Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Film: Ameri�ka lepota

Ljudi �eljni lepote

Ameri�ka lepota �e, naravno, u oskarovskoj no�i zamirisati punom snagom i ponovo poku�ati da otvori o�i Holivudu �ija ma�inerija tehno/akcionih �uda gubi u trci sa Engleskim pacijentom ili Zaljubljenim �ekspirom

Jo� jedan engleski pacijent je �irom otvorio vrata Holivuda. Ka�u da je pogled autsajdera zna�ajan za svaku kulturu koja nije ksenofobi�na, �ak i kada se radi o ekspres loncu multikulturalnosti kakve su SAD. Sem Mendes, pozori�ni reditelj i filmski debitant, poduhvatio se ni manje ni vi�e nego "ameri�kog sna" ovaplo�enog u crvenoj sorti ru�e zvanoj "ameri�ka lepota". Iz filma je jasno da malim gra�anima velike Amerike ne cvetaju ru�e. Pogotovo �to je pri�a fokusirana oko junaka u mu�koj menopauzi, majke u klimakterijumu i k�erke u pubertetu. Stjuart Bajron je, u svom epohalnom tekstu o "Traga�ima" D�ona Forda, nazvao celokupnu ameri�ku naciju traga�ima za izgubljenom porodicom. I sre�om, dodao bi Mendes. "Gde je sre�a", pitao se samo pre godinu dana Tod Solend� u filmu Sre�a. Tamo daleko, ili svuda oko nas. Traga�i za sre�om koji poti�u iz malogra�anske porodice iz predgra�a, na trenutak se pokazuju kao beskrupulozni monstrumi, a ve� slede�eg kao najdivnije ne�ne latice ru�e. Ljudi �eljni lepote koju �e prepoznati u bra�nom neverstvu, adolescentskim napupalim grudima, u letu plasti�ne kese jednog vetrovitog dana, ali prekasno u svojim najbli�ima, i kona�no u samom sebi. Nijedna nacija nema privilegiju na sre�u ili nesre�u, a poznato je da se tu�oj nesre�i ne treba radovati jer to nije ljudski, hri��anski, pa ako ba� ho�ete ni levi�arski.

Ledena oluja koju nam je opisao Ang Li u istoimenom filmu oduvala je seksualnu revoluciju �ezdesetih i najavila surovi pragmatizam kraja veka. "Ameri�ka ru�a" nudi katarzu onima koji je tra�e. O�i��enje, pogled u dubinu ogledala. Tako jedan Britanac iracionalno postaje ameri�ki patriota, tra�e�i korene zla u dvovekovnoj ksenofobiji i samozadovoljnoj izolaciji od ostatka sveta, jer domovina se brani i lepotom. Ko vidi lepotu drugih mo�i �e da sagleda i sopstvenu, ili �e kao Narcis ostati zagledan u vodu u kojoj mo�da ima i �aba krasta�a. Neko je duhovito primetio, prave�i analogiju prema na�oj �ivopisnoj politi�koj areni a inspirisan simbolikom crvene ru�e, da film izgleda kao da su ga realizovale partije vladaju�e koalicije. Ideju je dao SPS, film je finansirao JUL a realizovao SRS, toliko je radikalna slika raspada ameri�kog savremenog dru�tva.

Ovaj film je delo majstora. Iza kamere Englez iz pozori�ta, Sem Mendes, za kojeg nema tajni, pred kamerom sjajna gluma�ka ekipa predvo�ena neuhvatljivim Kevinom Spejsijem koji je svoju karijeru kr�io epizodnim ulogama da bi sad znao da iskoristi glavnu. Dodatna magija le�i u fotografiji veterana Konrada Hola, koji relaksirano koketira s novim tehnolo�kim �udima, prave�i slike koje bi mogle da se zamrznu i izlo�e u bilo kojoj zna�ajnoj svetskoj galeriji, ali koje uvek ostaju u funkciji filma.

Ameri�ka lepota �e, naravno, u oskarovskoj no�i zamirisati punom snagom i ponovo poku�ati da otvori o�i Holivudu �ija ma�inerija tehno/akcionih �uda gubi u trci sa Engleskim pacijentom ili Zaljubljenim �ekspirom, koji jo� uvek individualnost suprotstavljaju bezli�nosti budu�nosti koja nam se nudi.

U Beogradu, verovatno do dodatne injekcije reklame proizvedene od gomile Oskara, ovaj film ostaje u senci jednog vi�estrukog dobitnika "Zlatnih malina" (oskarovskog pandana za najlo�iji film) i doma�e ekspres tre� komedije, tako da je bioskopska publika prinu�ena da kao japanski zen pesnici, hodaju�i kroz tamu bioskopa, otkrije i cvet zvani Ameri�ka lepota.

Dinko Tucakovi�

prethodni sadr�aj naredni