Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Izjava nedelje

Vlast u Rumuniji pokušava da destabilizuje SRJ.

Dobromir Popović, predsednik SPS-a u Kladovu (“Glas”)

SLOBODAN TOMOVIĆ,
ministar energetike i rudarstva, predsednik Gradskog odbora SPS-a: "Na Četvrtom kongresu smo utvrdili platformu čiju srž čine obnova i povećanje životnog standarda građana. Zato, pored obnove, moramo što pre da uhvatimo korak sa onim što je tehnološki napredno i najbolje u svetu." ("Borba)

SRĐAN GOJKOVIĆ GILE, 
pevač "Električnog orgazma": "Mnogi ljudi misle da su rok muzičari nevernici. Međutim, nije tako. Ja redovno idem u crkvu, postim sve postove i pričešćujem se. Uz sve to, redovno gledam u Vizantijski krst koji mi je pomogao da se duhovno učvrstim u našoj pravoslavnoj veri. Njegova duhovna snaga više puta mi je pomogla u životu, baš kada sam bio u teškim situacijama." ("Svedok")

ZORAN VUJOVIĆ, 
član izvršnog odbora SPS-a srednjobanatskog okruga: "Prvenstveni zadatak Socijalističke partije Srbije je da sledi patriotski put i politiku predsednika Slobodana Miloševića u odbrani teritorijalnog integriteta, slobode, nezavisnosti i mira, u razvoju i reformama, usvojenih na Četvrtom kongresu, predstavlja i osnov delovanja u ovoj sredini. 
Obnovom zemlje zadivili smo svet jer smo dokazali da kad hoćemo možemo i nemoguće." ("Borba")

BRANKO BULATOVIĆ, 
predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, o kompromisu sa UEFA-om, a povodom broja ljudi koji će se naći na završnici evropskog prvenstva (dosad su delegacije brojale po četrdeset duša, odsad će ih biti četrdeset pet): "UEFA će da snizi troškove za četrdeset članova, a nacionalni savezi će izmiriti obaveze za onih pet članova 'viška'." ("Borba")

FOLK SAMANTA, 
pevačica: "Mnogi su mislili da posle udaje više neću pevati. Međutim, moj muž nije ljubomoran i ne brani mi da pevam.
Ja sam jedna od najatraktivnijih pevačica na estradi, zato sam na meti fotoreportera i novinara. Hvala Bogu što mi je dao i stas i glas. Svi me gledaju, volim da me svet gleda. Svako ko ima oči, ima pravo da gleda." ("Ekspres")

SLOBODAN PERIĆ, 
pilot, potpukovnik VJ, bio je na početku rata pogođen i katapultiran na teritoriju Republike Srpske. Približavali su mu se naoružani seljaci: "Nisam znao ko su [Srbi ili Muslimani]. Da sam počeo da bežim, sasekli bi me. Svi su imali 'kalašnjikove'. Odlučio sam da im se javim i viknem: 'Zdravo, momci!' Svi su stali. Sa njima je bilo troje-četvoro dece koja su potrčala ka meni. Počeli su da viču: 'Stanite, sve će vas pobiti.' 'Ne bojte se, mi ne ubijamo decu!', rekao sam. Prišao mi je najhrabriji i tražio dokumenta. Nisam ih poneo. Oznake VJ na kombinezonu ne pomažu. Pita: 'Ko si?' Šta sad da mu kažem?! Ne znam da li su Srbi ili muslimani. 'Naš sam!', kažem. 'Koji naš?', pita. 'Srbin!', odgovaram. 'Vidi agresora, majku mu... Zna srpski!', dobaci neko iz grupe. 'Šta imaš u džepovima?', pita glavni. Izvadio sam pištolj, a on kaže: 'Jes, naš pištolj, CZ-99!' Drugi mi u džepu nađe 200-300 dinara i viče: 'Jes naš, j... mater! Da je Amerikanac imao bi više para!'" ("Svedok")

STOJAN DAMČEVIĆ, 
sveštenik: "Ne mogu nikako da razumem ljude koji u crkvu dolaze sa pričom da im je pojava Slobodana Miloševića ispunila srce jer su tek sa njim shvatili da su Srbi. Ako to pre toga nisu znali, jadno im je srpstvo Slobodana Miloševića. 
[...] Godinu i po nakon upisivanja istorije, pošto sam shvatio da nam je proslava petstogodišnjice mita o Kosovskoj bici donela probleme za ceo dvadeseti vek, a 600-godišnjica na Gazimestanu i za sve generacije Srba u novom milenijumu, odlučio sam da upišem Višu školu za trenere pri Fakultetu za fizičko vaspitanje [otac Stojan ima i zvanje pekara, kao i kuvara].
Bogoslovski fakultet završio sam posle svega ovoga. Moja vera u Boga je istinska i duboka, ona je iznad svega u mome životu. Verovatno se zbog toga neprestano bunim protiv formalnosti Crkve koja postoji od Hrista. Platio sam to i svojim zdravljem, jer se ne mirim sa preteranom revnošću Crkve u svemu i svačemu, koja ne propušta čak ni da bude i u simfoniji sa aktuelnom, prolaznom vlašću, koja je neretko zloupotrebljava." ("Svedok")

