Intervju:
Mileta Prodanovi�, pisac i slikar
Trag
slu�enosti
"Kod
nas se pi�e mnogo i po pravilu vrlo mu�no, uspostavljena je neka �udna,
obi�ajna korelacija izme�u muke i uma"
Tri
dana pred godi�njicu po�etka NATO bombardovanja na Jugoslaviju izdava�ka
ku�a Stubovi kulture promovisala je knjigu Milete Prodanovi�a "Ovo
bi mogao biti Va� sre�an dan", pisanu pro�le godine od marta do
juna kao groteskni dnevnik bombardovanja. Pre osam meseci isti izdava� je
predstavio Prodanovi�ev roman "Crvena marama, sva od svile", o
metamorfozi komunista u poslednjih pola veka. Prema re�ima Gojka Bo�ovi�a,
urednika Stubova kulture, oba pokazuju da je savremena knji�evnost
epohalno odgovorna jer poziva da ne pristajemo na odgovore koji nam se
daju.
"VREME":
Glavni junak va�eg najnovijeg romana Milica je pas. Za�to ste preko ku�nog
ljubimca progovorili o stvarnosti?
MILETA
PRODANOVI�:
Knjiga nije toliko refleksija vojnih doga�anja koliko dvostrane verbalne
agresije. O sveop�toj relativnosti pomodnog pojma "korektnost".
O pevanju i veselju na trgovima. O medijskom pakovanju monstruoznih doga�anja,
licemerju, sumanutosti. U mre�i parametara koji su u knjizi postavljeni
glavni junak ima, �to ka�u Rolingstonsi � mixed
emotions; otud je "Sre�an dan" trag jedne posvema�ne
slu�enosti. Pas, imenom Milica, u neku ruku je medijum � tu postoje i
naznake stvarnih, mahom banalnih doga�aja koji su se, preobra�eni, na�li
u knjizi. Na primer �injenica da sam, u sveop�toj pomami slanja prijava
za ameri�ku "imigracionu lutriju", pre nekoliko godina zaista
hteo da po�aljem prijavu na ime i sa slikom na�eg avlijanera. Ili �injenica
da sam, zbog nespretnosti i sticajem okolnosti, dan pre po�etka vojnih
dejstava polomio fotoaparat. I sve to se pojavljuje u knjizi na nivou
postavljanja okvira doga�anja. Vreme ti�ine, uzbuna, udaljenih
detonacija bilo je i vreme koncentrisanja na okolinu, a Milica je deo te
okoline. Uostalom, za razliku od na�eg drugog psa, Alise, mislim da ona
ima ozbiljne probleme sa do�ivljavanjem sebe kao psa. Tako da njeno
humanizovanje nije bilo ba� previ�e radikalan zahvat.
Zbog
ljudskih osobina glavnog junaka asocijacija na "Pse�e srce"
Mihaila Bulgakova je neminovna...
Naravno,
Bulgakov se ne mo�e zaobi�i. �ak i ako nismo skoro �itali njegova klju�na
dela, mislim da ona u svakom slu�aju lebde u na�oj podsvesti. Ali
"pse�a knji�evnost" ne ograni�ava se na Bulgakova � postoji
jo� jedna knjiga koja je svojevremeno veoma sna�no delovala na mene, a
mislim da nije mnogo zapa�ena u na�oj javnosti. To je "Verni
Ruslan" Georgija Vadimova, objavljen kod nas u kolu SKZ-a 1989.
godine � to je monolog logorskog psa u kojem se, mo�da bolje no u
mnogim drugim delima "gulag-knji�evnosti", ogleda monstruoznost
sistema koji je stvorio daleke sibirske logore.
Opisujete
bez distance op�te tokom ratnih dana pro�ivljene emocije kroz doga�anja
u va�oj porodici.
Porodica
je ovde zaista svedena na elementarni nukleus � svi ostali u�estvuju u
nekakvom teatru senki. U svemu �to radim polazim od ne�ega �to je i
Umberto Eko zapisao u "Napomenama uz Ime
ru�e", a to je, otprilike, da bih voleo da se onaj ko
moju knjigu uzme u ruke prilikom �itanja zabavlja barem onoliko koliko
sam se ja zabavljao dok sam pisao. �esto se setim oglasa iz Vinaverove
"Pantologije", o tome da Mati�& Vu�o menjaju naslov svog
zajedni�kog romana "Dva znoja" u "Tri znoja" jer se u
me�uvremenu pojavio i znoj njihovog jedinog �itaoca. I da �e se,
ukoliko se pojavi jo� neki �italac, "izvr�iti dalja majorizacija
naslova". Kod nas se pi�e mnogo i po pravilu vrlo mu�no,
uspostavljena je neka �udna, obi�ajna korelacija izme�u muke i uma, sve
su to neke neopozive istine prosute po papiru, sve sami epohalni problemi
koji su �ekali ba� autora da kona�no budu izneti pred lice javnosti...
A pri svemu tome nestaje elementarna pismenost, pojavljuje se pravilo da
su najpretencioznija dela najnepismenija, da su patriotski spisi i autori,
svojevrsni produkti divljeg braka gusala i kompjutera � �ampioni u poni�avanju
maternjeg jezika.
U
romanu "Crvena marama, sva od svile" pozivate se na pri�u
Antonija Isakovi�a. Neki kriti�ari su primetili da ga time i nehotice
reklamirate.
Mo�da
ne treba uzimati za svedoka Borhesa da bi se konstatovalo da jedan
literarni, fiktivni lik u izvesnoj ravni ima isti nivo stvarnosti kao,
recimo, Keopsova piramida ili Titanik. Moja prethodna knjiga nastala je na
sasvim jednostavnoj premisi � �ta bi se dogodilo sa jednim literarnim
junakom da je nekim �udom ostao �iv i do�ekao "�oveka koji je vi�e
od svih drugih u dvadesetom veku zadu�io srpski narod". Isakovi�ev
"Crveni �al" jeste notorni topos na�eg svojevremenog komunisti�kog
katihizisa, i otud sam smatrao da je ve�ini �italaca poznat. Zaista
nisam imao nameru da naro�ito proslavljam onoga ko je postavio taj lik,
ali ni da se sa njim direktno obra�unavam. Jednostavno, bio mi je
potreban nekakav medijum, neko tkivo koje �e biti stavljeno u
laboratorijske uslove gotovo svih trauma koje smo kao dru�tvo imali u
poslednjih �ezdesetak godina, i da potom vidim u kakvom stanju lik izlazi
iz te retorte. Otud je "Crvena marama" u velikoj meri, svesno,
artificijelna knjiga.
Koji
bi dan za vas mogao biti sre�an?
Verujem
da bi to mogao da bude dan u kojem bi se na�lo jo� mnogo onih za koje bi
to u istoj meri bio sre�an dan. Ali, pribojavam se, kako sada stoje
stvari, da je taj dan daleko i da �e, ukoliko zaista svane, svi biti
toliko umorni da nikome ne�e biti do veselja.
Sonja
�iri�
