Slike iz sna
Pravu umetnost retko srećemo,
jer ona je daleko od svakodnevne stvarnosti. Danas je to izvesnije više nego ikada, jer
stvarnost je postala ubrzana, pragmatična i bez svesti o doživljajima i saznanjima
onostranog i teško izrecivog. Sile "života bez sna" su istisnule iluzije,
magiju, umetnost "prohujalog vremena".
Tajna baleta "Žizela" je duboka, jer i ako je prošlo više od 159 godina od prvog izvođenja ovog najlepšeg romantičnog baleta u sezoni 1841/42. u Parizu, njega i dalje izvode širom sveta, kako "beli" tako i "crni" baletski umetnici. Često nazivan i "Vile", balet "Žizela" je poezija igre i muzike, ali i religija, svojevrsna vera u nadzemaljski svet vila, mističnog putovanja ka nedovršenom svetu beskraja, čežnji za besmrtnošću... Gledaocima "Žizela" donosi uzbuđenja okultne seanse-misterije.
Samo odabrane i izuzetne balerine, koje poseduju od Boga dar za stil vilinske magije igre, koji se ne može "uvežbati", ostaju trajno zabeležene u uspomenama, sećanjima i hronikama istorije. Takva je bila Kadrija Amirova, u liku Žizele (19.II) i Mirte – kraljice vila (17.II). Filigranske figure, Amirova je balerina koja sjedinjuje nadzemaljsko sa dramskom snagom. Visokih skokova, bešumnih koraka na vrhovima prstiju, lepršala je na valovima magle i mesečine, kao priviđenje lepote, nedostupne, nestvarne i baš zato poželjne. Scenu ludila i smrti od ljubavi prema grofu izvela je tako potresno i "stvarno" da je jedan deo opčinjene (ženske) publike tiho plakao po spuštanju zavese prvog čina...
Snažan i dugotrajan aplauz pratio je i igru Dmitrija Zababurina u liku grofa Albrehta (17.II i 19.II). Kao umetnik studioznog i nadahnutog prilaza građenju lika, sa blještavom tehnikom (neverovatno visoki skokovi, sigurne i višebrojne piruete zarivene u jednu tačku) izrazio je romantičarsko osećanje čežnje, patnje i unutrašnje praznine koje ga proganja, jer sve što je želeo bilo je da uhvati svoj san.
Tatjana Černobrovkina, kao Žizela (17.II) ostvarila je kompleksan lik, ali bez izrazitije individualnosti. Scena ludila u prvom činu bila je "odlična", ali nas je ipak podsetila na dobro prepisan tekst sa table ruske škole. U drugom činu, Černobrovkina je više dala od sebe, unoseći više lirizma i osećajnosti, što je publika osetila i pozdravila ovacijama i frenetičnim aplauzom.
Sve u svemu, Direkcija baleta i diregent Angel Šurev, koji je ovog puta vodio "poslušniji" orkestar i bio u finkciji igre na sceni, angažovanjem gostiju iz Baleta muzičkog teatra u Moskvi, pokazali su da se "stvar" ipak kreće.
Irena Krešić
Nagrađena "Magnolia"
Film
"Magnolia" američkog reditelja Pola Tomasa Andersona sa Tomom Kruzom u glavnoj
ulozi, osvojio je juče "Zlatnog medveda" na 50. Berlinskom filmskom festivalu,
čija je predsednica žirija kineska glumica Gong Li.
"Sebrnog medveda", odnosno Gran pri žirija osvojio je kineski film "Wo de fu quin mu quin" Žanga Jimua. Taj film je osvojio i nagradu ekumenskog žirija. "Srebrnog medveda" za najbolju mušku ulogu dobio je Denzel Vašington za film "The Hurricane" američkog režisera Normana Džuisona, a nagradu za najbolju glumicu dobile su Bibijana Beglau i Nađa Uhl za film "Die stille nach dem schuss" nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa.
Nagradu za režiju "Srebrnog medveda" dobio je američki reditelj Miloš Forman za film "Man on the moon", a "Srebrnog medveda" kao nagradu žirija dobio je nemački reditelj Vim Venders za film "The Million Dollar Hotel". "Srebrnog medveda" za izvanredno izvođenje dobili su glumci u filmu "Paradiso-Sieben tage mit sieben frauen" nemačkog reditelja Rudolfa Tomea. Nagrada "Plavi anđeo" za najbolji evropski film dodeljena je filmu "Die stille nach dem schuss" Šlendorfa. Nagradu Alfred Bauer, koja nosi ime po osnivaču festivala, dodeljena je Japancu Akiri Ogati za film "Dokuirut Shonen gašhoudan". "Zlatnog medveda" za najbolji kratkometražni film osvojio je francuski film "Hommage a Alfred Zepetit" Žana Ruseloa, a "Srebrnog medveda" (nagradu kritike) film "Media", češkog reditelja Pavela Kutskog. Nagradu Međunarodnog udruženja kritike (FIPRESCI) osvojio je film "La Chambre des magiciennes" Kloda Milera. Nagradu za životno delo dobila je francuska glumica Žana Moro. Ovogodišnji Berlinski filmski festival je trajao od 9. do 20. februara, a u konkurenciji za nagrade je bilo 21 filmsko ostvarenje.
R.K.
