvestotinak pripadnika Specijalne policije bilo je nekoliko ranjenih, a naneta je i materijalna šteta.

Ova tužna priča počinje 1991, kada je sa Najvišeg mesta došla sugestija da se ime Dinamo promeni, zbog Kijeva, Pančeva i Drezdena, komunističkih gradova čiji se fudbalski klubovi tako zovu. To što se navijačima BBB ideja nije nimalo svidela, na Pantovčaku je shvaćeno kao veleizdaja. Najdraži Navijač nije mogao da razume kako to "bed blu bojsi" mogu masovno da idu u dragovoljce i ginu kao muve za Hrvatsku, a da istovremeno neće da menjaju komunističko ime svog kluba. Prvi predlog s Vrha (sumnja li neko da je bio i usvojen?) bio je "HAŠK Građanski", ali se nije primio nimalo. Onda je Previšnjim Naputkom klub nazvan Croatia, pa da vidimo ima li neko nešto protiv. "Bed blu bojsi" su imali: svako ukazanje Franje Tuđmana na maksimirskom stadionu bilo je politički skandal prvog reda. Navijači su se drali "Dinamo, Dinamo!" stalno i uvek; pamte se TV snimci sa direktnih prenosa na kojima Tuđman besno baca čašu iz koje je pio šampanjac i demonstrativno napušta svečanu ložu. Užasnuti Tonči Vrdoljak, bivši filmski reditelj i predsednik Hrvatskog olimpijskog komiteta, sasvim olimpijski je izjavio da navijače "treba izdegenečiti". Policija ministra Jarnjaka, koji je uredno glasao za ime "Dinamo" na skupštini kluba prošle nedelje, počela je da lema navijače naveliko čim zucnu Dinamo, a šalovi, značke i kape sa grbom Dinama oduzimani su na vratima stadiona. Zlatko Canjuga, sasvim u tradiciji svojih srbijanskih kolega i braće u Hristu, optužio je navijače da su plaćenici stranih sila koji za izvikivanje imena Dinamo dobijaju po sto maraka po utakmici.

Navijači nisu ostali dužni: počela je kampanja grafita; "Da je sloboda i demokracija, bio bi Dinamo a ne Croatia"; "Pančevo ima gradonačelnika" (aluzija na zagrebačku krizu 1996. kad je Tuđman odbio da imenuje četiri opoziciona gradonačelnika za redom) itd. U jednom trenutku "bed blu bojsi" su bojkotovali utakmice svog kluba, pa se igralo pred praznim stadionom...

Da je dr Franjo Tuđman pao u komu iz koje se vratiti neće, postalo je jasno polovinom novembra: Zlatko Canjuga izjavio je da će predložiti povratak imena Dinamo istoimenom klubu. Taj bivši profesor marksizma i lumen političke filozofije koji je predložio podelu hrvatskog društva na "stališe", odmah je napadnut kao prvi izdajnik tuđmanizma. U napadima su prednjačili upravo Ćiro Blažević i Vrdoljak, isti oni koji će dva meseca po smrti predsednika i Najdražeg Navijača glasati za ime od kojega je pokojnik padao u fras. Opet se pokazalo kako je preplivavanje na balkanski način veština dragocena i vazda poželjna, te kako je biti prvi uvek dobro: posle čovek može da se hvali kako je on "prvi shvatio".

A sudbina navijača "bed blu bojsa" ostaje ista: da viču u glas "Canjuga, pederu!" i da piju batine od policije...