Knjige: "Pitanje krivice"
Godina nulta
"Pitanje krivice" Karla Jaspersa zapis je iz "oka oluje", promi�ljena i odmerena "inventura" nema�kih sagre�enja o univerzalne principe Dobra ili, ako to "zemaljskije" zvu�i, o elementarne postulate civilizovanog dru�tvenog poretka
Studiju Pitanje krivice
(Die Schuldfrage) Karl Jaspers je napisao 1945, za predavanja koja je dr�ao u januaru i
februaru 1946. godine; Hitlerov "hiljadugodi�nji" Tre�i rajh bio je na
kolenima, pora�en i razgoli�en u svojoj monstruoznosti, a Nema�ka je le�ala u
ru�evinama, izbombardovana i poni�ena, okupirana od Saveznika od �ije (ne)milosti je u
potpunosti zavisila. Moglo bi se, dakle, re�i da je �avo upravo do�ao po svoje:
dvanaestogodi�nje orgijanje nacisti�kih organizovanih zlikovaca i megalomanski poduhvat
pokoravanja Evrope i dobrog dela sveta � i to ne tek u starom, klasi�nom
imperijalisti�kom klju�u, nego u skladu s pervertovanim rasisti�kim fantazmom nema�kog
malogra�anina o germanskoj "vi�oj rasi" koja ima pravo ne samo da vlada drugim
narodima nego i da istrebljuje one koje smatra naro�ito nedostojnim �ivljenja �
zavr�io se potpunim vojnim, politi�kim, ekonomskim i moralnim slomom onih koji su
pokrenuli Drugi svetski rat, ali i cele jedne dr�ave koja je tuce godina bila njihov
talac. Naravno, ropstvo u koje su sami Nemci upali 1933. nije do�lo "niotkuda",
zbog nekakvog fatuma protiv kojeg se nije moglo u�initi ni�ta: da je bilo tako, i
ova bi knjiga � kao i mnoge druge koje su se bavile problemom (prevashodno) nema�ke
krivice za rat i zlo�ine � bila posve izli�na. Odgovoran intelektualac, me�utim, nije
mogao ni smeo i�i niz dlaku takvom samoopravdavaju�em samorazumevanju "tihe
ve�ine" u pora�enoj zemlji; ako je neosporna �injenica da su Nemci zasu�njeni od
nacista, tj. ako je pokoravanje sopstvenog naroda i bukvalno eliminisanje "politi�ki
nepo�eljnih" i(li) "rasno ne�istih" elemenata unutar njega bilo prvi
korak nacista pre zasu�njivanja drugih naroda, onda je neoboriva �injenica i to da su
Nemci svoje budu�e upropastitelje sami izabrali, slave�i ih kao spasioce. I to ne samo
"u prvom trenutku", nego gotovo do kraja, sve dok ratni poraz i slom dotada�nje
nema�ke dr�ave nisu bili ve� sasvim izvesni.
Karl Jaspers, jedan od najznamenitijih nema�kih filozofa XX veka, pripadnik je one liberalne i humanisti�ke tradicije u nema�kom mi�ljenju koja ga je sasvim prirodno dovela u sukob sa nacisti�kim, "tevtonskim" neovarvarima; u isto vreme, njegova intelektualna, misaona, pa i �ivotna, biografska ukorenjenost u "nema�ko" izvan je sumnje; iako dosledan antinacista, Jaspers je dr�ao da bi olako distanciranje od u tom trenutku �estoko kompromitovanog "nema�kog identiteta" u ime bezobalnog kosmopolitizma slobodne jedinke odgovorne samo sebi i svojoj savesti predstavljalo neproduktivan i farisejski stav, zaranjanje glave u pesak u ime vlastite "apsolutne nedu�nosti" do koje deo intelektualaca danas tako dr�i. U "Pitanju krivice" (na srpski prevela Vanja Savi�, izd. Samizdat FreeB92, Beograd 1999) Jaspers ide te�im putem: odmerava, stepenuje i (pre)ispituje krivicu SVIH svojih sunarodnika (ne isklju�uju�i sebe) za osvaja�ki rat i genocid, ali i sau�esni�tvo u krivici spoljnih sila, onih koje su godinama pasivno posmatrale nastajanje monstruoznog re�ima �ija je nakazna priroda od samog po�etka morala biti nesporna, neretko �ak i sa izlivima simpatija, kojih se posle rata naprasno vi�e niko "nije se�ao". Nacisti�ki poredak je, uostalom, odgovarao mentalnom sklopu onodobnog malogra�anina bilo gde u Evropi; Nema�ka je u tom smislu bila tek "fokusna ta�ka", mesto na kojem je Masovna Frustracija dobila oblik i snagu Poretka. Utoliko je i nema�ki nacizam bio tek "udarna pesnica" i transparentna manifestacija jednog �ireg zla, ospoljenje konfuznog "stanja duha" karakteristi�nog za milionske mase �irom Evrope.
