Intervju:
Bojan Dimitrijevi�, potpredsednik Izvr�nog odbora Skup�tine Beograda
Uglavnom
se prebijamo
"Re�im
mora stalno da pokazuje ko je glavni, od koga sve zavisi. Ne �ele kontinuitet
rada i finansiranja da ne bismo slu�ajno postigli nekakav uspeh", ka�e
Bojan Dimitrijevi�.
Finansijski
pritisci dr�ave na lokalne vlasti opoziciji nanose mnogo ve�u politi�ku �tetu
nego propagandni rat koji re�im protiv nje vodi. Naknada za kori��enje
frekvencija od preko deset miliona dinara, koju su za RTV "Studio B"
saveznoj dr�avi platile gradske vlasti Beograda, i blokada kori��enja novca
prikupljenog na ime posebne gradske takse od tri odsto, koju je uvela republi�ka
vlada, sigurno vi�e bole Beogra�ane nego opanjakavanje opozicionih vo�a na
RTS-u i "Radikalskim talasima". "Vreme" je u razgovoru sa
Bojanom Dimitrijevi�em, potpredsednikom Izvr�nog odbora Skup�tine Beograda
zadu�enim za finansije, poku�alo da rasvetli prirodu finansijskih odnosa
savezne i republi�ke vlade sa gradskim vlastima.
"VREME":
Koliko su dr�ave Jugoslavija i Srbija i javna preduze�a �iji su one osniva�i,
du�ni gradskom bud�etu?
B.
DIMITRIJEVI�: Najnoviji
podaci, zaklju�no sa 1. februarom 2000. godine, pokazuju da su potra�ivanja
preduze�a GSP, "Parking servis", "Gradske pijace",
"Beogradske elektrane", "Gradska �isto�a" i
"Beogradski vodovod i kanalizacija" od republi�kih organa 104 miliona
dinara. Direkcija za gra�evinsko zemlji�te ima potra�ivanja u iznosu od
395.540.000 dinara, to je naknada za ure�ivanje lokacija. Najve�i deo duga
prema Direkciji napravila je Radio televizija Srbije. Od saveznih organa
"Parking servis", Elektrane, �isto�a i Vodovod potra�uju 13,5
miliona, a Direkcija za gra�evinsko zemlji�te 351 milion dinara. Najve�i deo
u okviru toga jeste naknada za ure�ivanje lokacije za novu zgradu Narodne banke
Jugoslavije. Ukupan dug saveznih organa i Republike iznosi 864 miliona dinara,
ali treba naglasiti da deo duga koji se odnosi na Direkciju postoji od '96.
godine i nije su�tinski revalorizovan. Ako bismo ra�unali neki srednji kurs
marke u tom periodu, od osam dinara, to bi iznosilo nekih 100 miliona nema�kih
maraka.
Dugovi
prema javnim komunalnim preduze�ima su teku�i. Neke od tih dugova komunalna
preduze�a su uspela da naplate putem kompenzacija. Vodovod radi kompenzacije sa
Vojskom Jugoslavije, kao velikim du�nikom za potro�nju vode. Dug za vodu i
grejanje se na ovaj na�in napla�uje i od Republi�kog zavoda zdravstvenog
osiguranja. Re� je o dugovima zdravstvenih institucija i domova zdravlja. Me�utim,
ukupna vrednost tih kompenzacija je najvi�e nekoliko desetina miliona dinara,
za ceo ovaj period.
Jesu
li "Jugopetrol" i NIS ne�to du�ni gradu?
Mi
smo od prethodne gradske vlasti nasledili dugove prema tim preduze�ima. Dug za
grejanje tokom '96. godine iznosi, sa kamatama, preko 300 miliona dinara. Mi smo
najve�im delom taj dug otplatili. Dug "Jugopetrolu" za gorivo, koji
smo zatekli, bio je oko 50 miliona dinara, po�to gorivo nije pla�ano za vreme
prethodne vlasti. Uzgred, ne mo�emo uop�te da shvatimo kako
"Jugopetrol" obra�unava kamate. Kamata plus kamata na kamatu, i taj
dug je u me�uvremenu narastao na oko 90 miliona dinara. Sad smo mi taj dug
sveli na ispod 30 miliona. Otplatili smo tih 60 miliona dinara
"Jugopetrolu" kao kompenzaciju za gradsku taksu od tri odsto, koju oni
nisu pla�ali, pa je Republika dozvolila da te dugove prebijemo.
