Slovenija
Drnovšek
u krizi
Prevremenim
raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS ušićariće sadašnja opozicija a
izgubiti zvanična Ljubljana, za koju glavobolja tek počinje
Trenutno
ni laici ni pravni stručnjaci nisu sasvim načisto šta će doneti
najavljeni raspad vlade i kriza Drnovšekovog kabineta. Hoće li biti
dramatično kao u Italiji ili fino na bečki način? Jedno je sigurno -
Slovenija je svakim danom sve bliža krizi vlade, a konačan slom očekuje
se polovinom aprila, kada će tri partije (sve tri desno od centra) na
zajedničkom kongresu poroditi jedinstvenu, desnu partiju, koja ima
aspiracije da ponovi uspeh Demosa s kraja prošle decenije i počisti
liberale, levicu i reformisane komuniste sa kormila države.
Odlukom
tri opoziciona prvaka opozicije (Podobnik, Janša, Peterle) da se odreknu
dela lične vlasti u ime višeg interesa za izbore, koji će se održati
na jesen, prekinuta su višemesečna neizvesnost i međustranačka
trvenja; finiš je pripao Marjanu Podobniku, predsedniku slovenačkih
Narodnjaka (SLS), koji je na sastanaku sa liderom demohrišćana (SKD)
Lojze Peterleom i vođom socijaldemokrata (SDS) Janezom Janšom parafirao
poseban zapisnik, u kome se obavezao da će posle formiranja zajedničke
partije sve svoje ministre povući iz Drnovšekove vlade.
Odluku
je neverovatno brzo potvrdio i glavni odbor SLS-a, zatečen naprasnom odlučnošću
svoga šefa, koji je mesecima uspešno izvrdavao udruživanje na kome
insistira Janša. Jasno je da kongres znači kliničku smrt za Drnovšekovu
vladu, koju sada čine Podobnikovi ministri (SLS), te uzdanice Drnovšekove
Liberalne demokratije Slovenije (LDS) i partije penzionera (DESUS).
Odlaskom ministara iz SLSa vlada gubi većinu, pa će premijer Janez Drnovšek
biti prisiljen da potraži spas u manjinskoj vladi; Drnovšeku ne
preostaje ništa drugo nego da na-vrat-na-nos pridobije neku drugu
parlamentarnu partiju, ali mu to za sada baš i ne polazi za rukom;
reformisani komunisti (ZLSD) Boruta Pahora ne žele na takav način da uđu
u Drnovšekov kabinet, a bez njihove pomoći aktuelni šef vlade nema šansi
da sastavi privremenu vladu.
Uprkos
brojnim špekulacijama, ostaju nejasni detalji oko programiranog raspada
slovenačke vlade; nije jasno, na primer, kako će se zvati nova partija
koja će nastati fuzijom SLS-a i SKD-a (hrišćansko-narodnjačka ili
narodnjačko-hrišćanska). Ne zna se ni ko će biti novi lider ujedinjene
opozicione stranke (a kandidata ima mnogo, uz mnogo sujete i harizme
aktuelnih prvaka – Janše, Peterlea i Podobnika), ni kako će njen
predsednik uopšte biti izabran. Pa simboli i sve što uz to spada...
Bez
obzira na sve nepoznanice, devet ministara iz Narodnjačke partije polako
čisti svoje fioke; uostalom, njihov partijski šef im nikada nije ostavio
mnogo manevarskog prostora – u trenutku kada su izabrani na ministarska
mesta bili su prinuđeni da unapred potpišu i kovertiraju svoje ostavke. DIFERENCIJACIJA: Najava
raspada koalicije izazvala je različite reakcije u slovenačkoj javnosti;
desničarski mediji promovišu buduću stranku kao sledećeg velikog
pobednika na jesenjim izborima, a nedavno je postalo jasno i koliku podršku
ima ova partija od slovenačke katoličke Crkve, koja se nada da će uz
pomoć te političke opcije reformisati slovenačko društvo, a pre svega
- školstvo. To je nedavno ponovo potvrdio i nadbiskup Franc Rode izjavom
da “ova
škola nije naša škola” i da “ćemo,
kada formiramo drugačiji parlament, moći da izglasamo drugačije
zakonodavstvo”. U većini medija ipak prevladavaju kritički
tonovi: komentatori upozoravaju da je SLS “ostavila Drnovšeka na
cedilu”, da Podobnik ulazi u novu stranku “po diktatu” drugih
partija sa desnice i da je takav potez avantura “štetna za državu”.
Javio se i predsednik Republike Milan Kučan, koji je odluku Podobnikovih
narodnjaka ocenio kao “veliko iskušenje” za Sloveniju, uz pouku da
svi koji su je prihvatili moraju da snose i “odgovornost za
posledice”.
Nekako
u predvečerje Podobnikove nagle odluke o ujedinjenju, ovdašnje javno
mnjenje potresao je novi politički skandal. Puklo je pre desetak dana,
kada je ispred solitera u predgrađu Ljubljane nestao službeni Audi - A6,
vredan oko 100.000 nemačkih maraka, dat na korišćenje Marjanu
Podobniku, predsedniku SLS-a. Problem je bio u tome što Podobnik ne živi
ni blizu pomenutog solitera, kao ni njegovi šoferi i telohranitelji, pa
se nametnulo pitanje – šta je predsednik narodnjaka u sitne sate tražio
daleko od kuće, žene, novorođenčeta i brojne dečice?
U
novinama su se ubrzo pojavila nagađanja da je Marjan Podobnik, političar
koji se hvali porodičnim životom, noć proveo kod izvesne dame iz svog
okruženja. Podobnik je reagovao instinktivno – odbio je da komentariše
čaršijske glasine - a motive za krađu službenog auta pronašao je u
politici, a za organizaciju "zavere" optužio ljude iz Kučanovog
kabineta. Usledio je besan demanti predsednika Kučana, što je još samo
uvećalo zategnute odnose između partnera na vlasti.
Tako
je pučanstvu ostavljeno da se kinji zbog dva problema - prvo, nikome nije
sasvim jasno šta se dešava sledećeg dana pošto vlada pukne. Istina je
da Ustav određuje da u tom slučaju premijer mora da traži novi mandat
od predsednika republike, što je čin koji sadašnji premijer (dva
predsednika već dugo zabavljaju pastvu svojim rivalstvom) ne želi da doživi
ni u najgorem snu. Međutim, dilema hoće li se ostvariti Drnovšekova noćna
mora ipak nije najteže pitanje koje očekuje Sloveniju; raspad vladajuće
koalicije će najverovatnije imati za posledicu dalje komplikacije oko
organizacije jesenjih parlamentarnih izbora.
Drugi
problem jeste to što je slovenački Ustavni sud odlučio da naredne
izbore treba organizovati po većinskom a ne proporcionalnom izbornom
sistemu, koji je važio do sada. Sud je tako izašaou susret apetitima Janšinih
socijaldemokrata, čija je strategija da izbrišu konkurenciju manjih
partija i borbu za vlast svedu na jednog jedinog protivnika - levicu. A,
to znači da će izbori biti neviđena borba.
Iako
su brojni pravnici, pa čak i pojedini članovi Ustavnog suda ocenili
aminovanje većinskog izbornog sistema kao "skandalozno", pošto
predlog socijaldemokrata na obavljenom referendumu nije dobio potrebnu
(apsolutnu) većinu, kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj
inicijativi, čini se da je taj sistem ipak prevagnuo. A sve zahvaljujući
političkim afinitetima pojedinih sudija Ustavnog suda, koji preferiraju
desnicu, bez obzira na slovo zakona.
Najzad,
i sam referendum o modelima izbornog sistema izveden je više nego aljkavo
- mnogi glasači uopšte nisu izašli na birališta (1996. godine)
zahvaljujući medijskoj obradi od strane stručnjaka i političara desne
provinijencije da referendum ima "savetodavnu", a ne i
"zakonodavnu" ulogu. Levica je u tom slučaju loše odradila
domaći zadatak, odziv biračkog tela je bio više nego nedovoljan, na šta
su Janšini socijaldemokrati preko desnici naklonjenih ustavnih sudija
isposlovali da se rezultati uvaže i dobiju snagu zakona.
Konačno,
za potpun paradoks u celoj toj priči pobrinuo se lično premijer, koji je
zbog sve bližih parlamentarnih izbora odlučio da se prikloni Janši,
odnosno da se poštuje odluka Ustavnog suda i izbori održe prema većinskom
sistemu. Iako i tu postoji zamka - LDS pristaje na primenu novog zakona,
ali samo ukoliko se istovremeno usvoji i zakon o izbornim jedinicama.
Već
sada je jasno da poslednji seksualni skandal, kriza vlade i partijsko
ujedinjenje neće imati posledice samo na unutrašnju nego i na spoljnu
politiku; slovenački parlament upravo razmatra nekoliko paketa iz tzv.
evropskog zakonodavstva i malo je verovatno da će parlament posle izlaska
SLS-a iz vladajuće koalicije biti sposoban da ispuni obećanja data
Komisiji EU-a u Briselu. A to znači da će raspad vlade izazvati i
zaostajanje u procesu približavanja Slovenije Evropskoj uniji.
Prevremenim raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS ušićariće sadašnja
opozicija a izgubiti zvanična Ljubljana, za koju glavobolja tek počinje.
Svetlana Vasović-Mekina