Sve ovo, razume se, ni na koji na�in ne umanjuje i ne relativizuje nema�ku krivicu i odgovornost za ono �to se desilo od 1939. do 1945 (kao ni za zlo�ine nacista prema nema�kim gra�anima pre 1939), i Jaspersu se takva metodolo�ka gre�ka ili pristrasno��u/slabo��u izazvan propust u moralnom rasu�ivanju ne omi�e ni u jednom trenutku. Iz ugla dana�njeg (i ovda�njeg!) �itaoca, imponuje snaga Jaspersovog uvida u kompleksnost pitanja krivice i odgovornosti, uvida ostvarenog i ubedljivo razra�enog u trenutku dok je jo� apsolutno prerano za "hladnu nau�ni�ku vremensku distancu". Dok Nema�ka jo� gori, i dok su (mahom uniformisani) Saveznici zapravo jedini preostali predstavnici bilo �ega �to bi se moglo nazvati nekakvim dru�tvenim poretkom, i dok je deklasirana Nema�ka prepu�tena onome �to �e kasnije postati op�tepoznato kao "denacifikacija".
Na primeru nacisti�ke Nema�ke, ali i s pretenzijama na univerzalnije zna�enje njegove tipologije, Jaspers mogu�u krivicu ili odgovornost gra�ana za postupke jednog zlo�ina�kog re�ima deli na: krivi�nu odgovornost, politi�ku krivicu, moralnu krivicu, metafizi�ku krivicu. Koliko god "uronjena" u "Nema�ku godine nulte", u ovom je pogledu njegova tipologija i te kako "svevremena" i univerzalno va�e�a. Za svaki od navedenih tipova krivice iliti odgovornosti mo�e se utvrditi ko mu, kako i za�to podle�e, ali tako�e i ko je taj ko ima (ili nema) pravo da pretpostavljenog krivca za to proziva. Ako je kod krivi�ne odgovornosti sve manje-vi�e jasno: oni koji su organizovali i �inili zlo�ine treba da odgovaraju pred sudom, politi�ka je krivica ve� osetljivija; Jaspers je vidi kao gra�ansku odgovornost: "Do nje dovode postupci zvani�nika i gra�ana jedne dr�ave: zbog nje ja moram snositi posledice postupaka dr�ave �ijoj sam vlasti pot�injen i u �ijem se poretku odvija moje stvarno postojanje (utvr�ena politi�ka odgovornost). Svaki �ovek snosi deo odgovornosti za svoju vlast." Moralna je odgovornost u ovoj tipologiji mo�da i klju�na, utoliko �to je njen izostanak uzro�nik potonjih zala: "Moralni propusti �ine osnovu iz koje se ra�aju politi�ka krivica i zlo�in. Bezbrojni sitni propusti, konformisti�ko prilago�avanje, jeftino opravdavanje i neprimetno pospe�ivanje nepravde, doprino�enje stvaranju javne atmosfere koja onemogu�ava jasno vi�enje stvari i sve ono �to tek kao takvo �ini zlo mogu�im, sve to ostavlja posledice koje zajedno �ine preduslove politi�ke krivice za ukupne prilike i doga�aje." Metafizi�ka, pak, krivica ona je koju �ovek mo�e raspraviti samo sa sobom i s Bogom, ukoliko ose�a njegovo prisustvo. Va�no je, pri tome, ista�i da Jaspers � koji je i sam (jedva) pre�iveo period nacisti�ke vladavine u samoj Nema�koj, kao profesor "ra��injen", kao gra�anin izolovan i obele�en kao antinacisti�ki filozof, odbiv�i �ak da ode u ponu�eno izgnanstvo u �vajcarsku zato �to to nije bilo omogu�eno i njegovoj �eni, Jevrejki � ne krije ni idiosinkraziju prema onima, uglavnom nema�kim emigrantima, koji �e biti skloni da o ovakvoj odgovornosti svojih (biv�ih) sugra�ana sude sa "nebeskih", "pravedni�kih" visina iza kojih se pomalja sitni i nedostojni metamoralni narcizam: "Katkad razaznajemo farisejski ton u optu�bama onih koji su pobegli pred opasno��u i uostalom � nasuprot stradanjima, smrti u koncentracionim logorima i strahu koji je vladao u Nema�koj � �iveli u inostranstvu oslobo�eni prisile terora, premda podnose�i muku emigracije, a koji sada svoju emigraciju kao takvu smatraju zaslugom. Dajemo sebi za pravo da se protiv tog tona smireno, bez gneva, branimo."
"Pitanje krivice" Karla Jaspersa zapis je iz "oka oluje", promi�ljena i odmerena "inventura" nema�kih sagre�enja o univerzalne principe Dobra ili, ako to "zemaljskije" zvu�i, o elementarne postulate civilizovanog dru�tvenog poretka; taj se organizovani pad u neovarvarstvo, nakon �to je naneo mnogo zla Drugima � onima ka kojima je transparentno i bila uperena "energija mr�nje" � na kraju obio o glavu samoj Nema�koj. Druga�ije nije ni moglo da bude. Dolepotpisani prikaziva� namerno nije "izvla�io" nikakve "paralele" sa srpskom situacijom na kraju veka, ne zato �to ih nema nego, naprotiv, zato �to ih je � uz sve uva�avanje istorijskih i ostalih specifi�nosti � toliko da zavre�uju zasebno razmatranje. Za po�etak, bi�e dovoljno da se "Pitanje krivice" pro�ita; uostalom, nije li i ovo (i) za nas nekakva "godina nulta"?
Teofil Pan�i�
