Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Crkva protiv abortusa

Krsta�om na babice

U borbi protiv "biolo�kog istrebljenja srpskog naroda" Sveti arhijerejski Sinod SPC-a potegao je najte�e oru�je. Ne prvi put

Neposredno pred po�etak velikog (uskr�njeg) posta, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne Crkve (SPC) javno je "umolio" sve�tenstvo da lekare i babice koji vr�e abortuse, dok se ne pokaju, "ne pripu�taju Svetoj tajni Pri�e��a i da ih li�e prava na rezanje slavskog kola�a". Sinod je ocenio da je "�edomorstvo vapiju�i greh pred Bogom, osu�en od celokupnog kanonskog i svetoota�kog predanja Crkve, i da kao takvo preti da u dogledno vreme dovede do biolo�kog istrebljenja srpskog naroda".

Prva javna tuma�enja arhijerejske pretnje dali su profesori beogradske Bogoslovije Dimitrije Kalezi� i Dragomir Sando. Po mi�ljenju Kalezi�a, "ova mera ima svoju duhovnu, pastirsku i socijalnu dimenziju, i nije doneta samo zbog bele kuge, koja je �dobro� proredila narod". Sando dodaje da je odluka Sinoda duboko opravdana, jer "od samog trenutka za�e�a, ljudski �ivot u maj�inoj utrobi predstavlja dar, ljubav i volju Bo�ju", pa: "Ubiti tek za�eto dete zna�i ubiti Boga u maj�inoj utrobi, ubiti bogolikost u �oveku ili �ubiti Boga u �oveku�. Taj greh se smatra nosiocem svih grehova."

GUBITAK MOZGOVA: Slu�benici SPC-a, neraspolo�eni da im se ime javno pominje, re�i �e da je Sinod ne�to kao crkvena vlada pa, kao takav, mo�e i da gre�i. Oni koji nastupaju pod punim imenom zabranu pri�e��a obja�njavaju �irim razlozima i dubljom brigom. "Zlo�in abortusa srpskom narodu svake godine odnosi po jedan grad veli�ine Sremske Mitrovice, Valjeva ili Zaje�ara", ka�e Dragomir Sando. "Imamo iza sebe ratove, odlivaju nam se mozgovi, uop�te, trpimo gubitak ljudi", isti�e Kalezi�. Po njemu, "ko god ka�e da je odluka Sinoda pogre�na, odgovaram - nije nadle�an da procenjuje".

Statistika bele�i da broj abortusa u SR Jugoslaviji ve� godinama opada. Na�elnik Odeljenja za planiranje porodice Instituta za ginekologiju i aku�erstvo Srbije dr Slobodan Maran potvr�uje (u "Glasu javnosti") da je broj namernih prekida trudno�e u Beogradu, kao najve�em steci�tu reproduktivne populacije, od 1983. do 1997. godine pao sa 45.968 na 14.356 slu�ajeva. Istovremeno, broj poro�aja smanjivao se znatno sporije (sa 21.686 u 1983. na 15.139 u 1997). Taj podatak je u jednom trenutku - po�etkom 1995. godine - medijima bio dovoljan za naslove tipa "Zaustavljena bela kuga!", mada se radilo o smanjenju negativne stope prira�taja sa 0,21 na 0,16, i to samo za podru�je centralne Srbije. Tada�nja ocena demografa - da nema �injenica na osnovu kojih bi se moglo re�i kako se trend opadanja broja stanovnika u Srbiji i Vojvodini menja - u me�uvremenu je samo dobila "ispadanjem" Kosova, koje je u demografske podatke Jugoslavije statisti�ki "upumpavalo" ve�i prirast stanovni�tva.

BOJOVNA CRKVA: Na planu brige o razmno�avanju pravoslavnog stanovni�tva sveti Sinod SPC-a proslavio se - na na�in sli�an ovogodi�njoj uskr�njoj anatemi - bo�i�nom poslanicom 1995. godine (Crna mantija protiv bele kuge, "Vreme" br. 221 od 16.1.1995). Tada su patrijarh Pavle i 35 arhijereja primetili da "majke za�inju jer je to skop�ano sa u�ivanjem i zadovoljstvom, ali ne�e da ra�aju i podi�u decu jer je to naporno i tobo� ugro�ava njihov komoditet" i, tako�e, da "mnoge majke, koje nisu �elele da imaju vi�e od jednog deteta, danas �upaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim jedincima u ovim ratnim sukobima, proklinju�i zato �esto Boga i ljude, ali pri tom zaboravljaju�i da optu�e i sebe �to nisu rodile jo� dece da im ostanu kao uteha..."

U istom obrascu, mo�da nehotice, Dimitrije Kalezi� i danas podse�a da se zbog nasilnih prekida trudno�e "izgubi �itava armija ljudi". �ta �e armija (ili "armija") Crkvi? �ta gubi sveti Sinod SPC-a gubitkom "armije" novoro�en�adi? Po�etkom 1993. godine episkop zvorni�ko-tuzlanski Vasilije (Ka�avenda) je, kao sve�teno lice i �lan vlade, izdejstvovao zakonsku zabranu abortusa u Republici Srpskoj, predla�u�i Sinodu SPC-a da je pro�iri na "sve srpske zemlje". Gde su danas te "zemlje", da li gra�ani Republike Srpske po zakonu govore i pi�u ekavicu ili bele�e po�eljnu stopu rasta stanovni�tva?

