Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Intervju: Bojan Dimitrijević, potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine Beograda

Uglavnom se prebijamo

"Režim mora stalno da pokazuje ko je glavni, od koga sve zavisi. Ne žele kontinuitet rada i finansiranja da ne bismo slučajno postigli nekakav uspeh", kaže Bojan Dimitrijević.

Finansijski pritisci države na lokalne vlasti opoziciji nanose mnogo veću političku štetu nego propagandni rat koji režim protiv nje vodi. Naknada za korišćenje frekvencija od preko deset miliona dinara, koju su za RTV "Studio B" saveznoj državi platile gradske vlasti Beograda, i blokada korišćenja novca prikupljenog na ime posebne gradske takse od tri odsto, koju je uvela republička vlada, sigurno više bole Beograđane nego opanjakavanje opozicionih vođa na RTS-u i "Radikalskim talasima". "Vreme" je u razgovoru sa Bojanom Dimitrijevićem, potpredsednikom Izvršnog odbora Skupštine Beograda zaduženim za finansije, pokušalo da rasvetli prirodu finansijskih odnosa savezne i republičke vlade sa gradskim vlastima.

"VREME": Koliko su države Jugoslavija i Srbija i javna preduzeća čiji su one osnivači, dužni gradskom budžetu?

B. DIMITRIJEVIĆ: Najnoviji podaci, zaključno sa 1. februarom 2000. godine, pokazuju da su potraživanja preduzeća GSP, "Parking servis", "Gradske pijace", "Beogradske elektrane", "Gradska čistoća" i "Beogradski vodovod i kanalizacija" od republičkih organa 104 miliona dinara. Direkcija za građevinsko zemljište ima potraživanja u iznosu od 395.540.000 dinara, to je naknada za uređivanje lokacija. Najveći deo duga prema Direkciji napravila je Radio televizija Srbije. Od saveznih organa "Parking servis", Elektrane, Čistoća i Vodovod potražuju 13,5 miliona, a Direkcija za građevinsko zemljište 351 milion dinara. Najveći deo u okviru toga jeste naknada za uređivanje lokacije za novu zgradu Narodne banke Jugoslavije. Ukupan dug saveznih organa i Republike iznosi 864 miliona dinara, ali treba naglasiti da deo duga koji se odnosi na Direkciju postoji od '96. godine i nije suštinski revalorizovan. Ako bismo računali neki srednji kurs marke u tom periodu, od osam dinara, to bi iznosilo nekih 100 miliona nemačkih maraka.

Dugovi prema javnim komunalnim preduzećima su tekući. Neke od tih dugova komunalna preduzeća su uspela da naplate putem kompenzacija. Vodovod radi kompenzacije sa Vojskom Jugoslavije, kao velikim dužnikom za potrošnju vode. Dug za vodu i grejanje se na ovaj način naplaćuje i od Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja. Reč je o dugovima zdravstvenih institucija i domova zdravlja. Međutim, ukupna vrednost tih kompenzacija je najviše nekoliko desetina miliona dinara, za ceo ovaj period.

Jesu li "Jugopetrol" i NIS nešto dužni gradu?

Mi smo od prethodne gradske vlasti nasledili dugove prema tim preduzećima. Dug za grejanje tokom '96. godine iznosi, sa kamatama, preko 300 miliona dinara. Mi smo najvećim delom taj dug otplatili. Dug "Jugopetrolu" za gorivo, koji smo zatekli, bio je oko 50 miliona dinara, pošto gorivo nije plaćano za vreme prethodne vlasti. Uzgred, ne možemo uopšte da shvatimo kako "Jugopetrol" obračunava kamate. Kamata plus kamata na kamatu, i taj dug je u međuvremenu narastao na oko 90 miliona dinara. Sad smo mi taj dug sveli na ispod 30 miliona. Otplatili smo tih 60 miliona dinara "Jugopetrolu" kao kompenzaciju za gradsku taksu od tri odsto, koju oni nisu plaćali, pa je Republika dozvolila da te dugove prebijemo.

Sličnu kompenzaciju, vrednu 20 miliona dinara, obavili smo i u '98. godini. Očigledno je da postoji velika nesrazmera između iznosa takse u '98. i '99. godini, i pored razlike u realnoj vrednosti dinara. Jasno je da "Jugopetrol" veći deo takse za '98. godinu nije platio, ali nam je u republičkim organima rečeno da se "Jugopetrolu" i EPS-u po pitanju plaćanja poreza uveliko gleda kroz prste. Imamo dopis jednog knjigovođe koji vodi knjige za pedesetak preduzeća. On je uočio da Republička uprava javnih prihoda zaračunava kaznenu i zateznu kamatu za neplaćene republičke poreze, ali ne i za neplaćenu gradsku taksu.

Mi smo u januaru ove godine po prvi put dobili spisak preduzeća koja ne plaćaju taksu. Ona su dužna ukupno oko 110 miliona dinara. Taj izveštaj je trebalo da dobijamo svakog meseca, ali ga posle toga više nismo dobili. Uputili smo dopis svim tim preduzećima, ali je Republička uprava javnih prihoda jedina nadležna da obezbedi naplatu tih i svih drugih prihoda vezanih za Grad. Grad uopšte ne administrira u naplati tih prihoda.

Ima li nekih zanimljivih imena na tom spisku dužnika?

Očekivali smo da će se tu naći "Jugopetrol" i "Elektroprivreda Srbije", kao karakteristični dužnici, ali njih nema na tom spisku. Ruku na srce, sa "Jugopetrolom" smo napravili tu kompenzaciju, a i sa EPS-om je napravljena kompenzacija u vrednosti od oko 50 miliona dinara. EPS nije plaćao taksu, a mi smo imali dug za struju za javnu rasvetu, pa smo to tako regulisali. Jedan od najvećih dužnika je PKB, nekih dvadesetak miliona dinara, kad se skupe njihovi različiti ogranci. "Jugodrvo" je dužno oko dva miliona dinara. Nijednog od tih većih, karakterističnih preduzeća, čija smo imena na tom spisku očekivali, tamo nema.

Jesu li sredstva gradske takse blokirana?

Jesu, od 6. marta ove godine. Od početka godine do tog datuma je prikupljeno 308 miliona dinara na ime gradske takse. Za celu 2000. godinu projektovan je iznos takse od milijardu i 650 miliona dinara. Tempom kojim je počelo prikupljanje mi bismo ostvarili očekivani rezultat. Mi procenjujemo da je od 6. do 18. marta prikupljeno četrdesetak miliona, jer je dnevni priliv bio 2,5 do 3 miliona dinara. Dobili smo prošlog utroka, 13. marta, dopis republičke vlade u kojem su navedeni razlozi blokade. Vlada je tražila da joj dostavimo izveštaj o utrošku sredstava od takse za četvrti kvartal prošle godine. Sačekali da taj izveštaj bude gotov i dostavljen gradskim odbornicima i potom smo ga poslali Vladi. Tražili su da se sredstva za konsolidaciju komunalnih preduzeća, koja su sada posebna stavka, tako i izdvoje. Uračunali smo ih u ukupna sredstva za ovih šest preduzeća koja dotiramo: GSP, "Lasta", "Beogradput", Čistoća, "Gradsko zelenilo", Vodovod. Sada smo izdvojili posebnu poziciju konsolidacije. Drugim rečima, Republika nam je dozvolila da deo sredstava od takse koristimo za tekuće investiciono održavanje, na primer za nabavku rezervnih delova. Time su priznali da su komunalna preduzeća u teškoj situaciji. Postavili su pitanje radova na objektima od interesa za Republiku: vodovoda Makiš–Mladenovac, rekonstrukcije kolektora na Adi Huji i sredstava za komunalnu infrastrukturu na putu Beograd–Pančevo. Mi smo te stavke predvideli u okviru sredstava Direkcije za građevinsko zemljište: Makiš–Mladenovac 25 miliona, kolektor na Adi Huji oko 5,5 miliona i 77 miliona za radove na putu Beograd-Pančevo (kišni i fekalni kolektor, vodovod itd.). To se nije videlo u prvobitnom programu, ali smo kasnije dostavili i detaljni plan. Tražili su nastavak radova na toplodalekovodu od elektrane "Nikola Tesla". Na kraju, tražili su da prigradske opštine, pošto je tamo uglavnom SPS na vlasti, učestvuju u trošenju sredstava od takse sa 4,75 odsto, kao prošle godine. Mi smo bili predvideli 3,3 odsto, i to smo ispravili, pa će prigradske opštine dobiti dodatnih 20 miliona dinara. Svim zahtevima smo izašli u susret, jer šta ćemo, bolje je to nego da sredstva od takse budu blokirana, pošto šut sa rogatim ne može, a većina ovih stvari je ionako bila predviđena. Kad čovek to pogleda, vidi da nije postojao nijedan razlog za blokadu i da je reč o pritisku i maltretiranju, o iživljavanju koje je inače karakteristično za tehnologiju vladavine ovog režima. Oni moraju stalno da pokazuju ko je glavni, od koga se zavisi, ne žele da obezbede kontinuitet rada i finansiranja, da ne bismo slučajno postigli nekakav uspeh. U sredu 14. marta poslali smo dodatno obrazloženje i taj je program sada korigovan. Ima neformalnih nagoveštaja da bi ove nedelje taksa trebalo da bude odblokirana, ali su to još uvek samo nagoveštaji.

