Repriza
antologijske serije
Crni
Roko među Srbima
"Bio
sam iznenađen stavljanjem serije u 'bunker', ali tu se radi se o
karakteru onih koji se plaše i svoje senke", kaže za
"Vreme" Ljubiša Samardžić, jedan od glavnih junaka serijala Kuda
idu divlje svinje
Kakva
god da je počivša država bila, u njoj su se snimale odlične
televizijske serije. Serije snimljene u produkciji nekadašnje TV Beograd
reprizirane su mnogo puta poslednjih deset godina. Ali Kapetan
Mikula Mali, Gruntovčani,
Kapelski kresovi, Velo
Misto, Prosjaci
i sinovi, Smogovci,
Putovanje u Vučjak, serije
snimljene u produkciji tadašnje Radio Televizije Zagreb i danas su deo
generacijskih šifri nerazumljivih generacijama koje dolaze.
Televizija
Politika napravila je odličan potez repriziranjem dve kultne televizijske
serije. Prva je famozni Linčov Tvin Piks. Prvi put prikazan pre desetak godina, obeležio je
godine uoči rata. I danas se vode polemike gde je to agent Kuper pogrešio.
Čak se mogu čuti tvrdnje da je raspadu države, koje je usledilo odmah
po završetku emitovanja serije, prilično doprineo defetizam koji je
zahvatio gledaoce sklone identifikaciji sa Kuperom, kada je ovaj u
poslednjoj epizodi, poražen, u ogledalu video zlokobno Bobovo lice, na opštu
radost sve brojnijih Bobovih poklonika. Oni skeptičniji kažu da se i država,
baš kao i Kuper, raspala kad se pogledala u ogledalo.
Druga je
antologijska serija "Kuda idu divlje svinje", čije emitovanje
na TV Politici upravo počinje, što i ovde, baš kao i u Hrvatskoj pre
par meseci, dobija karakter prvorazrednog kulturnog događaja. I zbog toga
što je to sigurno jedan od najboljih TV serijala ikad snimljenih u SFRJ,
i zbog njene aktuelnosti ("Postoje dvije grupe, etablirana banda, što
bi bili današnji tajkuni, i grupa Crnog Roka, što smo svi mi koji se
borimo za preživljavanje", rekao je nedavno Ivo Štivičić,
scenarista), i zato što je to prva serija rađena u hrvatskoj produkciji
koja se emituje kod nas posle rata.
ŠVAJNERAJ:
Serija je snimljena pre ravno trideset godina. Režirao ju je pokojni Ivan
Hetrih, po sjajnom scenariju Ive Štivičića. Deset nastavaka emitovano
je 1971, i od tada se više nije prikazivala. Neobičan naslov seriji Štivičić
je pojasnio u nedavnom intervjuu Nacionalu: "Taj naslov je imao svoja
zgodna izvorišta. Jedno od njih je jedno pismo njemačkog poručnika koji
je po kazni bio zadužen da koordinira promet vlakova na zagrebačkom
Glavnom kolodvoru, koji je tada bio jedan od glavnih prometnih punktova na
Balkanu pa je na njemu bio žestoko razvijen kriminal. Svi su sudjelovali
u tome, i vojnici, i domobrani, i Nijemci... Poručnik se žali porodici i
u pismu kaže: 'Nažalost, ovdje se bavim ovim svinjskim poslom i krećem
se u 'švajneraju', a nikome ne mogu stati na kraj jer je to sve
podivljalo. To nisu ljudi, to su divlje svinje.' Zašto je to tako
napisao? Jer divlje svinje ne lutaju napamet, imaju neki svoj put u šumi,
i čim se javi sumnja da za njima ide lovac ili pas tragač, one zameću
trag i skreću s puta. Odatle taj simboličan naslov."
