"�eranje do Stambola" jedan je od retkih tekstova koji tako precizno poga�aju u sam nerv srpskog ko�mara. Ne radi se samo o analizi srpskog trojstva (pesnik, sve�tenik i ratnik), nego i o odgovoru na pitanje o uzroku na�e tragedije.

Se dok postoje ljudi koji ne samo odbijaju da prodaju du�u �avolu ve� mu se i svom snagom suprotstavljaju verova�u da postoji nada za ovu zemlju.

Biljana Srbljanovi� �ini �ast generaciji 1977-1985. O� "Radoje Domanovi�".

Dragan S. Jovanovi�, Beograd

Kao predsednica organizacije koja se bavi ljudskim pravima gospo�a Sonja Biserko je u par navrata do sada olako posegla za bombama. Prvi put je zahtevala da se bombarduju Srbi u Bosni. Zahtev je stigao skoro istovremeno sa emitovanjem vesti da je ba�ena bomba na Markale, i do danas je ostalo nerazja�njeno kako je gospo�a Biserko tako brzo znala ko je odgovoran za taj varvarski �in (poznato je da je kasnije bilo nedoumica oko toga). Posle je gospo�a Biserko zagovarala bombardovanje Srbije. Ona, naravno, ima pravo na takve stavove, ali �ini mi se da nekome ko smatra da na nasilje valja odgovoriti nasiljem nije mesto u tako renomiranoj organizaciji za za�titu ljudskih prava kao sto je Helsin�ki odbor. �ao mi je �to sam iz intervjua mogla da zaklju�im kako se gospo�a Biserko ni trena nije zamislila nad tim.

Osim toga, ako je glavni problem Srbije nacionalizam, �ao mi je �to gospo�a Biserko nije dobila priliku da kompetentno objasni slede�u enigmu: kako to da je Srbija - u kojoj su, po njenim re�ima svi, sem malobrojnih i neuticajnih izuzetaka, nacionalisti - ipak ostala dr�ava sa najvi�e predstavnika drugih nacionalnosti u odnosu na sve ostale dr�ave nastale raspadom SFRJ? I kako to da je iz Srbije, u kojoj je glavni problem nacionalizam, pobeglo nekoliko stotina hiljada Srba? A ako je ta�no da je me�u 200.000 izbeglih sa Kosova tek 70.000 Srba, kako to da tih 130.000 koji nisu Srbi be�i u nacionalisti�ku Srbiju?

Vesna Kosti�, novinar iz Beograda

Drago mi je da objavljujete i napise o stripu. Potpuno se sla�em sa autorom teksta Neboj�om Gruji�i�em da se na doma�oj sceni strip nalazi na margini percepcije i duboko u andergraundu. Razloge za to Gruji�i� obrazlo�eno iznosi. On, me�utim, stvari sagledava implicitno a povremeno eksplicitno u "nacionalnom klju�u", �to ne znam da li mnogo poma�e razumevanju kulture stripa. Pitam se da li bi to "hermeneuti�ki" pomoglo �ak i kada bi se pisalo na temu ivanji�kog krompira?

Ali ne javljam se samo zbog toga nego pre svega zbog materijalne gre�ke koja se potkrala u tekstu. Enki Bilal se nikada nije zvao Enes Bilalovi� nego Enes Bilal. Ta gre�ka se povremeno pojavljivala i u nekim drugim novinskim tekstovima tokom osamdesetih i devedesetih godina.

I jo� ne�to.

"Hrvatica" Helena Klako�ar, koja se tako�e pominje u tekstu povodom dve nagrade koje je dobila u Angulemu, sa svojim mu�em (srpskog porekla, ako je to ba� va�no?) i k�erkom napustila je tada�nju Jugoslaviju i Zagreb 1991. godine. Posle neobi�nih pomorskih putovanja katamaranom, ve� godinama �ivi, sa svojom sada �etvoro�lanom porodicom, u Tilburgu u Holandiji. Oti�la je iz sli�nih razloga iz kojih sam ja te iste 1991. godine oti�ao iz tada�nje Jugoslavije, Srbije i mog rodnog Beograda. Ina�e, kad smo ve� kod opredeljivanja i "kako se ko ose�a", nisam Srbin, nisam ni Crnogorac. Imam holandsko dr�avljanstvo ali nisam ni Holan�anin. Jednostavno sam, ako dozvolite: Zoran �ukanovi�. Kada primetim da se "ose�am", uzmem pa se istu�iram. Poma�e.