Vreme broj 479, 11. mart 2000.

“Večernje novosti” – drugi deo

Kakav Odbor, strašan Odbor

Uloga intelektualaca u odbrani narodnih novina svršila se baš na Zadušnice

“Večernje novosti” su preuzete, postavljen je Dušan Čukić za v. d. direktora i glavnog urednika, izabran je novi kolegijum i život ide dalje (“Ubio ženu oklagijom”, naslov iz “Novosti” od 8. marta).

To smo i predvideli, ovo oko Čukića a ne oklagije, u prošlom broju “Vremena”. Pitanje je, međutim, šta se dogodilo s pompeznim Odborom za zaštitu “Novosti” u koji se, sopstvenom voljom, svrstalo jedno 150 srpskih intelektualaca i javnih ličnosti rešenih, izgleda, da brane “narodne novine” sve dok se nisu prepali od Dušana Čukića.

Kad je u prošlu subotu otkazan sastanak tog Odbora zbog Zadušnica, bilo je jasno da je i Odboru upaljena sveća, a da su se ljudi okupljeni oko jednog cilja raspršili kud koji mili moji. Slabo im je opravdanje da “iznutra”, dakle iz samih “narodnih novina”, nisu imali neku podršku, jer su se narodni novinari, izuzeci nek oproste na generalizaciji, predali čim se Čukić pojavio na vratima.

Novinari, to su vam, brate, najamnici, i nema razlike između v. d. urednika i onog starog urednika kad vam je u opisu radnog mesta da ulovite muža koji je ženi oteo oružje i njim je usmrtio.

Ali, intelektualci, a posebno akademici, nosioci lente znanja i morala, vide valjda malo šire. Njih ulazak u neki Odbor, dragovoljni ponavljamo, obavezuje da deluju u javnom interesu, da brane ono za šta se zalažu, da stoje iza onoga što kažu ili potpišu, da se bore za sopstvena uverenja ako veruju u njih, čak i kad im je protivnik takva sila kakva je Dušan Čukić. Kad ono od Odbora ni traga ni glasa. Bio pa nestao, kao pena na talasu. Svejedno je sada da li su oni prevarili one koje su hteli da zaštite ili su štićenici izneverili javne radnike.

Epilog je tužna smeša narodnih novinara i narodnih javnih radnika. Vidim juče jednog od njih – šeta s narodnim novinama pod miškom.

D.Ž.

prethodni sadržaj naredni