Slovenija
Drnov�ek
u krizi
Prevremenim
raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS u�i�ari�e sada�nja opozicija a
izgubiti zvani�na Ljubljana, za koju glavobolja tek po�inje
Trenutno
ni laici ni pravni stru�njaci nisu sasvim na�isto �ta �e doneti
najavljeni raspad vlade i kriza Drnov�ekovog kabineta. Ho�e li biti
dramati�no kao u Italiji ili fino na be�ki na�in? Jedno je sigurno -
Slovenija je svakim danom sve bli�a krizi vlade, a kona�an slom o�ekuje
se polovinom aprila, kada �e tri partije (sve tri desno od centra) na
zajedni�kom kongresu poroditi jedinstvenu, desnu partiju, koja ima
aspiracije da ponovi uspeh Demosa s kraja pro�le decenije i po�isti
liberale, levicu i reformisane komuniste sa kormila dr�ave.
Odlukom
tri opoziciona prvaka opozicije (Podobnik, Jan�a, Peterle) da se odreknu
dela li�ne vlasti u ime vi�eg interesa za izbore, koji �e se odr�ati
na jesen, prekinuta su vi�emese�na neizvesnost i me�ustrana�ka
trvenja; fini� je pripao Marjanu Podobniku, predsedniku slovena�kih
Narodnjaka (SLS), koji je na sastanaku sa liderom demohri��ana (SKD)
Lojze Peterleom i vo�om socijaldemokrata (SDS) Janezom Jan�om parafirao
poseban zapisnik, u kome se obavezao da �e posle formiranja zajedni�ke
partije sve svoje ministre povu�i iz Drnov�ekove vlade.
Odluku
je neverovatno brzo potvrdio i glavni odbor SLS-a, zate�en naprasnom odlu�no��u
svoga �efa, koji je mesecima uspe�no izvrdavao udru�ivanje na kome
insistira Jan�a. Jasno je da kongres zna�i klini�ku smrt za Drnov�ekovu
vladu, koju sada �ine Podobnikovi ministri (SLS), te uzdanice Drnov�ekove
Liberalne demokratije Slovenije (LDS) i partije penzionera (DESUS).
Odlaskom ministara iz SLSa vlada gubi ve�inu, pa �e premijer Janez Drnov�ek
biti prisiljen da potra�i spas u manjinskoj vladi; Drnov�eku ne
preostaje ni�ta drugo nego da na-vrat-na-nos pridobije neku drugu
parlamentarnu partiju, ali mu to za sada ba� i ne polazi za rukom;
reformisani komunisti (ZLSD) Boruta Pahora ne �ele na takav na�in da u�u
u Drnov�ekov kabinet, a bez njihove pomo�i aktuelni �ef vlade nema �ansi
da sastavi privremenu vladu.
Uprkos
brojnim �pekulacijama, ostaju nejasni detalji oko programiranog raspada
slovena�ke vlade; nije jasno, na primer, kako �e se zvati nova partija
koja �e nastati fuzijom SLS-a i SKD-a (hri��ansko-narodnja�ka ili
narodnja�ko-hri��anska). Ne zna se ni ko �e biti novi lider ujedinjene
opozicione stranke (a kandidata ima mnogo, uz mnogo sujete i harizme
aktuelnih prvaka � Jan�e, Peterlea i Podobnika), ni kako �e njen
predsednik uop�te biti izabran. Pa simboli i sve �to uz to spada...
Bez
obzira na sve nepoznanice, devet ministara iz Narodnja�ke partije polako
�isti svoje fioke; uostalom, njihov partijski �ef im nikada nije ostavio
mnogo manevarskog prostora � u trenutku kada su izabrani na ministarska
mesta bili su prinu�eni da unapred potpi�u i kovertiraju svoje ostavke. DIFERENCIJACIJA: Najava
raspada koalicije izazvala je razli�ite reakcije u slovena�koj javnosti;
desni�arski mediji promovi�u budu�u stranku kao slede�eg velikog
pobednika na jesenjim izborima, a nedavno je postalo jasno i koliku podr�ku
ima ova partija od slovena�ke katoli�ke Crkve, koja se nada da �e uz
pomo� te politi�ke opcije reformisati slovena�ko dru�tvo, a pre svega
- �kolstvo. To je nedavno ponovo potvrdio i nadbiskup Franc Rode izjavom
da �ova
�kola nije na�a �kola� i da ��emo,
kada formiramo druga�iji parlament, mo�i da izglasamo druga�ije
zakonodavstvo�. U ve�ini medija ipak prevladavaju kriti�ki
tonovi: komentatori upozoravaju da je SLS �ostavila Drnov�eka na
cedilu�, da Podobnik ulazi u novu stranku �po diktatu� drugih
partija sa desnice i da je takav potez avantura ��tetna za dr�avu�.
Javio se i predsednik Republike Milan Ku�an, koji je odluku Podobnikovih
narodnjaka ocenio kao �veliko isku�enje� za Sloveniju, uz pouku da
svi koji su je prihvatili moraju da snose i �odgovornost za
posledice�.
