Evropske ko�arka�ke (ne)prilike
Pobuna protiv FIBA
Ukupno 14 klubova iz �panije, Italije i Gr�ke preti bojkotom naredne evro-lige ako se ne udovolji njihovim zahtevima koji se svode na vi�e para i reformu takmi�enja koja bi im prakti�no garantovala stalno u�e��e
Posle evropskog fudbala i
evropska ko�arka dobila je svoju "Grupu 14". Pro�le nedelje u Barseloni su se
sastali predstavnici Barselone, Real Madrida, Tau Keramke, Kaha San Fernanda i
Estudiantesa (iz �panje), Kindera, Paf Bolonje, Benetona i Varezea (Italija),
Panatinaikosa, Olimpiakosa, AEK-a, PAOK-a i Peristerija (Gr�ka). Formalni doma�in bio je
Eduardo Portela, predsednik �panske ACB Lige i predsednik Udru�enja evropskih
profesionalnih liga (ULEB) �ije je sedi�te u Barseloni. Sastanak je imao samo jednu
ta�ku dnevnog reda koja bi se, malo upro��eno, mogla nazvati: pobuna protiv FIBA-a.
Pomenuti klubovi potpisali su dokument kojim se obavezuju da �e bojkotovati Evropsku ligu u sezoni 2000/2001. ukoliko FIBA ne prihvati njihove zahteve. Portela je li�no pro�log petka putovao u Minhen i u vi�e�asovnom razgovoru sa Borislavom Stankovi�em, generalnim sekretarom FIBA-e, izneo zahteve svoje "G-14". Diplomata od formata kakav je oduvek bio, Stankovi� je dopustio da se predlog "G-14" na�e na dnevnom redu Komisije za evropska klupska takmi�enja (1. marta u Minhenu) i da sa njenim mi�ljenjem stigne pred Centralni biro Evropske zone FIBA-e, koji se sastaje 24. i 25. marta. FIBA �e, dakle, saslu�ati predlog, ali to ne zna�i da �e ga i usvojiti, jer bi to zna�ilo popu�tanje pred �istom ucenom. Mogu�e je da �e se iz svega izroditi rat koji nikome ni�ta dobro ne�e doneti, ali ponekad su i radikalna sredstva neophodna da bi se stvari do kraja razjasnile.
�ime su nezadovoljni klubovi-pobunjenici? Problem ima dve dimenzije: ekonomsku i sportsku. FIBA je nedavno objavila potpisivanje ugovora sa �vajcarskom kompanijom ISL kojoj su prodata marketin�ka i televizijska prava Evropske lige za naredne �etiri godine. Klubovi pobunujenici barataju cifrom od 20 miliona dolara koju �e ISL platiti FIBA-i i koju oni smatraju "apsolutno nedovoljnom" da bi svoja TV prava, kojima sada slobodno raspola�u, prepustili u ruke FIBA-e. Na sportskom planu klubovi su izradili sopstveni projekt koji se svodi na slede�e:
- Posle kvalifikacija, u kojima ne bi u�estvovali najve�i klubovi, 32 ekipe bile bi podeljene u 8 grupa. Posle mini-lige, od 6 me�eva, po tri prvoplasirana i�la bi dalje, dok bi 8 poslednjih u�lo u drugi kup FIBA-e koji bi trebalo da nastane spajanjem Kupa Kora� i Kupa Saporta (�to je FIBA i sama pokrenula, po ugledu na UEFA-e koja je Kup kupova i Kup UEFA spojila i pretvorila u UEFA-kup);
- U drugoj fazi, 24 tima igrali bi u �etiri grupe sa po 6 ekipa (ukupno jo� 10 me�eva), a po dve prvoplasirane u�le bi u �etvrtfinale plej-ofa. Pobednici iz �etvrtfinala i�li bi na "Final Four" kao i dosad.
Sportska "kvaka" je u tome �to ove tri zemlje smatraju da bi trebalo da imaju pravo na �ak pet klubova iz svake, istina ne bi svi u�li direktno u 32, ali nije te�ko zaklju�iti da bi �etvrti ili peti klub iz Italije, �panije i Gr�ke imao ve�e �anse da u�e u zavr�nicu od, recimo, ekipa iz Estonije, Bugarske ili Finske... Veliki klubovi ili oni koji misle da to jesu �ele da se na svaki na�in obezbede od mogu�ih neprijatnih iznena�enja koja bi ih u jednoj sezoni odvojila od elitne Evropske lige. To se ove godine desilo Kinderu (igra Saportu), pro�le godine Barseloni (osvojila Kora�), pre tri godine Realu (osvojio Kup kupova)... Klubovi bi hteli da, i kad zavr�e kao peti svoje nacionalne lige, imaju pravo igranja u Evropskoj ligi.
Simptomati�no je da "G-14", pod okriljem ULEB-a, govori u ime klubova iz tri zemlje, iako je isto u�lanjeno sedam profesionalnih liga (jo� su �lanice Francuska, Portugalija, Belgija i �vajcarska, Engleska i Poljska).
Francuzi su ve� povre�eni jer su u startu zaobi�eni, ostale lige nemaju toliko jake klubove koji bi pretendovali na u�e��e u Evropskoj ligi, pa se mnogo ne bune �to ih niko ni�ta ne pita.