Koji korisnici budžeta najviše trpe od nenaplaćene takse? Šta se time uskraćuje građanima?

Pre svega nabavka novih vozila za "Lastu" i GSP. Zatim, popravka ulica i puteva i asfaltiranje novih saobraćajnica. Uskraćuje im se nastavak radova na kanalizacionoj mreži i održavanje vodovodnog sistema. Nema novca ni za konsolidaciju ovih šest komunalnih preduzeća, bez čega nema njihovog normalnog funkcionisanja. Ni prigradske opštine iz ovog razloga ne mogu da dobiju sredstva koja su im namenjena. Dovedeno je u pitanje i finansiranje izgradnje Beogradskog železničkog čvora, mada mislim da oni neće biti uskraćeni. Jer, trećina takse odlazi za Beogradski železnički čvor, a Grad nema nikakav uticaj na to kako se taj novac troši, nemamo ni člana upravnog odbora. Po svemu sudeći, građani Beograda su jedini koji, plaćanjem takse, taj čvor finansiraju. Trebalo bi da radove delom finansiraju železnica i Republika, ali oni to očigledno ne rade. Prošle godine je na Beogradski čvor otišlo skoro 300 miliona dinara. Gas za grejanje je jednim delom, i to znatnim, isplaćivan iz takse. Izgradnja ledene dvorane i Jugoslovenskog dramskog pozorišta takođe je finansirana iz takse.

Na šta bi se utrošio novac koji je država dužna Direkciji za građevinsko zemljište?

Najveći deo ulaganja Direkcije vezan je za objekte vodovodne i komunalne infrastrukture i asfaltiranje novih saobraćajnica. Ima mnogo programa koji se ne realizuju zbog nedovoljnih sredstava.

Zoran B. Nikolić

Studio B

Koliko je novca iz gradskog budžeta namenjeno Studiju B?

Za ovu godinu je planirana svota od 34 miliona dinara, od toga za prva tri meseca 6 miliona dinara. Međutim, 10 miliona je već otišlo za naknadu za frekvencije, pa ćemo morati da donesemo odluku o preraspodeli sredstava i povećamo ovaj iznos, jer drugačije nećemo moći da obezbedimo Studio B. Tih 34 miliona je oko 0,7 odsto od budžeta Grada za ovu godinu, jer ceo budžet iznosi oko 4,8 milijardi dinara.

Taj dodatni novac će odnekud morati da dođe.

Moraće, to je uvek tako. Najčešće žrtve probijanja budžeta uvek su bile društvene delatnosti. Prošlu godinu smo završili sa 250 miliona dinara viška u budžetu, pa smo probijanja na kraju pokrili tim dodatnim prilivom. Ali, u tekućim preraspodelama najčešće stradaju investicije u društvenim delatnostima. Jer, imamo striktne zakonske obaveze koje moramo da izvršimo, imamo plate koje moraju da se isplate, komunalne sisteme u kojima vam stalno nad glavom visi štrajk i obavezu pred građanima da ti sistemi funkcionišu. Onda ste prinuđeni da sečete tamo gde je najtanje, a to su investicije u društvenim delatnostima, odnosno investicije i investiciono održavanje srednjih i osnovnih škola, dečjih vrtića i objekata kulture. Na to se ranije trošilo po 150-200 miliona dinara godišnje. Sada je taj iznos oko 50 miliona dinara.

Može li se propadanje društvenih delatnosti nekako izbeći?

Ko ume drugačije – neka izvoli.

prethodni sadržaj naredni