Ruski izazov Zapadu
Presecanje �e�enskog �vora
O�igledno je da �e Putin, iza koga pre svega stoje neki vrlo uticajni krugovi biv�e Jeljcinove administracije, vojske i obave�tajnih slu�bi, ali i delovi nove poslovne i finansijske oligarhije, poku�ati da oja�a delovanje dr�ave i dr�avne kontrole u pravcu razvijanja neke vrste specifi�nog ruskog dr�avnog kapitalizma
Grozni nije vi�e glavni grad
�e�enije. Taj grad vi�e i ne postoji, po�to je "oslobo�en" tako �to je,
prakti�no, uni�ten. U poslednjih 150 godina ovo je �etvrti poku�aj ruskih vlasti da
re�e "�e�ensko pitanje".
Sredinom devetnaestog veka carska Rusija je vodila veoma dug rat za uspostavljanje kontrole nad Severnim Kavkazom, posebno nad �e�enijom. Staljin je tokom Drugog svetskog rata jednostavno deportovao sve �e�ene u Centralnu Aziju � uz veliki broj �rtava � zbog, kako je tvrdio, njihove podr�ke Hitleru. Posle raspada SSSR-a u �e�eniji je nastala anarhija, koliko zbog ambicija i pretenzija lokalnih lidera toliko i zbog nejasne politike Moskve i podr�ke koju su razli�iti krugovi u prestonici pru�ali raznim grupacijama u samoj �e�eniji. Prepleli su se mnogi finansijski, politi�ki i drugi interesi u ambijentu sve ve�e kriminalizacije.
Biv�i sovjetski general Dudajev, a zatim i biv�i pukovnik Mashadov, okrenuo se nacionalno-religijskom faktoru kao pokreta�koj snazi na putu ka ve�oj samostalnosti ili eventualnoj nezavisnosti, ra�unaju�i da su �e�eni u istoriji pru�ali vlastima iz Peterburga i Moskve ve�i otpor nego ve�ina naroda koji su dobili svoje dr�ave raspadom SSSR-a. Me�utim, sasvim je mogu�e da doga�aji ipak ne bi po�li najgorim putem da se u Moskvi nije postepeno formirala ideja da se sopstveni ekonomski i socijalni problemi poku�aju da amortizuju i kompenzuju jednom "pobedonosnom" akcijom protiv �e�enskih separatista. Taj sukob, koji se mo�e smatrati najtamnijom stranicom u politi�koj biografiji Borisa Jeljcina, zavr�en je fakti�kim osamostaljivanjem �e�enije, ali i radikalizacijom unutra�njih procesa u ovoj republici, sve do uvo�enja �erijatskog prava.
�IRA JAVNA PODR�KA: Nesumnjivo je da �e�enski problem, ovakav kakav je sad, ne bi lako re�ila nijedna vlada. Jasno je tako�e da su bili prisutni sna�ni elementi fundamentalizma i terorizma. Me�utim, osnovni problem odnosa Moskve i �e�enije dublji je od toga. Terorizma ima i u �paniji, Britaniji ili Francuskoj, ali se vlasti ovih dr�ava nisu re�ile da udare raketama i avionima po gradovima i selima Baskije, Severne Irske ili Korzike. Razaranje sopstvene zemlje imalo je, o�igledno, i neke druge motive koji su u Moskvi smatrani dovoljno vrednim ovakve cene.
Za razliku od rata sredinom devedesetih, ovaj rat je u Rusiji dobio mnogo �iru javnu podr�ku. Delom se to desilo zbog boljeg vojnog planiranja, manjeg broja �rtava me�u ruskim vojnicima, a naro�ito zbog mnogo bolje propagandne pripreme i uspe�nog "postrojavanja" najve�eg dela medija na liniji podr�ke vojnoj akciji. Klju�ni uzroci su, me�utim, drugi. Jeljcin, Putin i krugovi oko njih o�igledno su procenili da mogu uspeti na parlamentarnim i predsedni�kim izborima samo ako pomere u drugi plan ekonomske i socijalne probleme i zaigraju na kartu ja�anja dr�avnosti, patriotske retorike, reafirmacije armije, pa i militarizma, uz izvesno zao�travanje odnosa sa Zapadom.
Ovakav recept dao je na parlamentarnim izborima neo�ekivano dobre rezultate, koje verovatno ni Jeljcin ni Putin nisu o�ekivali, a rejting premijera je toliko porastao da je to podstaklo Jeljcina da mu prepusti i predsedni�ki polo�aj, ra�unaju�i da �to skorije odr�avanje predsedni�kih izbora znatno pove�ava Putinove izglede. Naime, do juna, kada bi se ina�e odr�ali izbori, efekat �e�enije bi se mogao izgubiti ili �ak postati kontraproduktivan. Ovako su Putinovi izgledi veoma veliki, posebno posle odustajanja Primakova.