KOMPROMIS ILI RAT: FIBA je jo� pre nekoliko godina najavila izvesne izmene u sistemu takmi�enja u Evropskoj ligi od sezone 2000/1. Po toj odluci, broj klubova ostaje isti � 24, ali se kvote raspore�uju malo druga�ije nego dosad:
- Predstavnike u Ligi ima 12 zemalja sa najboljim "rejtingom" u tri poslednje sezone (me�u njima je i Jugoslavija);
- �etiri prve zemlje sa te liste (�panija, Italija i Gr�ka su sigurne, Francuzi gotovo sigurno prepu�taju �etvrto mesto Litvaniji) imaju pravo na jo� jedan dodatni klub;
- Finalisti evro-lige obezbe�uju sebi (a ne svojim zemljama) u�e��e i naredne sezone;
- �etiri mesta dobijaju zemlje �iji se klubovi plasiraju u polufinale Kupa Saporta, ali samo pod uslovom da ve� nemaju tri kluba. U suprotnom, pravo se prenosi na zemlje �iji su predstavnici eliminisani u �etvrtfinalu;
- Dva mesta su rezervisana za klubove "po pozivu", ali takozvane wild card mogu biti upu�ene samo zemljama bez ijednog predstavnika u evro-ligi. Bazi�na ideja je bila da se privuku ekonomski jake zemlje poput �vedske, Engleske, �vajcarske ili Finske koje bi mogle da "izdr�avaju" jedan solidan klub.
FIBA smatra da ugovor sa ISL-om nije lo� i da klubovima, srazmerno njihovom rezultatu, gledanosti i sumi koju pla�a televizije njihove zemlje, sleduje pristojna zarada. Samo za "upis", odnosno u�e��e, garantuje se 250.000 dolara �to je, valja se slo�iti, malo, ali zato pobednik mo�e da zaradi izme�u 2 i 2,5 miliona dolara, �to je neuporedivo vi�e od sada�njih 500.000 koliko dobija pobednik na "Final Four". S jedne strane su ekonomski interesi klubova i zemalja koje, objektivno, donose najvi�e para, a sa druge interes FIBA-e koja je organizacija SVIH dr�ava a ne EU ili profesionalnih liga iz ekonomski najja�ih zemalja. UEFA je sli�an problem, makar privremeno, re�ila pristojnim pove�anjem prihoda klubova koji su u startu prihvatili kompromis ali sada opet po�inju da gun�aju i prete. UEFA ima ugovor sa �vajcarskom marketin�kom firmom TEAM, koja uzima nekih 17 ili 18 odsto od prihoda. To je ogromna para i nije ba� najjasnije za�to UEFA nekome prodaje ne�to �to bi i sama mogla da proda, jer se atraktivne utakmice Lige �ampiona zapravo prodaju "same od sebe", ali tako je kako je, sigurno ne bez ne�ijih interesa.
Tema centralizacije TV prava, ina�e u okviru Evropske unije vrlo aktuelna, stigla je pred sud i �eka se tuma�enje da li se me�unarodne sportske organizacije pona�aju monopolisti�ki prodaju�i ne�to �to "nije njihovo" (TV prava) i udeljuju�i neku "crkavicu" nacionalnim federacijama �iji klubovi i selekcije generi�u najvi�e novca. Ali, to je proces koji �e potrajati.
Bilo kako bilo, sada�nje stanje i najavljene promene, iako nisu su�tinskog karaktera, ne svi�aju se mnogo "pobunjenicima" mada je njihov predlog "reforme" sistema takmi�enja �ista kozmetika i, osim nastojanja da obezbede �to vi�e mesta za sebe, ne nudi ni�ta su�tinski novo.
Svega toga ne bi bilo da su te iste lige i federacije koje se sada bune protiv FIBA-e prihvatile vizionarski predlog Bore Stankovi�a, iznet jo� 1992, o formiranju zatvorene evropske profesionalne lige po ugledu na NBA. Tada je predlog do�ekan na no� jer ni federacije ni lige ne mogu da zamisle svoje nacionalne �ampionate bez svojih najboljih i najatraktivnijih klubova, ali i danas taj predlog izgleda kao najbolje re�enje i bi�e realizovan pre ili kasnije.
OTVARANJE GRANICA: Federacije zapadnih zemalja su po jo� jednom pitanju na suprotnoj strani od FIBA-e. Re� je o otvaranju granica i izjedna�avanju statusa svih evropskih igra�a. Pred neravnopravnim uslovima koje je stvorio takozvani "slu�aj Bosman", omogu�iv�i igra�ima iz zemalja Evropske unije da (u njima) igraju kao "doma�i", FIBA je odlu�ila da za svoja klupska takmi�enja potpuno ukine pojam "stranac" kada je re� o Evropljanima. Stranci ostaju samo Amerikanci i ostali neevropljani, najvi�e dvojica po ekipi.
Federacije �panije, Italije, Gr�ke i Francuske ve� su se dogovorile, na �ta naravno imaju pravo jer FIBA ne ulazi u doma�a takmi�enja, da na svojim teritorijama zadr�e status quo, odnosno dva stranca po ekipi i, naravno, neograni�eni broj komunitaraca kojih je sve vi�e jer Argentinci lako nalaze svoje italijansko ili �pansko poreklo, Irska, Portugalija i Belgija daju paso�e lak�e nego druge zemlje EU, pa tako ima sve vi�e crnoputih Iraca, Portugalaca i Belgijanaca... Klubovi, me�utim, ne misle ba� kao njihove federacije koje brane interese reprezentacije i nacionalnih igra�a. Barselona otvoreno ka�e da je ona za "iste normative u nacionalnoj ligi koja va�i u evro-kupovima", �to je u direktnoj koliziji sa stavom �panske federacije. U Italiji su klubovi, udru�eni u Lega, zauzeli sli�an stav, tako�e suprotan onome koji je zauzela federacija. Klubovi strahuju da neka zemlja svojom regulativom ne isko�i i ne omogu�i svojim klubovima da potpisuju koliko god �ele igra�a iz Evrope.
Vladimir Stankovi�
