Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Kako započeti novi život

Mladenci 2000

Život u Srbiji danas zaista je nalik onoj priči kada se 40 rimskih vojnika, odbivši da se odreknu Hrista, smrzavalo u zaleđenom jezeru, dok su mučitelji ložili toplo kupatilo na obali, ne bi li ih još i više iskušavali. Njima u slavu 22. marta su Mladenci, dan svih novovenčanih, kad im familija i kumstvo dolaze u pohode. Nije bio običaj da se ide praznih ruku.

Ni kada su se Mirjana Marković i Slobodan Milošević venčavali dalekog 15. marta 1965. godine nikako nije bilo lako skućiti se i odvažiti na osnivanje porodice. No, dete im je već bilo na putu, a i to je nekako bio logičan redosled stvari i u suštini pitanje vremena. Šta im je na kraju falilo; kao i mnogi koji su tada počinjali ispočetka, stvorili su i kuću i okućnicu. Šezdesetih su prve generacije mladenaca krenule iz sela u grad, a i u gradu se polako odvajalo od roditelja, "zajednica" je izašla na loš glas i nije više bila u modi. Počinjalo se sa dve kašike i okrenutim vojničkim sandukom za municiju koji je služio kao sto, koliko je samo puta ta priča ispričana da služi za primer. No, tada je država pratila tendencije i kretanja naroda, pa su tako i Miloševići na kredit mogli da kupe sve što im je od pokućstva bilo potrebno – kompletnu belu tehniku, regal, itisone, fotelje, ugaonu garnituru; sa učešćem, bez učešća, mesečne rate na godinu ili dve. Sa nekoliko kredita na svaku platu mogla se opremiti kuća, pa da opet ostane čak i u septembru, za zimnicu i za školske knjige. Roditelji od kojih se odmetalo, bilo da su ostali na selu ili su bili u komšiluku iznajmljene mansarde, bili su u ono doba od mnogo veće koristi nego što su to ondašnji mladenci danas svojoj deci. Čime to jedan penzionerski par može da pomogne sina i snaju i koja to poštena tašta danas može da napravi zimnicu za dve gladne kuće? Zajednički život, isto tako, ovih dana podrazumeva i razgovore o politici, svakodnevno motivisane nemaštinom i problemima. To podrazumeva i pozivanja na odgovornost, a koja je to generacija u ovoj zemlji koja je pristala da bude odgovorna? Tako se u jednom novobeogradskom soliteru desilo da je svekar zaključao sina i snaju kad su onomad izašli na terasu da lupaju u šerpe i da su oni posle cele noći lupali u vrata, što svekrva nije mogla da sluša, pa je pobegla u komšiluk.

Slučaj je hteo da je prvi par sa kojim smo razgovarali o problemima započinjanja novog života, svestan svih problema, svoj brak odlagao poslednjih šest godina za "naredno proleće". Upravo su se venčali "iz inata", sa namerom da probaju "po svaku cenu". Situacija u kojoj su se našli danas je situacija većine srpskih svežih brakova: iznajmili su garsonjeru, a pri tom su jedva pronašli stan koji mogu da plaćaju mesečno, iako je kirija u tom slučaju veća – 300 DM. Uobičajena ponuda danas podrazumeva plaćanje stana bar šest meseci unapred. Koliko košta da košta – u iznajmljenom stanu bar ima nameštaja, šporeta i frižidera, a veš za sada može da se pere kod tetke. Ne znaju šta bi kad bi morali da kupuju. Znaju u stvari da – ne bi mogli. Recimo da stara kujna iz podruma, za zimnicu, nije skroz propala i da je mladenci preuzmu i prefarbaju, što je romantično i inspirativno, te simboliše novi početak; recimo i da se donese panj sa sela, deda će to da sredi, pa se stavi staklo preko da bude stočić, što je dobar štos; police se, takođe, prave ko od šale, sve za jedan vikend. Ima, međutim, stvari kojih "nema u šteku" i "garant" ih neće dobiti za venčanje.

LAŽNI POKLONI: U jednoj robnoj kući rukohvate pokretnih stepenica koje vode na sprat sa belom tehnikom dva cigančića koristila su kao tobogan i na spratu, naravno, nije bilo nikog. Naišao je mladi par, policajac koji je nosio staru putnu torbicu od skaja (sa pokvarenim rajferšlusom) sa ženom, pa smo se vratili i pratili ih još od prizemlja gde su birali košulju za devera (3200 din.), a i cigančići su se od njih momentalno razbežali. Prodavačice se nisu makle od kase; policajac je spustio torbu, okretao dugmiće na šporetu i otvarao rernu, žena je išla od šporeta do šporeta i zapisivala cene (najjeftiniji 8762 din. "Sloboda" Čačak); isto i kod frižidera (od 18.100 do 35.054 din.), gde mu je prigovorila da se "sve hvata za velike". "Nema šanse", kaže ona. "Idemo kući", odgovara on. Spuštajući se niz pokretne stepenice, preračunavali su se glasno koliko bi im ostalo od njegove plate ako robu uzmu na rate.

Problem "bele tehnike" kao nezaobilazne stavke svakog novog domaćinstva ranije je rešavala rodbina, svadbenim poklonima. No, davno su prošla ta vremena, ili se bar čini kao da je bilo davno kad je svaka tetka "pokrivala" po jednu "mašinu". U najboljem slučaju, kako smo utvrdili, sve tetke danas zajednički kupuju i to uglavnom mašinu za veš, jer je to njima iz mladosti ostalo kao teško ostvarena želja. Danas uglavnom od bele tehnike na venčanju nema ništa, najčešći su pokloni u novcu, koji na gomili jedva da pokrivaju troškove svadbenog veselja.

"Moglo bi se reći da nam, osim kompleta šerpi, praktično ništa nije bilo od koristi. Dobili smo nekoliko 'Mulineksovih' aparata, ali mi zaista nije od velike pomoći aparat za kuvanje jaja. Nešto smo uspeli da zamenimo jer nam je 20-30 DM, koliko smo na buvljaku za aparate dobijali, bilo potrebnije za 'Pamperse'", priča Vladislava, koja se udala jer u 32. godini nije želela opet da abortira. Njen muž Branko stažira, tako da žive od njene plate (2300 dinara) i prihoda od letine koju joj šalje deda. Ona se ovog proleća, kad se beba rodila, setila da bi mogli da prodaju tih šest lampi koje su dobili za svadbu. Branko se "neviđeno izblamirao" kad su mu u prodavnici rekli da je lampa koju je doneo zapravo korišćena, samo dobro očišćena i da, iako imaju iste takve, ipak ne mogu da je prime.

Iskustvo poslednjih par godina sa svadbenim poklonima, bar tako tvrde sagovornici "Vremena" koje smo birali kao prosečne, govori da je lepo uvijena kutija sada postala zapravo "ulaznica" na svadbeno veselje, da retko ko, ponosan smo narod, pristaje na "blam" da na venčanje dođe praznih ruku. Tako se nekima od onih sa kojima smo razgovarali dešavalo da pronađu mikser, godina proizvodnje 1988, još u istom, po ivicama pohabanom ukrasnom papiru, onako kako su ga nekom prigodom i sami dobili. Vladislavi su se tako, smeje se dok priča, "vratile" rakijske čašice u familiju, a u jednoj kutiji, bez posvete, našla je plastičnu Španjolku koja umesto kastaneta drži sat, a sat ne radi. Česte su i prazne koverte. "Ono što su nekada bili pokloni za Mladence, danas se to nosi na svadbu. Činjenica je da smo srećniji nego većina mojih prijateljica, jer imamo stan, ali sam dočekala da, iako imam diplomu i povlašćen društveni položaj, ne mogu da odvojim novac za tri predmeta koja su mi postala opsesija – otvarač za vino (220 din.), rende (260 din.) i četku za čišćenje WC šolje (400 din.)", priča Vladislava.

Preporučuje, uzgred, novim parovima da nameštaj i kuhinju za njih pravi stolar kome mogu mesecima da duguju, a što će ih, pa makar se i zadužili, izaći mnogo jeftinije nego da kupuju u prodavnici. Proverili smo cene u "Simpu": bračni krevet 13.390 dinara, garnitura za dnevnu sobu 39.700, stočić 4000 dinara, može na šest mesečnih rata u čekovima. Garderober, dovoljan za jednu osobu može se naći za 9000 dinara.

POVRATAK NA STARO: Zanimljivo je da se većina ženika, mlađih od 27 godina, češće odlučivala na život kod roditelja nego oni koji su brak sklapali posle tridesete.

