Biznis
u Srbiji
�ta
uraditi s milion maraka
Ekonomski
konsultanti vlasniku ovolike sume deviza savetuju da kupi tri stana u
centru grada ili ih jednostavno stavi u neku banku u Budimpe�ti da se
oplo�uju
Ako
se izuzmu preporuke poput: "kupiti paso� neke zapadnoevropske
zemlje", "izneti novac napolje i polo�iti ga na ra�un u nekoj
stranoj banci", "�uvati pare u slamarici za neke bolje
dane", ispostavi se da ni eminentni doma�i ekonomisti nisu preterano
ma�toviti kada ih pitate kako da pametno ulo�ite milion maraka. A to,
valjda, ne bi trebalo da bude problem kada ve� imate taj novac. Ali,
jeste.
Na
prvi pogled stvar je vrlo jednostavna. Izvozi� maline, kupine, dudinje i
legure bakra, a tako zara�ene devize plasira� u uvoz cigareta, nafte,
viskija, �vaka i ostale robe �iroke potro�nje. �tavi�e, mo�e se
stati na pola puta � profit donosi i �ticovanje deviza, pa �ak i
njihova prodaja po znatno ni�em uli�nom kursu. No, ako su pomenuti
uvozno-izvozni poslovi nekome dostupni, to zna�i da je re� o �oveku s
vezama "tamo gde treba", nekome ko se uklopio u re�im dozvola,
kvota i kontingenata. Samim tim, govorimo o pojedincu kome je dr�ava
obezbedila monopol, a u takvim uslovima i slepac mo�e da napravi pare, po�to
robu prodaje po ceni koju sam odredi. Zbog svega toga, Nikola �ivanovi�,
�lan grupe nezavisnih ekonomista G17, a trenutno trgovac hartijama od
vrednosti najve�ih svetskih kompanija na Vol stritu, ka�e u anketi
"Vremena" da "za onoga ko ne �eli svoje ulaganje da �titi
lojalno��u beogradskom re�imu i upla�ivanjem reketa u fondove vladaju�ih
partija" nema neki preterano pametan savet.
NEKRETNINE:
"Ako
govorimo o racionalnom pojedincu koji ne �eli da rasipa novac na
visokorizi�ne poslove, izbor se svodi na nekretnine", ka�e �ivanovi�.
"Vlasnik nepokretnosti u Srbiji jo� uvek mo�e da ra�una na princip
neotu�ivosti privatne svojine mada, kako stvari idu ovih dana, mo�da se
vratimo i na '45. godinu", konstatuje na� sagovornik.
Stanovi,
ku�e i gara�e �e se, ina�e, u anketi "Vremena" pojavljivati
vi�e puta. Aleksandar Vlahovi�, partner u me�unarodnoj oditorskoj
kompaniji "Dilojt i Tu�", svoj glas za nekretnine obja�njava
ovako: "Rizik je minimalan, cene nekretnina su ni�e nego ikada i
sigurno �e da rastu." Ovaj ekonomski stru�njak preporu�uje na�em
fiktivnom vlasniku sume od milion maraka da kupi pet ve�ih stanova, od po
sto kvadrata na primer, na dobroj lokaciji i da ih onda rentira. To donosi
mese�ni prihod od oko 5000 nema�kih maraka, dakle nije re� o sumi od
koje zastaje dah, ali je zato re� o konstantnom prilivu novca, bez rizika
da on izostane. Jo� ako se ispo�tuju tri osnovna pravila u oblasti
nepokretnosti � lokacija, zatim lokacija i lokacija, zarada ne mo�e da
izostane.
Onome
ko odlu�uje da malo vi�e rizikuje, ali i vi�e zaradi, Vlahovi� bi
preporu�io ulaganje kapitala u kratkoro�ne pozajmice, �ime se ovih dana
bave brojne agencije, uklju�uju�i i one za promet nekretnina.
"Znamo da privreda vapi za kapitalom, a kamate na ovakve pozajmice su
prili�no visoke, pa je stepen povra�aja ulo�enog novca prili�no visok
i siguran", ka�e Vlahovi�. Dodu�e, da nema visokog rizika, ne bi
bilo ni visokih kamata. Zajmodavac, naravno, raspola�e hipotekom na
nepokretnost onoga kome je pozajmio novac, ali se pravo na hipoteku
ostvaruje na sudu, u sporu koji, s ve�tim advokatima, mo�e da traje i
godinama. Ne�to ve�i rizik, ka�e na� sagovornik, nosi trgovina potro�nom
robom iz uvoza, a du�e traje i proces "obrtanja" para, ali bi
on ovakav posao savetovao nekome ko je spreman da investira milion maraka.
Ovaj u�esnik u anketi "Vremena" se sla�e da je trgovina
uvoznom robom �iroke potro�nje monopolizovana, da su na nju stavili
zabran ljudi bliski establi�mentu, ali ocenjuje da milion maraka nije
suma koja mo�e da poremeti ve� uspostavljene tr�i�ne relacije, tako da
za relativno malog igra�a i ima mesta. Mada jedan drugi sagovornik ka�e
da pitamo vlasnika "Delte M", Milorada Mi�kovi�a, �ta misli o
tome da neko "utr�i" na teren uvoza "Rigli" �vaka�ih
guma. Nismo do�li do Mi�kovi�a tako da nismo proverili tvrdnju da je,
kada su �vake u pitanju, odnos ulo�enog u proizvodnju i nabavku i
prodajne cene � jedan prema deset.
Vlahovi�,
dakle, nudi nekoliko varijanti za investiranje, ali je apsolutno siguran u
�ta ne treba ulagati � u proizvodnju. "U normalnim uslovima, to bi
bilo najpametnije, jer donosi dugoro�nu dobit. U na�im uslovima �
turbulentno okru�enje, stalne promene zakonskih propisa � nije preporu�ljivo."
SOFTVER
ILI HARDVER: NJegov
kolega profesor Neboj�a Savi�, stru�njak beogradskog Ekonomskog
instituta, tvrdi upravo suprotno. On bi, kad bi bio u ulozi konsultanta,
preporu�io ulaganje u proizvodnju, dodu�e ne bilo kakvu. "Milion
maraka se mo�e pametno investirati u proizvodnju koja se temelji na
profesionalnoj obu�enosti, ta�nije znanju", ka�e ovaj sagovornik
"Vremena". NJegov predlog je proizvodnja softvera ili hardvera,
dakle elektronika, i to ne samostalna ve� malo ili srednje preduze�e u
okviru nekog �ireg me�unarodnog lanca. To obezbe�uje plasman robe na
stranim tr�i�tima, �to umanjuje rizik poslovanja. Da budemo iskreni, �ini
se da ni Savi� ne bi preporu�io proizvodnju za doma�e tr�i�te koje
opisuje kao "malo, niske kupovne mo�i i u znatnoj meri
monopolizovano". Savi� preporu�uje i agroproizvodnju, odnosno
preradu poljoprivrednih proizvoda, tako�e u vidu malog preduze�a-farme.
Mo�da bi srpski premijer Mirko Marjanovi� savetovao i poslove s p�enicom,
s njenim izvozom, na �emu se tako�e mo�e zaraditi. Stru�njaci, me�utim,
tvrde da se u ovakvim slu�ajevima radi o profitiranju na prodaji doma�ih
proizvoda po svetu � budza�to. Kao oprezan profesionalac, Savi� ne bi
savetovao investiranje u na kratak rok visokoprofitabilne poslove na ivici
legalnosti ili delatnosti koje vas direktno vezuju za dr�avu. U prvom slu�aju
nema dugoro�nih planova, pa ni zarade, u drugom sve zavisi od dr�ave, a
establi�ment ume da bude �udljiv.
Savet
smo potra�ili i od stru�njaka u brokerskoj ku�i "M&V
Investments" Radeta Rako�evi�a. Iako berzanski posrednik, a berza
mo�e biti i sinonim za rizik, Rako�evi� predla�e vlasniku sume od
milion maraka da ih, ukoliko taj novac poseduje u markama, oro�i na ra�unu
u nekoj stranoj banci. Ako je sklon osrednjem riziku, Rako�evi� mu
predla�e da deo novca, recimo dvadeset odsto, pretvori u dinare i iza�e
na tr�i�te kratkoro�nih hartija od vrednosti. U periodu kada devizni
kurs miruje, prema njegovim re�ima, ovo je vrlo isplativ biznis. U slu�aju
da je re� o dinarskim sredstvima, u protivvrednosti od milion maraka, na�
sagovornik predla�e pretvaranje 70 odsto te sume u marke i njihovo
polaganje u stranu banku, a izlazak na tr�i�te kratkoro�nih vrednosnih
papira s ostatkom dinarske sume. Pet do deset odsto ove sume Rako�evi�
bi ulo�io i u kupovinu akcija po osnovu privatizacije, ali ne vi�e od
ove sume.
Ovaj
sagovornik "Vremena", a i svi koji su u vezi s doma�im
finansijskim tr�i�tem, re�i �e vam da je trgovina akcijama koje su
radnici u Srbiji dobili besplatno uveliko u toku. Iako na to nemaju
zakonsko pravo, radnici svoje deonice ve� prodaju s diskontom od 20, 30
pa i vi�e procenata, �to se, na du�e staze, onima koji otkupljuju
akcije mo�e debelo isplatiti. Dodu�e, veliki je i rizik, u �ta se
uverila grupa srpskih gastarbajtera koja je, prethodnih godina, donosila
ke� u koferima i od radnika sada�nje "Galenike", a onda ICN
"Jugoslavije", otkupljivala akcije Pani�evog carstva. Verovatno
su zadovoljno trljali ruke dok do njih nije do�la vest da je dr�ava
Srbija preuzela ovu fabriku lekova. Sada im akcije ne vrede gotovo ni�ta.
Mada, ima investitora koji �e ih kupovati i �ekati razre�enje sudskog
spora po ovom pitanju.
BANKA
U BUDIMPE�TI:Zbog
"slu�aja" "Galenika" i sli�nih akcija dr�ave,
ulaganje u akcije gotovo i da nije pomenuto u ovoj anketi na�eg lista. Dr
Milan Kova�evi�, beogradski konsultant za strana ulaganja, podse�a da
se po jednom paragrafu srpskog Zakon o privatizaciji, akcijama mo�e
trgovati samo na berzi, dok drugi �lan istog akta predvi�a da onaj ko
prodaje akcije mora prvo da ih ponudi postoje�im akcionarima, takozvanim
insajderima. "Jedno iskljlu�uje drugo, pa vi procenite koliko mo�emo
da razgovaramo o ozbiljnim investicjama", ka�e dr Kova�evi� za
"Vreme". To je jedan od razloga zbog kojeg bi ovaj konsultant
vlasniku milion maraka preporu�io, ako to mo�e da izvede, da novac
iznese iz zemlje, barem do najbli�e strane banke u Budimpe�ti. Dodu�e,
i ovaj sagovornik navodi da je otkup akcija od radnika koji su deonice
dobili besplatno, na du�i rok, verovatno isplativ biznis. Prema njegovim
saznanjima, radnici ih prodaju i uz popust mnogo ve�i od 30 odsto,
pogotovo kada je re� o preduze�ima koja su ve� pokazala da nemaju
performanse koje su se o�ekivale. Takav je slu�aj s cementarama, za koje
se odavno o�ekivalo da dobiju strane partnere. Ko mo�e da �eka, me�utim,
treba da kupuje akcije fabrika cementa. Ta sirovina �e uvek biti
potrebna, a sankcije na investicije �e, valjda, nekada biti ukinute.
Radnici, s platama od oko hiljadu i po dinara, nisu u situaciji da �ekaju
bolje dane i rukovode se onom "daj �ta da�, ali odmah".
Ozbiljan
poslovni potez, prema Kova�evi�evom mi�ljenju, bilo bi i investiranje
napolju, �ak i na prostoru centralne i isto�ne Evrope. "�alosno je
da predla�em ne�to �to se svodi na odliv kapitala, ali stvari tako
stoje", ka�e na� sagovornik, pominju�i onako "usput"
investicije na doma�em terenu u stilu nekada�njeg Zajma za preporod
Srbije.
Vladimir Milovanovi�
Svet
I
u najrazvijenijim industrijskim zemljama postoje investicije koje nude
veoma visok prinos uz odgovoraju�e visoku stopu rizika, ka�e za
"Vreme" Nikola �ivanovi�, saradnik G17, trenutno trgovac
hartijama od vrednosti na Vol stritu. "Ali, takva tr�i�ta nisu za
svakog, pogotovo ne za nekoga ko raspola�e s milion maraka, a nije
profesionalni investitor", upozorava na� sagovornik.
"Ali,
vi na Zapadu svoje pare mo�ete da ulo�ite u dr�avne obveznice i da
potpuno mirno spavate, pri �emu vam te�e kamata, koja se poslednjih
godina kretala od �etiri do osam odsto, u zavisnosti od zemlje. Ako vam
je apetit za rizik ne�to ve�i, mogli ste tako�e da ulo�ite u
investicioni fond koji za va� ra�un ula�e u �irok sprektar akcija na
berzi, pa biste u poslednjih deset godina, recimo u Americi, prose�no
imali prinos na ulo�eni novac od osam do 15 odsto. Ako imate jake nerve,
mo�ete svoj novac da ulo�ite u fond koji isklju�ivo ula�e u akcije
internet kompanija. U tom slu�aju, ulog od milion maraka mo�e da vredi
sedam miliona maraka, ali isto tako vrednost je mogla da padne 200.000
maraka, u
zavisnosti
od toga u koje ste akcije ulo�ili i u kom trenutku ste povukli
ulog iz ove visoko-rizi�ne igre", zanimljiva je pri�a na�eg njujor�kog sagovornika.