Radnja
serije odvija se 1943. na periferiji Zagreba, i opisuje sukobe dve
konkurentske švercerske ekipe; jednu predvodi Crni Roko (Ljubiša Samardžić),
a drugu Veriga (sjajni Jovan Ličina), dok se sve dešava pod budnim okom
žandarmerijskog narednika Mileta Vrbice (Fabijan Šovagović). U
impresivnoj galeriji likova nema ni traga od partizana, revolucije, niti
bilo kakvih ideoloških naravoučenija – što je tada bilo pravi
presedan. Serija se uprkos tome emitovala zahvaljujući zauzimanju
Miroslava Krleže, kako tvrdi Štivičić. Krleža je tražio projekciju,
i serija mu se dopala. Sutradan je projekciju tražio i Vladimir Bakarić,
i njemu je namerno prikazana epizoda sa scenom koja liči na jedan njegov
doživljaj iz rata. Njega je to taklo – i serija je dobila dozvolu za
prikazivanje.
Reakcije
i publike i kritike bile su sjajne. Crni Roko je postao junak detinjstva
cele jedne generacije (uskoro je počeo da izlazi i strip koji je dalje
pratio doživljaje njegove družine – što se kasnije desilo još samo
junacima Otpisanih i Balkan
Ekspresa), serija je proglašena kulturnim događajem godine, a
Žika Pavlović će kasnije izjaviti da je ona prilično doprinela da
prava građanstva dobije prokazani crni talas u Srbiji, koji je bio mnogo manje sklon
mistifikovanju i idealizovanju NOB-a. Verovatno da je odsustvo partizana u
seriji o Drugom svetskom ratu bilo glavni razlog što serija nikad više u
SFRJ nije prikazana. "Bio sam iznenađen stavljanjem serije u
'bunker', ali tu se radi se o karakteru onih koji se plaše i svoje
senke", kaže za "Vreme" Ljubiša Samardžić, čija je
uloga Crnog Roka jedna od najboljih u njegovoj bogatoj karijeri, i priseća
se da je serija postala gledana i u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, gde
je prikazivana. Samardžić je u Mađarskoj bio proglašen za glumca
godine, i na NEP stadionu u Budimpešti, na upriličenom Susretu novinara
i umetnika, došlo je 100.000 ljudi da ga pozdravi.
NEPODOBNOST:
SFRJ se raspala, a serija je ostala nepodobna. Ovaj put ne iz ideoloških
već iz nacionalnih razloga. U Hrvatskoj zbog toga što su neki od glavnih
junaka (Ljubiša Samardžić, Svetlana Bojković) poticali iz
neprijateljskog plemena, a ovde isto to samo malo drugačije. A onda je na
talasu "promijena" u Hrvatskoj najavljeno repriziranje serije,
što je tamo diglo priličnu prašinu. Posle natezanja, serija je od kraja
januara počela da se prikazuje, ali u čudnom posleponoćnom terminu.
Reakcije su svejedno bile odlične. Sudeći po fami koja prati početak
prikazivanja serije ovde, i po dugo potiskivanom sećanju na prošle živote
koje provocira – reakcije ni ovde neće biti drugačije.
Svetlana
Bojković, koja u seriji igra zapaženu ulogu Vere, iako, kako kaže, srećom
ne spada u nostalgičare, seća se sjajne atmosfere sa snimanja i visokog
standarda koji je tada, za razliku od danas, krasio rad na televiziji. Ona
kaže za "Vreme" da će biti zanimljivo posle toliko godina
pogledati seriju.
Ljubiša
Samardžić se raduje njenom životu i ponovnom susretu sa već pomalo
izbledelim slikama i impresijama na nju. "Kultnost je zadobila novom
temom i estetikom koju je donela. Radili smo sa žarom, i ona mi je priuštila
radost igre sa kolegama Šovagovićem, Serdarom, Ličinom, Hajdarhodžićem.
Privlačnost, ekspresija, snaga serije je ostala, o čemu govore napisi u
hrvatskoj štampi i prijem na koji je naišla kod mlađih gledalaca.
Radujem se što će se u to uveriti i ovdašnja publika."
Crni Roko
po drugi put među Srbima!
Nebojša
Grujičić