Putinova politika se dobrim delom oslanja na �injenicu da je mnogima najlak�e da uzroke za svoje ekonomske i socijalne probleme tra�e u promeni me�unarodnog statusa zemlje i slabljenju uloge supersile, kakvu je nekad imao SSSR. Iako je veza zapravo obrnuta � naime, jedan od glavnih uzroka ekonomskih te�ko�a, niskog standarda, pa i same propasti Sovjetskog Saveza bila je upravo velikodr�avna i hegemonisti�ka politika koja je definitivno iscrpla zemlju. U dana�njim uslovima ogromnih te�ko�a tranzicije, veliko je isku�enje poku�ati obnavljanje unutra�nje kohezije dru�tva postupcima i retorikom koji reafirmi�u dr�avu i dr�avnost, armiju, status zemlje kao velike sile, pa i radikalne metode re�avanja najve�ih problema (kakav je �e�enski).
O�igledno je da �e Putin,
iza koga pre svega stoje neki vrlo uticajni krugovi biv�e Jeljcinove administracije,
vojske i obave�tajnih slu�bi, ali i delovi nove poslovne i finansijske oligarhije,
poku�ati da oja�a delovanje dr�ave i dr�avne kontrole u pravcu razvijanja neke vrste
specifi�nog ruskog dr�avnog kapitalizma, kombinuju�i tr�i�ne zakonitosti sa ve�om
kontrolom vlasti nad dru�tvenim tokovima, ne diraju�i u ve� raspodeljeno vlasni�tvo
ali uz te�nju da se smanji ili kontroli�e korupcija koja je po�ela ugro�avati
stabilnost osnovnih dru�tvenih institucija. Radi se, dakle, o poku�aju konsolidacije
dr�ave i dru�tva uz pomo� jednog kontrolisanog sistema koji sadr�i elemente i
demokratije i autoritarizme, kao i populizma i oligarhije. Ve�ini gra�ana, ali i ve�em
delu politi�ke i finansijske elite, izmorenim burnim doga�ajima i previranjima u
poslednjoj deceniji, perspektiva takve konsolidacije u ovom momentu odgovara, iako neki
svakako imaju primedbe na pojedine njene elemente, a posebno metode. Stoga i akcija u
�e�eniji u�iva znatnu podr�ku. Rizik za Putina jeste u mogu�nosti da se ovaj rat
odu�i i podr�ka po�ne da topi, ali se to, po svoj prilici, ne�e desiti do izbora.
Gerilski rat u planinama, koji nesumnjivo sledi, bi�e svakako manje popularan i done�e
nove �rtve i probleme, ali tada �e ve� Putin biti predsednik sa petogodi�njim
mandatom, pa �e mo�i da razmi�lja i o mogu�em politi�kom re�enju.
KONTROLISANO ZAO�TRAVANJE: Rat u �e�eniji svakako je zao�trio odnose Moskve sa Zapadom, �to je tako�e delimi�no deo spomenutog scenarija. Mnogi u Moskvi misle da je re� o "programiranom zao�travanju", ali nesumnjivo postoje i elementi autenti�nog nesporazuma oko nekih na�elnih stvari u posthladnoratovskom svetu. Me�utim, Putin za sada dr�i ovo zao�travanje pod kontrolom, a te�i�e da to �ini i ubudu�e. Ovogodi�nji ruski bud�et ne mo�e se realizovati bez stranih kredita, a svega nekoliko dana posle pada Groznog Moskva je postigla vrlo povoljan sporazum sa Londonskim klubom kojim joj je prakti�no opro�tena tre�ina sovjetskog duga (njegov ukupan iznos je oko 32 milijarde dolara).
�to je jo� va�nije, Putin �eli da stekne izvesne poene zao�travanjem sa Zapadom, ali nikako ne �eli da ostane zabele�en kao dr�avnik koji bi te odnose toliko pokvario da bi bila dovedena u pitanje sama mogu�nost daljih reformi u Rusiji. Dakle, zao�travanje ima granice ozna�ene objektivnim mogu�nostima i potrebama Rusije, a to svakako znaju i Putin i oni koji ga podr�avaju. Poruka koju on �alje Zapadu zapravo je da �e njegova vlast obezbediti stabilizaciju zemlje, ve�u predvidljivost razvoja, a samim tim i povoljnije uslove za strane investitore, a kao uslov takve stabilizacije predstavlja se upravo re�enje "�e�enskog problema". Bez obzira na prili�no nezadovoljstvo Zapada onim �to se u �e�eniji de�ava, �ini se da ovakva argumentacija Moskve ipak ima dosta efekta, jer je za zapadne zemlje od klju�nog i dugoro�nog strate�kog zna�aja da se u Moskvi odr�e snage koje se zala�u za tr�i�ne i politi�ke reforme � makar i u ne�to izmenjenom i ograni�enom vidu � ali da pri tom budu suzbijeni komunisti i sovjetski nostalgi�ari. �e�enski rat je krajnje neprijatna cena za to, ali �e je Zapad u krajnjoj liniji prihvatiti u o�ekivanju da �e uslediti period bar delimi�ne unutra�nje konsolidacije i stabilizovanja stanja u Rusiji. Ako se to desi, Putin bi mogao biti "prelazni predsednik", posle koga �e do�i neko iz mla�e generacije, neoptere�en sovjetskom pro�lo��u i, naro�ito, metodama iz tog vremena. Ho�e li se tako zaista i dogoditi zavisi, me�utim, gotovo isklju�ivo od unutra�njeg stanja i odnosa politi�kih snaga u Rusiji, a to je te�e predvideti nego bilo koje pitanje u odnosima Rusije sa svetom.
mr Vladimir Vere�
Autor je zamenik direktora Centra za strate�ke sudije
