Beach Boys, ponovo
Beach Boys danas mo�da prebrzo
asociraju na maturske �urke sinova ameri�ke srednje klase, njihovih o�eva, pa �ak i
dedova. Ali, dobre vibracije lucidnog Briana Wilsona, lidera ovih surfera u
ozlogla�enim havajkama, prodrle su mnogo dublje u muzi�ko podzemlje, i na po�etku
(simboli�ne) 2000. izgleda kao da je bend Beach Boys najbitniji za budu�nost
alternativne muzike. (Svetogr�e: Beach Boys su pre Afrika Bambataae, Grandmaster Flasha i
drugih bendova ro�enih iz uli�nog brejkdensa stvorili su�tinu ideje hip-hopa �
kontrapunkt, sukob kola�ne matrice na�injene od kometastih zvukova i suvog verbalnog
manevrisanja.)
Ostavimo Pet Sounds po strani. Kriti�ari uredno izglasavaju ovaj album svakih deset godina za najbolji i najzna�ajniji u oblasti pop muzike, a i �ire. Ono o �emu mi govorimo ti�e se jednog neobjavljenog (pa i nezavr�enog) albuma � Smile.
Postoje razne pri�e o snimanju tog albuma. Najverovatnije zvu�i ona koja ka�e da je Wilson zamoren radom na albumu Smile i drogom blago flipnuo, da bi izlaskom Sgt Pepper�s Lonely Hearts Club Band grupe Beatles bio definitivno dotu�en, shvativ�i da je neko raskrinkao budu�nost rokenrola pre njega. Iako nije. Smile danas obitava na bootleg izdanjima, u izboru i redosledu pesama koji zavise od izdava�a, koji ga opet kroje po meri sopstvenog znanja o Wilsonovim opsesijama iz tog perioda (svemir, droge, zen budizam...). Beach Boys su objavili Smile u izmenjenom izdanju 1967. kao Smiley Smile, ali to nije bilo to.
Smile, kada ga slu�ate ovih dana, zvu�i toliko mo�no da filmski hit Matrix i Aphex Twin spram njega izgledaju kao religijske zamajalice Jovanke Orleanke. To je kolekcija (kolekcije!) najjednostavnijih i najemotivnijih melodija, sitno provezena aran�manskim i producentskim re�enjima direktno uvezenim iz najudaljenijih galaksija. Ono �ime ove pesme plene, pored izgaraju�e nostalgije, jeste ideja kontrapunkta (juxtaposition) muzike i glasa na na�in koji pop do tog trenutka nije umeo da artikuli�e. Vanzemaljac Wilson uobli�io je nevine melodije u neokubisti�ke ramove zvukova, ritmova, glasova i orkestracija, u�iniv�i tako da jedna igra lasti�a sedmogodi�njih devoj�ica danas izgleda kao producentski imperativ za neku supersoni�nu igricu za Play Station.
Ideja kontrapunkta zaigrala je u rokenrolu ozbiljnije tek pojavom Becka, to jest producentskog tima The Dust Brothers. Semplovi su omogu�ili sve ve�e distanciranje od melodije, ba� onako kako je rasla i potreba savremenog �oveka da svojim iskrenim iskazima doda trun�icu ironije ne bi li sa�uvao (odstupno) dostojanstvo. Malo po malo, prvobitni na�in pravljenja pesme na akusti�noj gitari zamenjivan je sve ravnopravnijim planom producentskog ukra�avanja i rasporedom semplova. A pop muzika postala je slojevitiji franken�tajn od onog iz Wilsonove laboratorije.
Virtuozne orkestracije kulminirale su albumom Mercury Rev � Deserters Songs, zatim su do�li Flaming Lips sa Soft Bulletin, Super Furry Animals sa Guerilla, Olivia Tremor Control sa Black Folliage i kona�no Beck je tu bio sve vreme.
Naravno, sva ova izdanja vitalno su oslonjena i na ideju hip-hopa, i idiotski bi bilo re�i da je Wilson izmislio hip-hop, ali ne mo�e se osporiti da je njegova dekonstrukcija pop pesme (u hiper pop pesmu) bila sli�na kola�u semplova koji �e biti podloga uli�nim reperima.
Me�utim, Wilsonova neumoljiva melodi�nost kao unutra�nji epicentar svake pop pesme nametnula se pomenutim izvo�a�ima kao daleko uzvi�eniji cilj. Te�iti Wilsonu u pop muzici danas zna�i te�iti ljudskosti, �to je u sve ve�oj prevlasti tehnologije nad talentom postalo terminatorski zadatak. Wilsonovo otkri�e, kao i mnoga druga pre njega, postalo je ma� sa dve o�trice, kojim samo odabrani umeju da rukuju.
Slobodan Vujanovi�
Indijska pri�a
Izdava�ka ku�a "Clio" objavila je knjigu Savremena indijska pri�a (biblioteka Gral) koju je priredila Nade�da Obradovi�.
Kratka pri�a u Indiji je savremena pojava, nastala pod uticajem evropske knji�evnosti, mada njene korene mo�emo potra�iti u staroj eri i �uvenim basnama, za koje se smatra da su bile model Ezopovih basni u Gr�koj. U periodu do XIX veka pri�e su se uglavnom ili gotovo isklju�ivo bavile doga�ajem i radnjom, da bi krajem XIX veka sa uticajem francuske knji�evnosti, naro�ito Mopasana, a od po�etka ovog veka Frojda i Marksa, velike teme indijske knji�evnosti postale borba za oslobo�enje, zatim nove vrednosti savremenog doba, mada neki autori ipak ostaju verni vrednostima tradicionalne Indije. Savremena indijska pri�a sadr�i ostvarenja najeminentnijih pisaca i spasitelja, iako mnogi od njih ne �ive u Indiji. Me�u njima je i Salman Ru�di, �iji Pregled indijske knji�evnosti otvara ovu svojevrsnu antologiju, a na slede�ih stotinu strana slede pri�e jo� devet autora (Ismat �ugtai, Kartar Sing Dugal, Babendra Nat Saikia, Kulvant Sing Virk, Kri�na Baldev Vaid, O.V. Vid�ajan, �iv K. Kumar, Kiran Desai, Rut Praver D�abvala), kao i pogovor prire�iva�a knjige Nade�de Obradovi�.