Nekako
u predve�erje Podobnikove nagle odluke o ujedinjenju, ovda�nje javno
mnjenje potresao je novi politi�ki skandal. Puklo je pre desetak dana,
kada je ispred solitera u predgra�u Ljubljane nestao slu�beni Audi - A6,
vredan oko 100.000 nema�kih maraka, dat na kori��enje Marjanu
Podobniku, predsedniku SLS-a. Problem je bio u tome �to Podobnik ne �ivi
ni blizu pomenutog solitera, kao ni njegovi �oferi i telohranitelji, pa
se nametnulo pitanje � �ta je predsednik narodnjaka u sitne sate tra�io
daleko od ku�e, �ene, novoro�en�eta i brojne de�ice?
U
novinama su se ubrzo pojavila naga�anja da je Marjan Podobnik, politi�ar
koji se hvali porodi�nim �ivotom, no� proveo kod izvesne dame iz svog
okru�enja. Podobnik je reagovao instinktivno � odbio je da komentari�e
�ar�ijske glasine - a motive za kra�u slu�benog auta prona�ao je u
politici, a za organizaciju "zavere" optu�io ljude iz Ku�anovog
kabineta. Usledio je besan demanti predsednika Ku�ana, �to je jo� samo
uve�alo zategnute odnose izme�u partnera na vlasti.
Tako
je pu�anstvu ostavljeno da se kinji zbog dva problema - prvo, nikome nije
sasvim jasno �ta se de�ava slede�eg dana po�to vlada pukne. Istina je
da Ustav odre�uje da u tom slu�aju premijer mora da tra�i novi mandat
od predsednika republike, �to je �in koji sada�nji premijer (dva
predsednika ve� dugo zabavljaju pastvu svojim rivalstvom) ne �eli da do�ivi
ni u najgorem snu. Me�utim, dilema ho�e li se ostvariti Drnov�ekova no�na
mora ipak nije najte�e pitanje koje o�ekuje Sloveniju; raspad vladaju�e
koalicije �e najverovatnije imati za posledicu dalje komplikacije oko
organizacije jesenjih parlamentarnih izbora.
Drugi
problem jeste to �to je slovena�ki Ustavni sud odlu�io da naredne
izbore treba organizovati po ve�inskom a ne proporcionalnom izbornom
sistemu, koji je va�io do sada. Sud je tako iza�aou susret apetitima Jan�inih
socijaldemokrata, �ija je strategija da izbri�u konkurenciju manjih
partija i borbu za vlast svedu na jednog jedinog protivnika - levicu. A,
to zna�i da �e izbori biti nevi�ena borba.
Iako
su brojni pravnici, pa �ak i pojedini �lanovi Ustavnog suda ocenili
aminovanje ve�inskog izbornog sistema kao "skandalozno", po�to
predlog socijaldemokrata na obavljenom referendumu nije dobio potrebnu
(apsolutnu) ve�inu, kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj
inicijativi, �ini se da je taj sistem ipak prevagnuo. A sve zahvaljuju�i
politi�kim afinitetima pojedinih sudija Ustavnog suda, koji preferiraju
desnicu, bez obzira na slovo zakona.
Najzad,
i sam referendum o modelima izbornog sistema izveden je vi�e nego aljkavo
- mnogi glasa�i uop�te nisu iza�li na birali�ta (1996. godine)
zahvaljuju�i medijskoj obradi od strane stru�njaka i politi�ara desne
provinijencije da referendum ima "savetodavnu", a ne i
"zakonodavnu" ulogu. Levica je u tom slu�aju lo�e odradila
doma�i zadatak, odziv bira�kog tela je bio vi�e nego nedovoljan, na �ta
su Jan�ini socijaldemokrati preko desnici naklonjenih ustavnih sudija
isposlovali da se rezultati uva�e i dobiju snagu zakona.
Kona�no,
za potpun paradoks u celoj toj pri�i pobrinuo se li�no premijer, koji je
zbog sve bli�ih parlamentarnih izbora odlu�io da se prikloni Jan�i,
odnosno da se po�tuje odluka Ustavnog suda i izbori odr�e prema ve�inskom
sistemu. Iako i tu postoji zamka - LDS pristaje na primenu novog zakona,
ali samo ukoliko se istovremeno usvoji i zakon o izbornim jedinicama.
Ve�
sada je jasno da poslednji seksualni skandal, kriza vlade i partijsko
ujedinjenje ne�e imati posledice samo na unutra�nju nego i na spoljnu
politiku; slovena�ki parlament upravo razmatra nekoliko paketa iz tzv.
evropskog zakonodavstva i malo je verovatno da �e parlament posle izlaska
SLS-a iz vladaju�e koalicije biti sposoban da ispuni obe�anja data
Komisiji EU-a u Briselu. A to zna�i da �e raspad vlade izazvati i
zaostajanje u procesu pribli�avanja Slovenije Evropskoj uniji.
Prevremenim raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS u�i�ari�e sada�nja
opozicija a izgubiti zvani�na Ljubljana, za koju glavobolja tek po�inje.
Svetlana Vasovi�-Mekina