Sli�nu
kompenzaciju, vrednu 20 miliona dinara, obavili smo i u '98. godini. O�igledno
je da postoji velika nesrazmera izme�u iznosa takse u '98. i '99. godini, i
pored razlike u realnoj vrednosti dinara. Jasno je da "Jugopetrol" ve�i
deo takse za '98. godinu nije platio, ali nam je u republi�kim organima re�eno
da se "Jugopetrolu" i EPS-u po pitanju pla�anja poreza uveliko gleda
kroz prste. Imamo dopis jednog knjigovo�e koji vodi knjige za pedesetak preduze�a.
On je uo�io da Republi�ka uprava javnih prihoda zara�unava kaznenu i zateznu
kamatu za nepla�ene republi�ke poreze, ali ne i za nepla�enu gradsku taksu.
Mi
smo u januaru ove godine po prvi put dobili spisak preduze�a koja ne pla�aju
taksu. Ona su du�na ukupno oko 110 miliona dinara. Taj izve�taj je trebalo da
dobijamo svakog meseca, ali ga posle toga vi�e nismo dobili. Uputili smo dopis
svim tim preduze�ima, ali je Republi�ka uprava javnih prihoda jedina nadle�na
da obezbedi naplatu tih i svih drugih prihoda vezanih za Grad. Grad uop�te ne
administrira u naplati tih prihoda.
Ima
li nekih zanimljivih imena na tom spisku du�nika?
O�ekivali
smo da �e se tu na�i "Jugopetrol" i "Elektroprivreda
Srbije", kao karakteristi�ni du�nici, ali njih nema na tom spisku. Ruku
na srce, sa "Jugopetrolom" smo napravili tu kompenzaciju, a i sa
EPS-om je napravljena kompenzacija u vrednosti od oko 50 miliona dinara. EPS
nije pla�ao taksu, a mi smo imali dug za struju za javnu rasvetu, pa smo to
tako regulisali. Jedan od najve�ih du�nika je PKB, nekih dvadesetak miliona
dinara, kad se skupe njihovi razli�iti ogranci. "Jugodrvo" je du�no
oko dva miliona dinara. Nijednog od tih ve�ih, karakteristi�nih preduze�a, �ija
smo imena na tom spisku o�ekivali, tamo nema.
Jesu
li sredstva gradske takse blokirana?
Jesu,
od 6. marta ove godine. Od po�etka godine do tog datuma je prikupljeno 308
miliona dinara na ime gradske takse. Za celu 2000. godinu projektovan je iznos
takse od milijardu i 650 miliona dinara. Tempom kojim je po�elo prikupljanje mi
bismo ostvarili o�ekivani rezultat. Mi procenjujemo da je od 6. do 18. marta
prikupljeno �etrdesetak miliona, jer je dnevni priliv bio 2,5 do 3 miliona
dinara. Dobili smo pro�log utroka, 13. marta, dopis republi�ke vlade u kojem
su navedeni razlozi blokade. Vlada je tra�ila da joj dostavimo izve�taj o utro�ku
sredstava od takse za �etvrti kvartal pro�le godine. Sa�ekali da taj izve�taj
bude gotov i dostavljen gradskim odbornicima i potom smo ga poslali Vladi. Tra�ili
su da se sredstva za konsolidaciju komunalnih preduze�a, koja su sada posebna
stavka, tako i izdvoje. Ura�unali smo ih u ukupna sredstva za ovih �est
preduze�a koja dotiramo: GSP, "Lasta", "Beogradput", �isto�a,
"Gradsko zelenilo", Vodovod. Sada smo izdvojili posebnu poziciju
konsolidacije. Drugim re�ima, Republika nam je dozvolila da deo sredstava od
takse koristimo za teku�e investiciono odr�avanje, na primer za nabavku
rezervnih delova. Time su priznali da su komunalna preduze�a u te�koj
situaciji. Postavili su pitanje radova na objektima od interesa za Republiku:
vodovoda Maki��Mladenovac, rekonstrukcije kolektora na Adi Huji i sredstava
za komunalnu infrastrukturu na putu Beograd�Pan�evo. Mi smo te stavke
predvideli u okviru sredstava Direkcije za gra�evinsko zemlji�te: Maki��Mladenovac
25 miliona, kolektor na Adi Huji oko 5,5 miliona i 77 miliona za radove na putu
Beograd-Pan�evo (ki�ni i fekalni kolektor, vodovod itd.). To se nije videlo u
prvobitnom programu, ali smo kasnije dostavili i detaljni plan. Tra�ili su
nastavak radova na toplodalekovodu od elektrane "Nikola Tesla". Na
kraju, tra�ili su da prigradske op�tine, po�to je tamo uglavnom SPS na
vlasti, u�estvuju u tro�enju sredstava od takse sa 4,75 odsto, kao pro�le
godine. Mi smo bili predvideli 3,3 odsto, i to smo ispravili, pa �e prigradske
op�tine dobiti dodatnih 20 miliona dinara. Svim zahtevima smo iza�li u susret,
jer �ta �emo, bolje je to nego da sredstva od takse budu blokirana, po�to �ut
sa rogatim ne mo�e, a ve�ina ovih stvari je ionako bila predvi�ena. Kad �ovek
to pogleda, vidi da nije postojao nijedan razlog za blokadu i da je re� o
pritisku i maltretiranju, o i�ivljavanju koje je ina�e karakteristi�no za
tehnologiju vladavine ovog re�ima. Oni moraju stalno da pokazuju ko je glavni,
od koga se zavisi, ne �ele da obezbede kontinuitet rada i finansiranja, da ne
bismo slu�ajno postigli nekakav uspeh. U sredu 14. marta poslali smo dodatno
obrazlo�enje i taj je program sada korigovan. Ima neformalnih nagove�taja da
bi ove nedelje taksa trebalo da bude odblokirana, ali su to jo� uvek samo
nagove�taji.
Koji
korisnici bud�eta najvi�e trpe od nenapla�ene takse? �ta se time uskra�uje
gra�anima?
Pre
svega nabavka novih vozila za "Lastu" i GSP. Zatim, popravka ulica i
puteva i asfaltiranje novih saobra�ajnica. Uskra�uje im se nastavak radova na
kanalizacionoj mre�i i odr�avanje vodovodnog sistema. Nema novca ni za
konsolidaciju ovih �est komunalnih preduze�a, bez �ega nema njihovog
normalnog funkcionisanja. Ni prigradske op�tine iz ovog razloga ne mogu da
dobiju sredstva koja su im namenjena. Dovedeno je u pitanje i finansiranje
izgradnje Beogradskog �elezni�kog �vora, mada mislim da oni ne�e biti uskra�eni.
Jer, tre�ina takse odlazi za Beogradski �elezni�ki �vor, a Grad nema nikakav
uticaj na to kako se taj novac tro�i, nemamo ni �lana upravnog odbora. Po
svemu sude�i, gra�ani Beograda su jedini koji, pla�anjem takse, taj �vor
finansiraju. Trebalo bi da radove delom finansiraju �eleznica i Republika, ali
oni to o�igledno ne rade. Pro�le godine je na Beogradski �vor oti�lo skoro
300 miliona dinara. Gas za grejanje je jednim delom, i to znatnim, ispla�ivan
iz takse. Izgradnja ledene dvorane i Jugoslovenskog dramskog pozori�ta tako�e
je finansirana iz takse.
Na
�ta bi se utro�io novac koji je dr�ava du�na Direkciji za gra�evinsko
zemlji�te?
Najve�i
deo ulaganja Direkcije vezan je za objekte vodovodne i komunalne infrastrukture
i asfaltiranje novih saobra�ajnica. Ima mnogo programa koji se ne realizuju
zbog nedovoljnih sredstava.
Zoran B. Nikoli�
Studio
B
Koliko
je novca iz gradskog bud�eta namenjeno Studiju B?
Za
ovu godinu je planirana svota od 34 miliona dinara, od toga za prva tri meseca 6
miliona dinara. Me�utim, 10 miliona je ve� oti�lo za naknadu za frekvencije,
pa �emo morati da donesemo odluku o preraspodeli sredstava i pove�amo ovaj
iznos, jer druga�ije ne�emo mo�i da obezbedimo Studio B. Tih 34 miliona je
oko 0,7 odsto od bud�eta Grada za ovu godinu, jer ceo bud�et iznosi oko 4,8
milijardi dinara.
Taj
dodatni novac �e odnekud morati da do�e.
Mora�e,
to je uvek tako. Naj�e��e �rtve probijanja bud�eta uvek su bile dru�tvene
delatnosti. Pro�lu godinu smo zavr�ili sa 250 miliona dinara vi�ka u bud�etu,
pa smo probijanja na kraju pokrili tim dodatnim prilivom. Ali, u teku�im
preraspodelama naj�e��e stradaju investicije u dru�tvenim delatnostima. Jer,
imamo striktne zakonske obaveze koje moramo da izvr�imo, imamo plate koje
moraju da se isplate, komunalne sisteme u kojima vam stalno nad glavom visi �trajk
i obavezu pred gra�anima da ti sistemi funkcioni�u. Onda ste prinu�eni da se�ete
tamo gde je najtanje, a to su investicije u dru�tvenim delatnostima, odnosno
investicije i investiciono odr�avanje srednjih i osnovnih �kola, de�jih vrti�a
i objekata kulture. Na to se ranije tro�ilo po 150-200 miliona dinara godi�nje.
Sada je taj iznos oko 50 miliona dinara.
Mo�e
li se propadanje dru�tvenih delatnosti nekako izbe�i?
Ko
ume druga�ije � neka izvoli.