POPOVI I BABICE: Sveti Sinod je na Bo�i� 1995. godine �enama koje se odlu�uju na abortus zapretio da "kad iza�u pred Svepravednog Sudiju, one majke koje nisu dozvolile svojoj deci da budu ro�ena, sre��e tu decu gore i ona �e ih tu�no upitati: �Za�to ste nas ubile, za�to nas niste rodile?!�" Pravi odgovor na tu stra�nu sliku mo�da le�i u bolnom raskoraku izme�u onoga �to �ene � pa valjda i pravoslavne � �ele i onog �to imaju (vidi okvir). Bez dopunskih obja�njenja, ostaje nejasno da li Sinod smatra da pravoslavne majke nisu ispunile o�ekivanja bo�i�nog apela iz 1995 (makar ra�anjem "utehe"), kad novu pretnju fokusira na lekare i babice.

�to se lekara ti�e, te�ko je poverovati da su oni kao stale� danas manje bezbo�nici nego bilo kada u istoriji. Ono drugo isku�enje, koje dele sa crkvom � da uvek budu uz vlast, kao njeni "vra�i" � ne �ini ih mnogo ranjivijom ciljnom grupom. Utoliko je njihova reakcija na pretnju uskra�ivanjem svetih tajni, bar �to se proteklih nedelju dana ti�e, o�ekivana. Osim jednog starog slu�aja, nema onih koji su se prakse legalnog prekida trudno�e javno odrekli. Ve�ina onih koji su se javno oglasili sumnja da �e preduskr�nja pretnja Sinoda SPC-a doprineti nekakvom boljitku. Zabrana abortusa nigde u svetu nije proizvela porast nataliteta. Nama najbli�i primer je (pravoslavna) Rumunija, u kojoj ni uz prisilu �au�eskuove "ginekolo�ke policije" od 1966. do 1989. godine nije zabele�en takav rast, ali je zato smrtnost majki na poro�aju, pri nestru�nom prekidu trudno�e ili zbog njegovih posledica � pove�an za 87 odsto.

PAU�ALNO ODBIJANJE: Manje od jedne petine svetske populacije danas �ivi u blagodetima potpune zabrane abortusa. Takvo zakonodavstvo karakteristi�no je za versko-fundamentalisti�ki organizovane ili usmerene zajednice. U tom pogledu nema smisla izvoditi nikakve zaklju�ke povodom najnovije anateme kojom SPC preti lekarima, jer pretnja je � u osnovi � upu�ena �enama. "Ideja Svetog arhijerejskog Sinoda da se lekarima i babicama koji vr�e abortuse ne dozvoli pri�e��e i da ih li�i prava na rezanje kola�a nije nova", isti�e Beogradski �enski lobi. "SPC je do sada pru�ila dovoljno dokaza da na �ene gleda kao na bi�a drugog reda. Nije li krajnje vreme da poglavari SPC-a zatra�e opro�taj od �ena zbog grehova po�injenih prema �enama u ime vere i crkve?"

Katoli�ka crkva je u Italiji, izgubiv�i borbu protiv legalizacije abortusa, uspela da se izbori za pravo lekara i medicinskog osoblja da u�e��e u abortusu odbije iz eti�kih razloga. Uprkos tome, �panija i Italija � kao "katoli�ke" dr�ave � imaju najni�i natalitet u Evropi. Prema podacima na koje se poziva dr Slobodan Maran, godi�nje oko 150.000 �ena glavom plati ilegalni poba�aj � �to je broj koji bi, da nema zabrana, bio sveden na oko 250 smrtnih ishoda. Legalizacija namernog prekida trudno�e u biv�oj SFRJ (1969) prakti�no je sa liste uzro�nika smrtnosti izbrisala one zbog ilegalno i/ili nestru�no izvedenog prekida trudno�e. Dr Atanasije Markovi�, profesor Medicinskog fakulteta i jedan od direktora GAK-a "Narodni front", smatra da �e pretnja svetog Sinoda SPC-a imati kontraefekat. "Crkva bi trebalo da zna da veliki broj njenih vernika �ine upravo �ene, kojima se sigurno ne�e dopasti njen stav", izjavio je, dodaju�i da govori kao obrazovan i veruju�i pravoslavac koji je krstio decu i unuke, osim toga i ktitor Hrama Svetog Save.

A ZA�TO BABICE?: Posmatrano s ne�to ve�e distance, mo�e se razumeti da je vrh SPC-a zapre�enim odbijanjem svetih tajni ba� pred najve�i hri��anski praznik samo nastavio da "razra�uje" bo�i�ne pretnje od pre pet godina. Iz visoke perspektive pastira pravoslavnog bo�ijeg stada i s autoritetom Svetog pisma, medicinski argumenti � spasavanje ugro�enog �ivota, uva�avanje realnosti maloletni�kih trudno�a, seksualnog nasilja, izbegli�tva, bede i ovozemaljskog bezna�a � mogu se, ako ne zanemariti, a ono bar u�initi manje va�nim naspram (ne)izvesnosti ve�nog suda.

Ali, za�to pretnja babicama? U srpskom jeziku babica je primalja, �ena koja poma�e ro�enju i prva prihvata dete. Njen pol, uloga, zna�aj i zna�enja mnogo su stariji od hri��anstva. Te�ko je poverovati da je Sinod SPC-a, osudiv�i lekare, oma�kom naveo babice kao sinonim za "medicinsko osoblje" koje u�estvuje u "�edomorstvu". Pretpostavka da se pominjanje babica u arhijerejskim pretnjama mo�e jasno �itati kao simptomati�an podsvesni lapsus sadr�i vi�e ljudskog (pa i hri��anskog) straha nego lai�ke rezervisanosti prema bo�i�no-uskr�njim izlivima crkvene brige za biolo�ki opstanak naroda.

Aleksandar �iri�

Bolan raskorak

Izvor: Dr Mirjana Ra�evi�, Ka razumevanju abortusa (Institut dru�tvenih nauka, Beograd)

prethodni sadr�aj naredni