ISIDORA BJELICA,
književnica i filmska rediteljka, priča kako je podnosila bombardovanje: "Bili smo na Čukaričkoj padini, pa iako je moj muž tada tvrdio da je ovo idealno mesto, ispostavilo se da je strašno jer je tu blizu bio 'Jugopetrol', Makiš, bombe su padale non-stop i bilo je veoma uzbudljivo. Iskustvo je lično, kao u filmu, kad nestane struje i kad padaju bombe, mi smo upražnjavali seks." ("Svedok")

VESNA ZMIJANAC, 
zvezda folk muzike i autobiograf ("Kad zamirišu jorgovani"), odgovara na pitanje kad je počela da piše: "Čini mi se oduvek. Od svoje dvadesete godine vodila sam dnevnik. Ne redovno i temeljno, nego u crticama, beležila sam neka svoja razmišljanja i zapažanja. A poslednjih pet godina posvetila sam se nekim drugim stvarima, okrenula leđa estradi. Pročitala sam najmanje dve hiljade knjiga, ućutala se, umirila se... A oni... nastavili su istim tempom, otupeli, ogluveli... Ja sam shvatila, recimo, da mi u materijalnom smislu ništa ne treba. Ne želim više ništa da posedujem, ama baš ništa. I ovo što imam opterećuje me. Sve mi je višak. Treba mi samo šaka nečega. Prosto neverovatno." ("TV Novosti")

ALEKSANDAR ČOTRIĆ, 
dužnosnik SPO-a, ali i aforističar, kaže da je odbrana "Večernjih novosti" donela novu kletvu: "Dabogda te branili srpski intelektualci." ("Srpska reč")

UDRUŽENJE RATNIH I MIRNODOPSKIH VOJNIH INVALIDA SRBIJE: "Direkcija za obnovu zemlje predstavlja, pre svega, oličenje hrabrosti i odvažnosti svih naših građana, građevinskih preduzeća i graditelja, svih zaposlenih, onih koji domovinu vole i spremni su da se za nju bore, da je obnove i dalje izgrađuju." (Tanjug)

ALEKSANDAR RASTOVIĆ, 
predsednik mladih socijalista: "U protekloj godini naš narod je proživeo ono što ne prožive generacije u drugim državama." ("Blic")

MARINA PERAZIĆ, 
pevačica, na pitanje kakav bi trebalo da bude muškarac da bi je zainteresovao: "Zaključila sam da, u tom pogledu, nemam svoj tip muškarca. Kad sam uporedila one sa kojima sam bila, shvatila sam da uopšte ne liče jedan na drugog. Razmišljajući kako je to moguće, ukapirala sam da su me u različitim fazama interesovale različite stvari. Kad se razočaraš u jedan tip muškarca, počneš da obraćaš pažnju na potpuno drugačiji. No, vremenom shvatiš da svi imaju nešto zajedničko, što uopšte nije zanemarljivo, a to je činjenica da razmišljaju kao muškarci." ("Tina")

SANJA ĐORĐEVIĆ, 
estradna umetnica, priča kako se oslobodila straha od letenja: "Obožavam posao kojim se bavim, ali kada treba da putujem avionom na gostovanja, sva moja ljubav prema poslu pretvara se u pakao i paničan strah. Išla sam kod raznih stručnjaka da bih se oslobodila tog straha, ali niko od njih nije mogao da mi pomogne. Od jedne prijateljice sam saznala za Vizantijski krst. Ona mi je rekla da joj je Vizantijski krst puno pomogao u njenom životu. Otkako gledam u Vizantijski krst, strah od aviona mi se naglo smanjio. Ostala mi je samo manja trema, ali sa njom mogu normalno da putujem. Drago mi je što se u našem narodu pojavio Vizantijski krst, jer će on sigurno pomoći i drugim ljudima kao što je i meni pomogao." ("Svedok")

ALEKSANDAR ĐAJA, 
komentator "Borbe" i dramski pisac ["Galaktička groznica"], ovako je započeo tekst u broju od 21. marta: "Upravo smo prespavali prvu prolećnu noć 2000. Ovo, kako ga nazivaju, 'najlepše godišnje doba' (mada ja više volim jesen) sletelo je (pretpostavljam iz svemira) na brdoviti Balkan juče, u ponedeljak 20. marta, u 8 časova i 31 minut. A na današnji, zapravo, prvi kompletni, 24-časovni prolećni dan, sunce je izašlo u 5 časova i 39 minuta, a zaći će u 17 časova i 52 minuta. Mesec izlazi u 19:19, a zalazi u zoru sledećeg dana, u 6:36. Sunce će se, nadam se, videti – ali mesec neće, jer će cele noći biti 'mlad'. Sve u svemu, iako je tokom vikenda padao sneg, proleće je definitivno došlo, sa čvrstom namerom da, kao što je red i običaj, ove godine kod nas ostane tačno do srede 21. juna u 3 časa i 46 minuta. Tada, pogađate (opet iz svemira), stiže leto!"

prethodni sadržaj naredni