"Sreća je što su moji svojevremeno napravili veliku kuću, pa sad možemo da živimo sa njima. Sve stvari koje koristimo stare su preko deset godina, kad se kupovalo jer se moglo, sve osim kreveca. Moja je žena izgubila posao, koji je i inače bio privremen, čim je saopštila da je ostala trudna, tako da sada živimo od moje plate. To otprilike znači da smo odgovorili samo na jedno od dva pitanja sa kojima se danas suočava novopečeni bračni par – prvo je gde ćeš da živiš, drugo je od čega. Zajednički život danas podrazumeva odricanje od svega da bi se preživelo", kaže za "Vreme" Milan, koji ove godine proslavlja Mladence. Većina njegovih prijatelja živi sa roditeljima jer nema niti posao, niti mogućnost da iznajmi stan. Srećniji iz te generacije, ako se pažljivije prati tržište sa nekretninama, "prisiljavali" su roditelje da se iz dvosobnih stanova sele u garsonjere, pa da sa prodajom vikendice i neke zaboravljene zemlje sa sela, mogu i sami da skupe dovoljno za, recimo, mansardu (u tom slučaju neophodan im je rashladni uređaj, koji košta cirka 5106 din.). Samo se pitanje otelo – gde će oni da se denu kad dođe vreme da skuće svoje naslednike?

Od institucija koje danas brinu brigu oko novog naraštaja, jedna od retkih je "Jubanka". Uslov da se dobije kredit je da su mladenci ovogodišnji i da je jedan od njih stalno zaposlen i da redovno prima platu. Pod tim uslovima, može se dobiti kredit od 5000 dinara, koji se uz kamatu od 2 odsto mesečno otplaćuje u ratama od 472 dinara. Za te pare recimo Milan i njegova žena mogu da kupe peglu u "Bolagu" za 3801 din, a uz to će na poklon dobiti i dasku za peglanje. Iskustva naših sagovornika govore da je "buvljak" zabluda i loše rešenje, da se pokućstvo mnogo jevtinije može obezbediti obilaskom prigradskih naselja ili istrajnim bazanjem po gradu. Escajg 3000, rešetka za sušenje veša 600, tiganj 440, šerpa 1200... Izračunali smo da je, bez prekrivača za krevet, prosečnom novopečenom bračnom paru, za sitne kućne potrepštine, čije je nemanje ko kamenčić u cipeli, minimalno potrebno 20.000 dinara.

To što po poslednjim objavljenim podacima Zavoda za statistiku broj brakova opada, moglo bi se objasniti jedino time što je razvod skup i što su vremena toliko teška da se lakše preživljavaju i trpe udvoje. No broj sklopljenih brakova takođe opada. U Beogradu se 1998. godine venčalo samo 8282, a mladenci su bili mnogo stariji nego ranijih godina. Tako je 1991. mladoženja starijih od 30 g. bilo je 32,5 odsto, a 1998 – 47 odsto; u istom periodu procenat mlada starijih od 30 godina porastao je sa 18 na 29,5 odsto. Uzgred, broj rođenih beba u Beogradu 1979, koji je tada bio daleko manji nego danas, bio je 21.825; dvadeset godina kasnije rodilo se samo 13.912 beba.

Život u Srbiji danas zaista je nalik onoj priči kada se 40 rimskih vojnika, odbivši da se odreknu Hrista, smrzavalo u zaleđenom jezeru, dok su mučitelji ložili toplo kupatilo na obali, ne bi li ih još i više iskušavali. Njima u slavu 22. marta su Mladenci, dan svih novovenčanih, kad im familija i kumstvo dolaze u pohode. Nije bio običaj da se ide praznih ruku.

Jelena Grujić

Opremite mladence

Prosečan mladi, tek venčani bračni par u Beogradu odlučuje se za odvojenu zajednicu od roditelja, najčešće za život u iznajmljenom, nameštenom stanu. Za one srećnije, koji su došli do "krova nad glavom", pa svoj životni prostor treba i da opreme, "Vreme" je izračunalo koliko će ih osnovne životne potrepštine koštati. Ovih dana većina prodavnica odobrava "prolećni popust" ili prodaje robu na više rata, i u tom slučaju su navedene cene veće do 30 odsto. Birali smo najjeftinije artikle i, gde god je to bilo moguće, domaće proizvodnje.

(Cene su u DM)